Да ли поучаваш као што је то Исус чинио?

„Кад Исус сврши ове речи, задиви се народ науци његовој. Јер их он учаше као онај који власт има, а не као књижевници њихови“ (МАТЕЈ 7:28, 29).

1. Ко је следио Исуса док је поучавао у Галилеји, и каква је била Исусова реакција?

КУД год је Исус ишао мноштва би се сјатила к њему. „Учећи по синагогама и проповедајући добру вест о краљевству и исцељујући сваку болест и немоћ у народу, обилажаше Исус сву Галилеју.“ Како се извештај о његовој активности ширио, „за њим иђаше велико мноштво народа из Галилеје, из Декапоља, из Јерусалима, из Јудеје, и испреко Јордана“ (Матеј 4:23, 25). Гледајући их, „сажали му се, јер беше клонуло и сметено, као овце које немају пастира“. Док је поучавао они су могли осетити самилост или нежну наклоност коју је он осећао према њима; било је то као ублажујући мелем за њихове ране који их је привукао к њему (Матеј 9:35, 36).

2. Осим Исусових чуда шта је још привлачило пажњу великих мноштава?

² Каква је чудесна физичка излечења Исус вршио — чинећи да се губави чисте, глуви чују, слепи виде, хроми ходају, мртви се враћају у живот! Сигурно је да су те спектакуларне демонстрације Јеховине моћи која је деловала преко Исуса привукле мноштва у великим бројевима! Али чуда нису била једине ствари које су их привлачиле; велика мноштва су такође долазила ради духовног излечења које је пружано када је Исус поучавао. Запази, на пример, њихову реакцију након што су чули његову чувену Беседу на гори: „Кад Исус сврши ове речи, задиви се народ науци његовој. Јер их он учаше као онај који власт има, а не као књижевници њихови“ (Матеј 7:28, 29). Њихови рабини су као ауторитет наводили усмене традиције древних рабина. Исус их је поучава с ауторитетом од Бога: „Оно што говорим, онако говорим као што ми Отац рече“ (Јован 12:50).

Његово поучавање је допирало до срца

3. Како се Исусово излагање његове поруке разликовало од излагања књижевника и фарисеја?

³ Разлика између Исусовог поучавања и поучавања књижевника и фарисеја није била само у садржају — истине од Бога у супротности с тегобним усменим традицијама од људи — већ и у начину на који је то изношено. Књижевници и фарисеји били су арогантни и груби, охоло захтевајући узвишене титуле и с подсмешљивошћу одбацујући та мноштва као ’проклет народ‘. Међутим, Исус је био кротак, благ, љубазан, саосећајан, и често попустљив и он је био мотивисан самилошћу према њима. Исус није научавао само правим речима него такође и привлачним речима из свог срца, које су ишле директно до срца његових слушалаца. Његова радосна порука привлачила је људе к њему, доводила их је рано у храм да га чују, и навела их је да га тесно следе и слушају са задовољством. У масама су долазили да га чују, објављујући: „Никад човек није тако говорио као тај човек“ (Јован 7:46-49; Марко 12:37; Лука 4:22; 19:48; 21:38).

4. Шта је у Исусовом проповедању нарочито привлачило многе људе?

⁴ Свакако, један од разлога због чега су се људи осећали привучени његовом поучавању била је његова употреба илустрација. Исус је видео што су други видели, али он је мислио о стварима на које они никада нису помишљали. Љиљани који расту у пољу, птице које граде своја гнезда, људи који сеју пшеницу, пастири који носе изгубљену јагњад, жене које ушивају закрпе на стару одећу, деца која се играју на тргу, рибари који вуку своје мреже — уобичајене ствари које је свако видео — нису никад биле обичне у Исусовим очима. Свуда где је погледао, он је видео оно што је могао употребити да прикаже Бога и Његово Краљевство или да истакне нешто о људском друштву око њега.

5. На чему је Исус темељио своје илустрације, и шта је његове параболе учинило ефикасним?

⁵ Исусове илустрације се темеље на свакодневним стварима које су људи видели много пута, и када се истине повежу с тим уобичајеним стварима, оне се брзо и дубоко урезују у умове оних који слушају. Такве истине се не само чују; него се и виде очима ума и лако је касније их се сетити. Исусове параболе је карактерисала једноставност, биле су неоптерећене небитним материјалом који би се могао испречити, и који би успоравао њихово разумевање истина. Осмотримо, на пример, параболу о љубазном Самарићанину. Ти живо видиш какав је он добар ближњи (Лука 10:29-37). Затим је ту била илустрација о два сина — једном који је рекао да ће радити у винограду али није, другом који је рекао да неће али јесте. Брзо увиђаш шта је поента праве послушности — извршити додељен посао (Матеј 21:28-31). Ниједан ум није дремао или лутао током Исусовог живог поучавања. Био је презапослен и слушањем и гледањем.

Исус је попуштао кад је љубав то оправдавала

6. Када је нарочито корисно, бити разуман или попустљив?

⁶ Много пута када Библија говори о томе да се буде разуман, нека фуснота показује да то значи бити попустљив. Мудрост од Бога је попустљива када постоје олакшавајуће околности. Ми треба понекад да будемо разумни, или попустљиви. Старешине треба да буду вољне да попусте када љубав то оправдава и када покајање пружа темељ за попустљивост (1. Тимотеју 3:3; Јаков 3:17). Исус је оставио дивне примере попустљивости, правећи изузетке од општих правила када је милосрђе или саосећање позивало на то.

7. Који су неки примери Исусове попустљивости?

⁷ Исус је једном рекао: „Ко одбацује мене пред људима, одбацићу и ја њега пред Оцем својим, који је на небесима.“ Али, он није одбацио Петра, иако га се Петар одрекао три пута. Постојале су олакшавајуће околности које је Исус очигледно узео у обзир (Матеј 10:33; Лука 22:54-62). Постојале су такође олакшавајуће околности када је једна нечиста жена која је крварила прекршила Мојсијев закон тиме што је дошла у мноштво. Исус ни њу није осудио. Он је разумео њено очајање (Марко 1:40-42; 5:25-34; види такође Лука 5:12, 13.) Исус је био рекао својим ученицима да га не идентификују као Месију, па ипак он се није строго држао тог правила када се сам идентификовао као такав једној Самарићанки на бунару (Матеј 16:20; Јован 4:25, 26). У свим овим случајевима, љубав, милосрђе и саосећање учинили су да та попустљивост буде одговарајућа (Јаков 2:13).

8. Када би књижевници и фарисеји компромитовали своја правила, а када не би?

⁸ С непопустљивим књижевницима и фарисејима било је другачије. Кад су они сами у питању они би, да би напојили свог вола, прекршили своје сабатне традиције. Или ако би њихов во или њихов син пао у бунар, они би прекршили сабат да би га извадили. Али за обичне људе, они не би попустили ни малчице! Они нису били вољни да ’ни једним прстом помакну [захтеве]‘ (Матеј 23:4; Лука 14:5). За Исуса, људи су значили више од већине правила; за фарисеје, правила су значила више од људи.

Постајање „сином заповести“

9, 10. Након повратка у Јерусалим, где су Исуса нашли његови родитељи, и какво је било значење његовог испитивања?

⁹ Неки се жале да је забележен само један догађај из Исусовог дечаштва. Ипак, многи пропуштају да схвате велики значај тог догађаја. Он нам се извештава у Луки 2:46, 47: „После три дана нађоше га у храму где седи међу учитељима, и слуша их и пита их. Сви који га слушаху, дивљаху се његовом разуму и одговорима.“ Кителов Theological Dictionary of the New Testament (Теолошки речник новог завета) наводи на замисао да у овом случају грчка реч за „пита“ није била само дечачка радозналост. Та реч би се могла односити на испитивање које се користи у судском претресу, испитивању, унакрсном испитивању, чак и на ’упитивања и искушавања од стране фарисеја и садукеја‘, као што су она споменута у Марку 10:2 и 12:18-23.

¹⁰ Тај исти речник наставља: „С обзиром на ту употребу може се питати да ли... [Лука] 2:46 означава, не толико испитивачку радозналост дечака, већ уместо тога његово успешно аргументовање. [Стих] 47 би се добро уклопио у ово последње гледиште.“a Ратерамов превод стиха 47 представља то као драматичну конфронтацију: „Сви који су га чули били су изван себе, због његовог разумевања и његових одговора.“ Робертсоново дело Word Pictures in the New Testament каже да њихово стално чуђење значи да су „стајали изван себе као да су им очи исколачене“.

11. Каква је била реакција Марије и Јосифа на оно што су видели и чули, и шта је један теолошки речник сугерисао?

¹¹ Када су Исусови родитељи коначно дошли у храм, „зачудише се“ (Лука 2:48). Робертсон каже да грчка реч у овом изразу значи „ударити, истерати ударцем“. Он додаје да су Јосиф и Марија „били ударени“ оним што су видели и чули. У одређеном смислу, Исус је већ био изванредан учитељ. А у погледу тог случаја у храму, Кителово дело износи тврдњу да „Исус већ у свом дечаштву почиње сукоб у коме ће његови противници коначно морати да се предају.“

12. Шта је карактерисало Исусове касније дебате с религиозним вођама?

¹² И заиста су се предали! Годинама касније, баш таквим испитивањем Исус је поразио фарисеје све дотле док не „смедијаше ко од тог дана да га запита више“ (Матеј 22:41-46). Садукеји су били на сличан начин ућуткани у вези с питањем васкрсења, и „не смедијаху више ништа да га питају“ (Лука 20:27-40). Ни књижевници нису прошли много боље. Након што је један од њих имао дебату с Исусом, „нико више не смеде да га запита“ (Марко 12:28-34).

13. Шта је епизоду у храму учинило значајном у Исусовом животу, и на какву даљњу свесност то још указује?

¹³ Зашто је овај догађај из Исусовог дечаштва који укључује њега и учитеље у храму издвојен за препричавање? То је била прекретница у Исусовом животу. Када је имао око 12 година он је постао оно што би Јевреји означили као „син заповести“, одговоран да се држи свих њених уредаба. Када се Марија жалила Исусу због душевног стреса који је он проузроковао њој и Јосифу, одговор њеног сина је указао да он вероватно схвата чудесну природу свог рођења и своје будућности као Месије. На то се указује његовим запажањем да је на веома директан начин, Бог био његов Отац: „Зашто сте ме тражили? Зар нисте знали да ја треба да будем у дому свога Оца?“ Узгред, ово су прве Исусове речи које су записане у Библији, и оне указују на његову свесност Јеховине намере у вези с тим што је он послат на земљу. Тако је читава ова епизода, епизода од великог значаја (Лука 2:48, 49, Ча).

Исус воли и разуме децу

14. Којих би занимљивих тачака млади могли постати свесни из извештаја о младом Исусу у храму?

¹⁴ Овај извештај треба нарочито да буде узбудљив за младе људе. Он показује како је Исус сигурно марљиво проучавао док је растао према одраслом добу. Рабини у храму били су запањени мудрошћу тог 12-годишњег „сина заповести“. Ипак, он је још увек радио с Јосифом у столарској радионици, „бејаше... послушан“ њему и Марији, и растао је „у милости пред Богом и пред људима“ (Лука 2:51, 52).

15. Како је Исус подупирао младе током своје земаљске службе, и шта то значи за младе данас?

¹⁵ Исус је веома подупирао младе током своје земаљске службе: „Али се првосвештеници и књижевници разгневише видевши чудеса што он учини, и децу која викаху у храму: Хосана Сину Давидову! и рекоше му: Чујеш ли што ови говоре? – Да, – одговори им Исус – Зар нисте никад читали ове речи: ’Из уста деце и одојчади црпео си хвалу себи?‘“ (Матеј 21:15, 16; Псалам 8:3 [8:2, ДК]). Он исто тако подупире стотине хиљада младих који данас чувају своју беспрекорност и дају хвалу, од којих неки то чине чак и по цену својих живота!

16. (а) Којој лекцији је Исус поучио своје апостоле постављајући дете усред њих? (б) У ком је веома пресудном тренутку Исусовог живота он још увек имао времена за децу?

¹⁶ Када су се апостоли препирали око тога ко је највећи, Исус је рекао дванаесторици: „Ко хоће да буде први, нека буде од свију последњи, и свима слуга. И узевши једно мало дете, метну га међу њих, и узевши га на крило рече им: Ко год једно овакво мало дете прими у име моје, мене прима, а ко мене прима, не прима мене, него онога који је мене послао“ (Марко 9:35-37). Осим тога, кад је последњи пут ишао за Јерусалим, да се суочи са страшним искушењем и смрћу, он је издвојио време за децу: „Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им, јер је такових краљевство Божје.“ Затим „узе [децу] на крило, и благослови их, полажући руке своје на њих“ (Марко 10:13-16).

17. Зашто је Исусу било лако да се зближи с децом, и чега деца морају да се сете у вези с њим?

¹⁷ Исус зна како је бити дете у свету одраслих. Он је живео са одраслима, радио с њима, искусио да им буде покоран, и такође осетио то срдачно осећање сигурности да су га они волели. Децо, тај исти Исус је и ваш пријатељ; он је умро за вас, и ви ћете живети заувек ако слушате његове заповести (Јован 15:13, 14).

18. Какву узбудљиву помисао треба да задржимо на уму, нарочито током времена стреса или опасности?

¹⁸ Чинити оно што Исус заповеда није тако тешко како можда изгледа. Млади, он је уз вас, као и уз све друге, баш као што читамо у Матеју 11:28-30: „Дођите к мени ви сви који се трудите и који сте оптерећени, и ја ћу вам одмор дати. Узмите јарам мој на себе [или, „Дођите са мном под мој јарам“, фуснота у NW], и примите наук мој, јер сам ја благ и смеран у срцу, и наћи ћете мир душама својим. Јер је јарам мој благ и бреме је моје лако.“ Замисли само, док идеш кроз живот служећи Јехови, Исус иде уз тебе, чинећи да јарам буде благ и терет лак. То је узбудљива помисао за све нас!

19. Која питања у вези с Исусовим начином поучавања можемо поново осмотрити с времена на време?

¹⁹ Након прегледа само неколико начина на које је Исус поучавао, да ли налазимо да и ми поучавамо као што је он то чинио? Кад видимо оне који су физички болесни или духовно гладују, да ли нас самилост мотивише да урадимо оно што можемо да им помогнемо? Кад поучавамо друге, да ли ми научавамо Божју реч, или, као фарисеји, своје сопствене идеје? Да ли смо будни да видимо свакодневне ствари око нас које се могу употребити да разјасне, сликовито прикажу, искристализују и прошире разумевање духовних истина? Да ли избегавамо да се строго држимо одређених правила када би, због околности, боље послужили љубав и милосрђе кроз попуштање с обзиром на примену таквих правила? А како је с децом? Да ли им показујемо исту нежну бригу и љубазну доброхотност коју је Исус показивао? Да ли охрабрујеш своју децу да проучавају као што је Исус то чинио као дечак? Да ли ћеш као што је Исус то чинио деловати с одлучношћу али бити спреман да прихватиш покајничке појединце срдачно, на начин на који кокошка сакупља своје пилиће под своја крила? (Матеј 23:37).

20. С каквом сјајном мишљу можемо налазити утеху док служимо нашем Богу?

²⁰ Ако настојимо да дамо најбоље од себе да поучавамо као што је то Исус чинио, он ће нам сигурно дозволити да ’уђемо с њим под његов јарам‘ (Матеј 11:28-30, NW).

[Фуснота]

Да ли се сећаш?

◻ Зашто су мноштва хрлила к Исусу?

◻ Зашто је понекад Исус попуштао с обзиром на нека правила?

◻ Шта можемо научити из Исусовог испитивања храмских учитеља?

◻ Које лекције можемо научити из Исусовог односа с децом?