Свет без греха — како?

ВРИСКАВИ повици за помоћ разбили су тишину раних јутарњих зимских сати у мирном крају Токија. Туце људи пет до десет минута слушало је очајне крике разносачице новина која је била прогоњена, приликом чега је више пута била убодена ножем. Ниједна особа није бринула ни толико да погледа шта се догађа. Умрла је од превеликог губитка крви. „Да је неко од тих људи обавестио полицију о догађају чим су чули њен врисак“, рекао је иследник, „могла је бити спашена.“

Иако они који су чули жену која је умирала нису учинили ништа горе осим што су је једноставно занемарили, могу ли с правом тврдити да су без кривице? „Савест ме мучила целог тог петка након што сам сазнао за убиство“, рекао је један човек који је чуо њено запомагање. Зато се питамо: Шта је у ствари грех?

Шта је грех?

Указујући на свесност греха, Хидео Одагири, књижевни критичар и професор универзитета на Хосеи универзитету у Токију, рекао је, како је цитирано у новинама Asahi Shimbun: „Не могу избрисати своја жива сећања на свесност греха, као што је прљави егоизам који постоји у детету, срамна љубомора, издаја иза нечијих леђа. Та ми се свесност усекла у памћење кад сам био у основној школи и још увек ме мучи.“ Да ли си икад доживео таква осећања? Имаш ли унутрашњи глас који те оптужује ако учиниш нешто за шта знаш да је погрешно? Можда ниси починио неки злочин, али непријатно осећање траје и тешко притиска твој ум. То је деловање твоје савести, а Библија о томе говори у следећем одломку: „Кад паганци, који немају закона, сами од себе чине што је по закону, они не имајући закона, сами су себи закон. Они доказују да је дело закона записано у срцима њиховим, а сведоци су им за то савест и мисли којима се сами окривљују или правдају“ (Римљанима 2:14, 15). Да, већина људи природно осећа узнемиреност због поступака као што су прељуба, крађа и лагање. Њихова савест сведочи за грех.

Међутим, кад се глас савести увек изнова занемарује, он више не служи као сигуран водич. Она може постати неосетљива и упрљана (Титу 1:15). Осетљивост на оно што је лоше изгубљена је. У ствари, кад се ради о греху, данас је савест већине људи мртва.

Да ли је савест једино мерило за грех или постоји нешто што нам може послужити као апсолутни образац с обзиром на то шта сачињава грех а шта не? Пре више од 3 000 година, Бог је свом изабраном народу дао кодекс закона, а преко тог Закона грех је био „препознат као грех“ (Римљанима 7:13, New International Version). Чак је и понашање које је раније донекле било прихватљиво сада откривено као оно што јесте — грех. Божји изабрани народ, Израелци, разоткривени су као грешници и као такви били су под осудом.

Који су ти греси на које нас упозорава наша савест и које је Мојсијев закон поближе означио и набројио? У оквиру библијске употребе те речи, грех значи не достићи мерило с обзиром на Створитеља. Грех је све што није у складу с његовом личношћу, мерилима, путевима и вољом. Он не може одобрити даљње постојање неког створења које не достиже циљ који је он поставио. Зато је стручњак закона из првог века упозорио хебрејске хришћане: „Пазите, браћо, да не буде у коме од вас срце зло и неверно да одступи од Бога живога“ (Јеврејима 3:12). Да, помањкање вере у Створитеља представља већи грех. Зато је обим греха како је објашњен у Библији далеко већи од онога што се обично сматра грехом. Библија иде тако далеко да наводи: „Јер су сви сагрешили и лишени су славе Божје“ (Римљанима 3:23).

Порекло греха

Значи ли то да је човек створен као грешник? Не, Јехова Бог, Зачетник људског живота, начинио је првог човека као савршено створење (Постање 1:26, 27; Деутероном 32:4). Међутим, први људски пар промашио је циљ кад се није покорио јединој забрани коју је Бог поставио, кад су јели са забрањеног „дрвета од знања добра и зла“ (Постање 2:17). Иако су створени савршени, сада су промашили циљ потпуне послушности свом Оцу, постали су грешници и у складу с тим били су осуђени да умру.

Како је та древна историја повезана с данашњим грехом? Библија објашњава: „Као што по једном човеку дође на свет грех и по греху смрт, и тако смрт уђе у све људе, јер сви сагрешише“ (Римљанима 5:12). Сви смо ми без изузетка по наслеђу грешници; дакле, дошли смо под осуду смрти (Проповедник 7:20).

Људска настојања да се избрише грех

Адам је на своје потомство пренео грех, али и дар савести који даје Бог. Грех може проузроковати непријатно осећање. Као што је раније споменуто, људи су дошли до различитих замисли да ублаже таква осећања. Међутим, да ли су оне заиста ефикасне?

На Истоку и Западу, људи су покушали да изађу на крај с ефектом греха мењајући своја мерила или поричући само постојање греха (1. Тимотеју 4:1, 2). Грешно стање човечанства може се упоредити са стањем пацијента који има грозницу. Грех се може упоредити с вирусом који проузрокује симптоме, док је узнемирена савест упоредива с непријатном температуром. Разбијање топломера не мења чињеницу да пацијент има високу температуру. Одбацивање моралних мерила, како то чине многи у назовихришћанству, и занемаривање сведочанства нечије властите савести није помоћ да се избрише сам грех.

Особа може употребити облогу с ледом да ублажи своју температуру. То је као покушај да се олакша грижња савести површним извођењем шинто ритуала̂ чишћења. Облога с ледом може привремено расхладити жртву грознице, али она не отклања узрок грознице. Свештеници и пророци у Јеремијино време покушали су на сличан начин да излече Израелце тог времена. Они су „олако“ лечили духовне и моралне ране народа, говорећи: „Све је у реду, све је у реду“ (Јеремија 6:14; 8:11, An American Translation). Једноставно прибегавање религиозним поступцима и једнолично певање нечега као „све је у реду“ није излечило морални слом Божјег народа, а обреди чишћења не мењају данашњи морал људи.

Узимањем антипиретика прехлађена особа може проузроковати да се температура повуче, али вирус је још увек у њеном организму. Исто је и са конфуцијевским начином излажења на крај са злом преко васпитања. То површно може помоћи људима да се одврате од зла, али практиковање лија само потискује грешно владање и не ослобађа особу њеног наслеђеног грешног нагињања, узрока који се налази у корену злог владања (Постање 8:21).

Шта се може рећи о будистичком учењу о уласку у нирвану како би се неко ослободио грешних нагињања? Стање нирване, за коју се каже да значи „угасити се“, наводно је неописиво, то је гашење сваке страсти и жеље. Неки тврде да је то престанак индивидуалног постојања. Не звучи ли то као да болесном човеку са температуром кажемо да умре како би пронашао олакшање? Надаље, сматра се да је постизање стања нирване веома тешко, чак немогуће. Звучи ли то учење корисним ономе кога узнемирава савест?

Ослобођење од греха

Јасно је да људске филозофије о животу и грешним склоностима могу, у најбољем случају, само умирити нечију савест. Оне не отклањају грешно стање (1. Тимотеју 6:20). Постоји ли икакав начин како се оно може отклонити? У Библији, древној књизи написаној на Блиском истоку, налазимо кључ за ослобођење од греха. „Ако ли су греси ваши као скерлет, као снег постаће бели... Ако ћете слушати и покорни бити, најбољега ћете се рода земље окусити“ (Исаија 1:18, 19). Овде је Јехова говорио Израелцима који су, иако су били његов изабрани народ, промашили циљ беспрекорности према њему. Међутим, исто начело примењује се на човечанство као целину. Показивање спремности да се слушају речи Створитеља кључ је да нечији греси буду очишћени, такорећи, опрани.

Шта нам Божја реч говори у вези с прањем греха̂ човечанства? Баш као што су кроз грех једног човека сви људи постали грешници, кроз савршену послушност Богу другог човека послушно човечанство биће ослобођено из своје беде, каже Библија (Римљанима 5:18, 19). Како? „Бог показује своју љубав к нама у томе што Христос, још кад бејасмо грешници умре за нас“ (Римљанима 5:8). Исус Христ, рођен као савршен и безгрешан човек, једнак првобитном Адаму пре него што је тај згрешио, био је у стању да однесе грехе човечанства (Исаија 53:12; Јован 1:14; 1. Петрова 2:24). Тиме што је био усмрћен на мученичком стубу као злочинац, Исус је ослободио човечанство из ропства греху и смрти. „Јер је Христос“, објаснио је Павле хришћанима у Риму, „још кад смо били слаби умро за нас тада још безбожнике. Да, као што грех царова смрћу, тако и благост [„незаслужена доброхотност“, New World Translation] да царује праведношћу за живот вечни, кроз Исуса Христа, Господа нашег!“ (Римљанима 5:6, 21, Димитрије Стефановић).

Христово умирање за цело човечанство и изједначавање ваге коју је пореметио Адам названо је припрема ’откупа‘ (Матеј 20:28). То се може упоредити с леком који делује против вируса који проузрокује температуру. Применом вредности Исусове откупнине за човечанство, болесно стање човечанства проузроковано грехом — укључујући саму смрт — може бити излечено. Тај процес лечења сликовито је описан у последњој књизи Библије: „Насред трга градског, на двема речним обалама беше дрво живота, које рађа дванаест родова, дајући свакога месеца свој род, а лишће је дрвета за исцељивање народа“ (Откривење 22:2). Замисли! Симболична река воде живота која тече између дрвећа живота са својим лишћем, све за излечење човечанства. Ти божански надахнути симболи представљају Божју припрему за обнављање човечанства до савршенства на темељу Исусове откупне жртве.

Пророчанске визије књиге Откривење ускоро ће бити стварност (Откривење 22:6, 7). Затим ће, уз потпуну примену вредности Исусове откупне жртве за човечанство, све особе доброг срца постати савршене и ’опростити се ропства пропадљивости на слободу славе деце Божје‘ (Римљанима 8:21, ДС). Испуњење библијских пророчанстава указује да је то славно ослобођење близу (Откривење 6:1-8). Ускоро ће Бог ову планету очистити од зла, а људи ће се радовати вечном животу на рајској Земљи (Јован 3:16). То ће заиста бити свет без греха!

[Слика на 7. страни]

Исусова откупна жртва омогућиће породицама попут ове да се радују вечној срећи