Нека те разборитост чува
„Разборитост ће пазити на те и разум ће те чувати“ (ПОСЛОВИЦЕ 2:11).
1. Од чега нас разборитост може чувати?
ЈЕХОВА жели да користиш разборитост. Зашто? Зато што зна да ће те она чувати од разних опасности. Пословице 2:10-19 почињу речима: „Мудрост [ће] ући у срце твоје и знање ће души твојој омилети. Разборитост ће пазити на те и разум ће те чувати.“ Чувати од чега? Од ствари као што је ’зао пут‘, од оних који скрећу с правог пута и од људи који уопште узев иду странпутицом.
2. Шта је разборитост, и какву разборитост хришћани посебно желе?
2 Вероватно ћеш се присетити да је разборитост способност ума којом он разликује једну ствар од друге. Особа с разборитошћу запажа разлике између идеја или ствари и има добро просуђивање. Као хришћани, ми посебно желимо духовну разборитост која се темељи на тачном спознању Божје Речи. Кад проучавамо Писмо, то је као да клешемо грађевинске блокове духовне разборитости. Оно што учимо може нам помоћи да доносимо одлуке које су угодне Јехови.
3. Како можемо стећи духовну разборитост?
3 Кад је Бог питао израелског краља Соломона какав благослов жели, тај млади владар је рекао: „Дај дакле слузи своме срце разумно, да може судити народу твоме и распознавати добро и зло.“ Соломон је тражио разборитост, а Јехова му је то и дао у неуобичајеној мери (1. Краљевима 3:9; 4:30). Да бисмо стекли разборитост, треба да се молимо и морамо да проучавамо Божју Реч с помоћу просветљујућих публикација обезбеђених преко ’верног и разборитог роба‘ (Матеј 24:45-47, NW). То ће нам помоћи да развијамо духовну разборитост до те мере да постанемо ’зрели људи у просуђивању‘, способни да ’разликујемо [то јест, разабиремо између] добра и зла‘ (1. Коринћанима 14:20; Јеврејима 5:14).
Посебна потреба за разборитошћу
4. Шта значи имати „једноставно“ око, и како нам то може користити?
4 Уз исправну разборитост, ми можемо поступати у складу с речима Исуса Христа: „Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду [Божју], а оно [друге материјалне ствари] ће вам се све додати“ (Матеј 6:33). Исус је такође рекао: „Светиљка је телу твоме око твоје. Ако је око твоје ведро [„једноставно“, NW], цело је тело твоје осветљено“ (Лука 11:34). Око је фигуративна светиљка. „Једноставно“ око је искрено, концентрисано. С таквим оком, ми можемо показивати разборитост и ходати а да се духовно не спотакнемо.
5. Што се тиче пословних поступака, шта треба да задржимо на уму у вези са сврхом хришћанске скупштине?
5 Уместо да им око остане једноставно, неки компликују свој живот и живот других примамљивим пословним поступцима. Међутим, треба да задржимо на уму да је хришћанска скупштина „стуб и ослонац истине“ (1. Тимотеју 3:15). Попут стубова неке грађевине, скупштина подупире Божју истину, а не нечији пословни подухват. Скупштине Јеховиних сведока не оснивају се као локације за унапређивање комерцијалних интереса, добара или услуга. Морамо се уздржавати од обављања личних пословних ствари у Дворани Краљевства. Разборитост нам помаже да видимо да су Дворане Краљевства, Скупштински студији књиге, већи скупови и конгреси Јеховиних сведока места за хришћанско дружење и духовно разматрање. Ако бисмо духовне односе користили да унапређујемо било који облик комерцијализма, зар то не би показало бар известан недостатак цењења за духовне вредности? Скупштинске везе никада не треба искоришћавати за финансијски добитак.
6. Зашто на хришћанским састанцима не треба продавати или унапређивати комерцијалне производе и услуге?
6 Неки користе теократске контакте да би продавали помагала за здравље или за лепоту, витаминске производе, телекомуникацијске услуге, грађевински материјал, путничке рекламе, компјутерске програме и опрему, и тако даље. Међутим, скупштински састанци нису место за продавање или унапређивање трговачких производа или услуга. Темељно начело можемо разабрати ако се сетимо да је Исус ’истерао све из храма, а тако исто и овце и волове, а мењачима просуо новац и изврнуо столове; и рекао је онима који су продавали голубове: Носите то одавде; не чините од храма Оца мога дома трговачкога‘ (Јован 2:15, 16).
Како је са инвестицијама?
7. Зашто су разборитост и опрез потребни с обзиром на инвестиције?
7 И разборитост и опрез потребни су кад размишљамо о инвестицији у неки пословни подухват. Претпоставимо да неко жели да узајми новац и даје обећања попут следећих: „Гарантујем да ћеш зарадити.“ „Не можеш ништа изгубити. Ово је сигурна ствар.“ Чувај се кад неко даје таква засигурања. Или није реалан или је непоштен, јер је инвестирање ретко сигурна ствар. У ствари, неки слаткоречиви, бескрупулозни појединци преварили су чланове скупштине. То нас подсећа на ’безбожне људе‘ који су се увукли у скупштину из првог века и који су ’Божју незаслужену доброхотност претварали у изговор за разуздано понашање‘. Они су били попут оштрих подводних стена које могу распарати и убити пливаче (Јуда 4, 12, NW). Истина, варалице имају другачије мотиве, али и они вребају чланове скупштине.
8. Шта се догодило у повезаности с неким на изглед уносним пословним подухватима?
8 Чак су и добронамерни хришћани преносили информације о на изглед уносним подухватима, само да би установили да су они и они који су следили њихов пример изгубили новац који су инвестирали. Као резултат, приличан број хришћана изгубио је предности у скупштини. Кад се подухвати за брзо богаћење покажу као варљиви планови, једини који профитира је варалица, који често одмах збрише. Како разборитост може помоћи човеку да избегне такве ситуације?
9. Зашто је разборитост потребна да би се процениле тврдње о инвестицијама?
9 Разборитост носи мисао о способности да се схвати оно што је нејасно. Та способност је потребна да би се процениле тврдње у вези са инвестицијама. Хришћани верују једни другима и неки могу резоновати да се њихова духовна браћа и сестре не би упустили у подухвате који би угрозили средства суверника̂. Али, чињеница да је неки бизнисмен хришћанин не гарантује да је он одличан у пословним стварима или да ће његов подухват успети.
10. Зашто неки хришћани траже пословне зајмове од суверника, и шта би се могло догодити с таквим инвестицијама?
10 Неки хришћани траже пословне зајмове од суверника зато што угледне кредитне агенције никада не би дале кредит за њихове ризичне подухвате. Многи су били насамарени да верују да би једноставним инвестирањем свог новца могли брзо да зараде богатство без много посла или можда без икаквог посла. Неки су привучени некој инвестицији због раскоши повезане с тиме, само да би изгубили своју животну уштеђевину! Један хришћанин је инвестирао велику суму новца, очекујући да ће добити 25-постотну камату за само две седмице. Изгубио је сав тај новац кад је био објављен стечај. У једном другом подухвату, један градитељ некретнина узајмио је велике суме новца од других у скупштини. Обећао је неразумно високе добитке, али је банкротирао и изгубио узајмљена средства.
Кад пословни подухвати не успеју
11. Који је савет дао Павле с обзиром на похлепу и љубав према новцу?
11 Пословни неуспеси довели су до разочарања и чак до губитка духовности код неких хришћана који су ушли у несигурне подухвате. Пропуст да се разборитости дозволи да делује као заштита доводи до бола у срцу и огорчености. Лакомство је ухватило у замку многе. ’Лакомство да се и не спомиње међу вама, као што се и пристоји светима‘, писао је Павле (Ефесцима 5:3). Он је такође упозорио: „Који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао. Јер је корен свију зала среброљубље, коме неки, предавши се, зађоше од вере и навукоше на себе муке велике“ (1. Тимотеју 6:9, 10).
12. Ако хришћани послују међу собом, шта посебно треба да задрже на уму?
12 Ако је неки хришћанин развио љубав према новцу, он би себи могао да нанесе доста духовне штете. Фарисеји су били среброљупци, а то је карактеристика многих у овим последњим данима (Лука 16:14; 2. Тимотеју 3:1, 2). За разлику од тога, хришћански начин живота треба да буде „без љубави према новцу“ (Јеврејима 13:5, NW). Наравно, хришћани могу пословати међу собом или заједно започињати послове. Међутим, ако то раде, разговори и преговори треба да буду одвојени од скупштинских ствари. И упамти: чак и међу духовном браћом, пословне уговоре увек ставите на папир. У том погледу је користан чланак „Нека то буде написмено!“, објављен у Пробудите се! од 8. фебруара 1983, стране 13 до 15 (енгл.).
13. Како би на пословне подухвате применио Приче Соломунове 22:7?
13 Приче Соломунове 22:7 (ДК) нам кажу: „Ко узима у зајам бива слуга оному који даје.“ Често је за нас немудро да себе или свог брата ставимо у положај таквог слуге. Кад неко тражи од нас да му позајмимо новац за неки пословни подухват, било би препоручљиво осмотрити да ли је он у стању да врати ту суму. Да ли је познат као поуздан и поверљив? Наравно, треба да будемо свесни тога да би давање таквог зајма могло значити губитак новца зато што многи пословни подухвати пропадају. Уговор сам по себи не гарантује успешан подухват. И сигурно није паметно за било кога да у неком подухвату ризикује више него што може себи допустити да изгуби.
14. Зашто треба да показујемо разборитост ако смо позајмили новац сухришћанину чији посао пропада?
14 Треба да показујемо разборитост ако смо неком хришћанину позајмили средства у пословне сврхе и тај новац буде изгубљен, премда није било никаквих непоштених поступака. Ако пословни неуспех није био грешка нашег суверника који је узајмио новац, можемо ли рећи да се према нама поступило неисправно? Не, зато што смо добровољно дали тај зајам, вероватно смо добијали камату од тога, и није се догодило ништа непоштено. Пошто није било непоштења, немамо темељ за правни поступак против узајмљивача. Какво добро би се постигло тиме да се тужи поштени сухришћанин који је морао да прибегне стечају зато што је добронамерни пословни подухват пропао? (1. Коринћанима 6:1).
15. Који фактори захтевају разборитост ако је објављен стечај?
15 Они који доживе пословне неуспехе понекад траже олакшање тако што објаве стечај. Пошто хришћани нису немарни што се тиче дуговања, неки су чак и након што су законски били ослобођени извесних дугова осећали обавезу да покушају да отплате поништене суме ако би повериоци прихватили исплату. Али, шта ако је узајмљивач изгубио новац свог брата, а затим живи на луксузан начин? Или шта ако је узајмљивач стекао довољно средстава да отплати оно што је узајмио, али је занемарио моралну обавезу коју у финансијском погледу можда има према свом брату? Тада би постојале сумње у погледу квалификација тог узајмљивача да служи у неком одговорном својству у скупштини (1. Тимотеју 3:3, 8; види Кулу стражару, 15. септембар 1994, стране 30-1).
Шта ако постоји превара?
16. Који се кораци могу предузети ако изгледа да смо жртве пословне преваре?
16 Разборитост нам помаже да будемо свесни тога да не доносе све инвестиције добитак. Па ипак, шта ако је укључена превара? Превара је „намерно коришћење обмане, лукавства или извртања истине у сврху навођења неког другог да остави неку вредну ствар која му припада или да препусти неко законско право“. Исус Христ је изложио кораке који могу да се предузму кад особа мисли да ју је преварио неки суобожавалац. Према Матеју 18:15-17, Исус је рекао: „Ако сагреши брат твој, иди и покарај га насамо. Ако те послуша, добио си брата свога. Ако те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу, да се све сврши према речима два или три сведока. Ако ли ни њих не послуша, кажи цркви; а ако не послуша ни цркве, да ти буде као паганац и цариник.“ Илустрација коју је Исус дао након тога указује на то да је он имао на уму грехе као што су они који укључују финансијске ствари, у што спада и превара (Матеј 18:23-35).
17, 18. Ако нас превари неко ко каже да је хришћанин, како нас разборитост може чувати?
17 Наравно, ако нема доказа или чак наговештаја о превари, не би било библијског темеља за предузимање корака изложених у Матеју 18:15-17. Па ипак, шта ако нас је неко ко каже да је хришћанин стварно преварио? Разборитост нас може чувати да не предузмемо акцију која би могла бацити лоше светло на скупштину. Павле је саветовао сухришћане да пусте да трпе неправду и чак да буду преварени уместо да одводе брата на суд (1. Коринћанима 6:7).
18 Наша истинска браћа и сестре нису ’пуни лукавства [„преваре“, NW] и пакости‘, попут врачара Вар-Исуса (Дела апостолска 13:6-12). Зато користимо разборитост кад се у пословним подухватима који укључују сувернике изгуби новац. Ако размишљамо о томе да предузмемо правни поступак, треба да узмемо у обзир могуће последице по нас лично, по другу особу или друге особе, по скупштину и по оне који су напољу. Тражење надокнаде могло би да прогута доста нашег времена, енергије и других средстава. То би могло довести само до богаћења адвоката и других професионалаца. Нажалост, неки хришћани су жртвовали теократске предности зато што су се прекомерно заокупили тим стварима. Кад на тај начин скренемо на споредни колосек, то сигурно усрећује Сотону, али ми желимо да обрадујемо Јеховино срце (Пословице 27:11). С друге стране, прихватање губитка може нам уштедети бол у срцу и много времена за нас и за старешине. То ће помоћи да се очува мир скупштине и омогућиће нам да наставимо да најпре тражимо Краљевство.
Разборитост и доношење одлука
19. Шта за нас могу учинити духовна разборитост и молитва кад доносимо стресне одлуке?
19 Доношење одлука с обзиром на финансијске или пословне ствари може бити прилично стресно. Али духовна разборитост може нам помоћи да одвагнемо факторе и донесемо мудре одлуке. Осим тога, ослањање на Јехову у молитви може нам донети „мир Божји“ (Филипљанима 4:6, 7). То је мирноћа и спокојство које настаје из блиског личног односа с Јеховом. Тај мир нам сигурно може помоћи да задржимо равнотежу кад смо суочени с тешким одлукама.
20. На шта треба да будемо одлучни кад се ради о пословним стварима и скупштини?
20 Будимо одлучни да не дозволимо да пословне препирке наруше наш мир или мир скупштине. Треба да задржимо на уму да хришћанска скупштина делује да нам помогне духовно, а не да служи као центар за трговачке циљеве. Пословне ствари увек треба да буду одвојене од скупштинских активности. Треба да користимо разборитост и опрез кад се упуштамо у пословне подухвате. И увек одржавајмо уравнотежено гледиште о таквим стварима, тражећи најпре интересе Краљевства. Ако пословни подухват који укључује суобожаваоце пропадне, тражимо оно што је најбоље за све којих се то тиче.
21. Како можемо користити разборитост и деловати у складу с Филипљанима 1:9-11?
21 Уместо да будемо прекомерно забринути за финансијске ствари и друге мање важне ствари, сви ми пригнимо срце разборитости, молимо се за Божје вођство и задржимо на првом месту интересе Краљевства. У складу с Павловом молитвом, ’нека наша љубав изобилује у тачном спознању и пуној разборитости тако да се можемо уверити у важније ствари и не спотицати друге‘ или себе. Сада када је Христ Краљ на свом небеском престољу, показујмо духовну разборитост у сваком аспекту живота. И ’будимо пуни праведних плодова преко Исуса Христа, на славу и хвалу нашем Богу‘, Сувереном Господу Јехови (Филипљанима 1:9-11, NW).
Како би одговорио?
◻ Шта је разборитост?
◻ Зашто је посебно потребно показивати разборитост с обзиром на пословне поступке међу хришћанима?
◻ Како нам разборитост може помоћи ако сматрамо да нас је суверник преварио?
◻ Коју улогу разборитост треба да игра у доношењу одлука?
[Слика на 18. страни]
Разборитост ће нам помоћи да применимо Исусов савет да наставимо најпре да тражимо Краљевство
[Слике на 20. страни]
Пословне уговоре увек стави на папир