Светлити као светлоноше у свету

У СВЕТУ који је изопачен моралном поквареношћу и перверзијом, прави хришћани су широм света извори светла. Они треба да буду светлоноше у мрачном свету (Филипљанима 2:15). Хиљаде су спремне чинити то као пионири, односно пуновремени проповедници. Многи од њих служе годинама у тој служби и били су награђени видећи како људи свих врста извршавају промене у свом животу да би постали прави ученици Исуса Христа (Матеј 28:19).

Да би те пионире охрабрили да остану у тој светој служби и да побољшају своје вештине поучавања, Јеховини сведоци су организовали Школу пионирске службе. То је десетодневни течај који се темељи на Библији, намењен да помогне пионирима на три подручја: ходити с Јеховом као следбеници Исуса Христа; обиловати у љубави према целој заједници браће; светлити као светлоноше у свету.

Пионирска школа у Централноафричкој Републици

У Бангију, главном граду Централноафричке Републике, сакупило се у августу 1991. године 48 полазника и 2 инструктора. Требало је да полазници приме упутства и практичне предлоге за своје дело. Шта је у вези с разредом у Бангију било тако узбудљиво?

У првом реду, 21 полазник још увек је похађао световну школу. Иако су ишли у школу, били су у стању да направе место за општу пионирску службу. Користили су своје школске празнике, слободне викенде и послеподнева за проповедање и поучавање.

Ови млади људи схватили су важност тога да свом Створитељу служе сада (Проповедник 12:3; упореди 1. Коринћанима 7:29). Пажње вредна била је чињеница да је 12 њих имало родитеље који нису верници. Код куће су били сами у истини. Двојицу дечака, телесну браћу, присилио је отац да напусте дом због њихове вере. Млади брачни пар у скупштини примио је та два дечака к себи.

Код Микеа и Суламит ситуација је била другачија. Обоје су пионири, а и они иду у школу, али њихови родитељи су Јеховини сведоци. У ствари, њихов отац је био полазник истог течаја!

И бангијске скупштине су имале учешћа у школи, само на другачији начин. Оне су бринуле за материјалне потребе, на пример за храну. Прилагали су новац као и пилад, шећер, пиринач и маниок за снабдевање течаја.

Оближње скупштине организовале су кухињске екипе које су припремале једноставне али укусне оброке. Специјалитет у Централноафичкој Републици је енгунза, јело које свако воли. Који је рецепт? Лишће маниока, палмино уље, лук, много белог лука, велика количина кикирики маслаца и стрпљење да све добро прокува. Свака ју је екипа припремала на свој посебан начин. Био је то велики успех; тако је било укусно да нико није могао одолети.

Изван Бангија одржана су друга два течаја, један у Боару и други у Бамбарију, тако да је укупан број учесника био 68. Централноафричка Република доживела је током прошле две године пораст броја пионира. У јануару 1992. било је 149 општих пионира и 17 специјалних пионира уз 78 помоћних пионира. То је довело до повећане активности у целој земљи са новим највећим бројевима објавитеља, сати, накнадних посета и библијских студија. Кад има више радника повећава се жетва (Исаија 60:21, 22; Матеј 9:37, 38).

Наше захвале за ове припреме упућујемо Јехови Богу и његовој земаљској организацији зато што је припремила те течајеве. Они помажу како полазницима тако и инструкторима да светле као светлоноше у овом мрачном свету.

[Слика на 24. страни]

Двадесет и један полазник пионирске школе који су још увек у средњој школи

[Слика на 25. страни]

Ова два дечака због истине су морала напустити дом