Достизање свих врста људи у савременој Атини

КАДА је апостол Павле посетио Атину око 50. н. е., тај град је још увек био важан трговачки центар, иако више није уживао славу своје класичне прошлости. Једно историјско дело наводи: „[Атина] је и даље била духовни и уметнички велеград Грчке, као и завидно место за посете образованих и моћних тог доба.“

Док је био тамо, Павле је вероватно имао прилику да проповеда Јеврејима, паганским Атињанима и људима из многих различитих места. Пошто је био опрезан и вешт учитељ, у једном говору је рекао да Бог даје „свима живот и дисање“, да су „сви од једне крви изишли“ и да ’сви људи треба да се покају‘ јер ће Он судити „целоме свету“ (Дела апостолска 17:25-31).

Разнолико подручје

У протеклим деценијама Атина је поново постала град који привлачи људе са свих страна. Дипломате и војно особље пристижу као део страних мисија. Млади људи из Африке и са Средњег истока бораве тамо као универзитетски студенти. Радници досељеници из Африке, Азије и источноевропских земаља сјатили су се у њу. Има много Филипинаца и других из југоисточне Азије, који су дошли тражећи посао као слуге. Постоји и стални прилив избеглица из суседних земаља и кризних жаришта широм планете.

Ова ситуација представља изазов за локалне проповеднике добре вести о Краљевству. Већина привремених становника говори енглески, али неки говоре само свој матерњи језик. Ти људи представљају многе различите културе и религиозне позадине. Међу посетиоцима можеш пронаћи оне који тврде да су хришћани, муслимани, хиндуси, будисти, анимисти, агностици и атеисти. Јеховини сведоци морају научити да прилагоде своје презентације како би одговарале различитим пореклима ових људи.

Пошто су многи од ових придошлица прошли кроз тешка времена, они често имају питања о смислу живота и изгледима за будућност. Неки веома цене Библију и немају потешкоћа да прихвате оно што она каже. Већина на овом разноликом подручју је понизна, кротка и гладна истине. Осећају се слободнијима да трагају за истином јер су далеко од својих породица и домаћег амбијента.

У Атини је 1986. организована прва енглеска скупштина да би обухватила ову територију. Пораст је био диван. Током протеклих пет година крштено је око 80 нових особа. Резултат је да су у Атини успостављене једна арапска скупштина, пољска скупштина и с временом, једна француска група. Неки из енглеске скупштине преселили су се да помогну другим таквим скупштинама и групама у Солуну на северу, у Хераклиону на Криту и у Пиреју, атинској луци. Да ли би волео да се упознаш с неким странцима који су у Атини упознали истину?

Стиче се благо свих народа

Томас је рођен у Асмари, у Еритреји, и одрастао као реван католик. Када је имао 15 година отишао је у манастир. Питао је опата: „Како је могуће да је један Бог три Бога?“ Опат је одговорио: „Зато што ми прихватамо оно што папа каже о духовним стварима. Изнад свега, то је једна тајна, а ти си премлад да је схватиш.“ Након пет година у манастиру, Томас је отишао разочаран и фрустриран понашањем и учењима цркве. Ипак, није се предао у свом трагању за истинитим Богом.

Једног дана убрзо након што се преселио у Атину, пронашао је на вратима примерак Куле стражаре, која је имала насловну тему „Здравље и срећа могу бити твоји“. Неколико пута ју је прочитао. У истом часопису прочитао је да треба најпре да тражимо Божје Краљевство и његову праведност (Матеј 6:33). Томас је пао на колена и молио Бога да му покаже како да то ради, и обећао је: „Ако ми покажеш како да тражим твоје Краљевство, посветићу шест месеци свог живота да сазнам како да ти служим.“ Четири недеље након тога два Сведока су закуцала на његова врата. Томас је одмах прихватио библијски студиј и десет месеци касније крстио се. Он каже: „Јехова је заиста одговорио на моју молитву и дао ми прилику да будем један од његових Сведока. Сада ме његова љубав покреће да у свом животу најпре тражим његово Краљевство и праведност.“

Док су проповедале од врата до врата, две друге Сведокиње су пронашле једно страно име поред звона.

„Шта желите?“ чуо се женски глас преко интерфона.

Једна од Сведокиња је рекла да оне покушавају да пронађу људе који говоре енглески а који су заинтересовани за Библију.

„Које сте ви религије?“ питала је та госпођа.

„Ми смо Јеховини сведоци.“

„О, добро! Попните се на последњи спрат.“

То су и урадиле и када су се отворила врата од лифта тамо је стајао огроман човек с прилично негативним ставом. Али жена је гласно проговорила из стана.

„Пусти их унутра. Желим да разговарам с њима.“

Испоставило се да је она путовала светом са спортским тимом њеног супруга, и да се само дан раније молила да пронађе Јеховине сведоке. Тако је одмах започет библијски студиј. Пошто је време њеног боравка у Грчкој било ограничено, договорена су три студија недељно, а књига Заувек да живиш у потпуности је завршена за само десет недеља.

Следећа спортска сезона поново их је довела у Грчку. Та жена је наставила свој студиј и изврсно напредовала. Након неколико месеци придружила се Сведоцима у делу проповедања као некрштени објавитељ и убрзо започела свој први библијски студиј. С ким? Са својим супругом, који је веома импресиониран Сведоцима и променама код своје супруге.

Алан, син протестантског пастора, одрастао је у Јужној Африци. Од најраније младости био је уверен да је Библија надахнуто откривење од Бога. Незадовољан својом религијом, окренуо се филозофији и политици, али то је учинило да се осећа празније него икада пре. Након што се преселио у Грчку његово осећање празнине је расло. Осећао је да његов живот нема сврху, да је на путу који не води никуда.

Једне ноћи догодило се нешто. „Спустио сам се на колена и отворио своје срце Богу“, прича Алан. „Са сузама жалости због мог животног пута, преклињао сам Бога да ме води до својих правих обожавалаца. Обећао сам да ћу ходати у светлу његовог вођства.“ За мање од недељу дана, био је у једној продавници и ступио у разговор с власником, једном женом, за коју се испоставило да је Сведок. Показало се да је тај разговор био права прекретница у Алановом животу. „У данима који су следили видео сам како се руше моја негована веровања: Тројство, паклена ватра, бесмртност душе — јасно је да све то нису библијска учења.“ У Дворани Краљевства један пар Сведока је понудио да проучава Библију с њим. Прихватио је и брзо напредовао. „Истина је учинила да плачем од радости“, присећа се Алан, „и ослободила ме је.“ Крстио се годину дана касније. Данас је он срећан што служи као слуга помоћник у локалној скупштини.

Елизабета је из Нигерије, где је трагала за Богом у различитим црквама али је остала незадовољена. Оно што ју је највише ужасавало било је учење о вечном мучењу у пакленој ватри. Када је са својом породицом дошла у Атину, два Сведока су је посетила на њеним вратима и започет је библијски студиј. Елизабета је била узбуђена сазнањем да Бог не мучи људе, већ да пружа наду за вечни живот на рајској земљи. Била је трудна са својим четвртим дететом, које је желела да абортира. Тада је из Библије сазнала Јеховино гледиште о светости живота. Сада има дивну кћерку. Елизабета је веома брзо напредовала и ускоро се крстила. Иако има четворо деце и пуно радно време, у могућности је да скоро сваког месеца буде помоћни пионир. Била је благословљена да види како њен супруг почиње да проучава Библију. Она каже: „Коначно сам пронашла правог Бога и право обожавање, захваљујући Јехови и његовој организацији пуној љубави.“

С многима од ових људи на овом разноликом подручју контакт је успостављен у уличном сведочењу, али потребна је устрајност да би се развио њихов интерес. То је био случај с младом женом по имену Сали, из Сијера Леонеа. Један Сведок јој је дао трактат, добио њену адресу и направио припреме да се посети. Сали је била заинтересована и прихватила је библијски студиј, али због притисака на послу и других тешкоћа, није се одржавао редовно. Затим се изненада преселила а да није оставила нову адресу. Сведокиња је била устрајна у одлажењу на стару адресу и Сали је коначно оставила поруку за Сведокињу да дође у њен нови дом.

Студиј је сада постао много редовнији иако је Сали била у последњим месецима трудноће. Након бебиног рођења, Сали је постала некрштени објавитељ. Ако све ово звучи лако, није било баш тако. У 6.30 мора бити спремна за получасовну вожњу аутобусом да би одвела своју бебу у обданиште, а затим још један сат вожње аутобусом до посла. Након што ради на свом послу чишћења, враћа се кући. У вечерима када су састанци, или када одлази у службу на терену, путује још сат времена аутобусом у оба правца, упркос противљењу њеног супруга. Док му је показивала љубав и стрпљење, напредовала је до тачке предања и крштења. А шта је с њеним супругом? Он је посетио Меморијал Христове смрти и пристао на библијски студиј.

Благословљени изврсним резултатима

За већину од ових људи, њихов боравак у Атини је привремен. Многи се враћају у своју домовину да деле добру вест с рођацима и пријатељима. Други се селе у различите земље Запада и настављају да служе Јехови. Они који остају у Грчкој радују се добрим резултатима сведочења њиховим земљацима који су се тамо такође доселили. У другим случајевима семена истине су напредовала тек кад су се посетиоци преселили у другу земљу и кад су Сведоци с њима ступили у везу.

Све ово доказује да Јехова није пристрастан. Он прихвата људе из свих народа који га се боје и воле праведност (Дела апостолска 10:34, 35). За такве овцама сличне људе, њихово пресељење у другу земљу ради материјалних предности довело је до далеко већих благослова него што су очекивали — до спознања истинитог Бога, Јехове, и његовог обећања о вечним животу у праведном новом свету. Да, Јехова је заиста богато благословио напоре у достизању људи који говоре страним језиком у савременој Атини!

[Слике на 16. страни]

Људи из многих земаља слушају добру вест у Атини