Како пронаћи наду усред очаја
ЗАМИСЛИ да је требало да доживиш следеће: сви твоји материјални поседи су уништени и остао си сиромашан. Твоја деца — радост твог живота — нестала су. Брачни друг ти не даје моралну подршку. Здравље ти је дословно пропало. Сваки дан је само мучно искушење.
Да те је то снашло, да ли би могао пронаћи разлог да наставиш да живиш? Или би подлегао очају?
Тужно стање које је управо описано било је животно искуство Јова, човека који је живео у библијска времена (Јов, 1. и 2. поглавље). У једном веома тешком моменту, Јов је јадиковао: „Додијо је живот души мојој!“ Он би смрт срдачно дочекао као олакшање (Јов 10:1; 14:13). Међутим, упркос огромној патњи, Јов је сачувао свој интегритет према Богу. Стога је Јехова ’благословио последње године Јовове више него прве‘. Тако је он умро у миру, „стар и сит живота“ (Јов 42:12, 17).
Јов је поставио пример у устрајности коме се и дан-данас аплаудира. Његове кушње су прочистиле његову личност и мотивисале друге на добра дела (Јаков 5:10, 11). Што је најважније од свега, Јовов беспрекорни интегритет је обрадовао Јеховино срце (Пословице 27:11). Тако је та ноћна мора агоније на крају постала огроман тријумф побожности, вере и интегритета, што је донело благослове Јову и свима онима које је дирнуо његов пример.
Нада упркос разним кушњама
Можда трпиш кушње које су сличне кушњама које је доживео Јов. Губитак вољене особе можда те је оставио емоционално скрханог. Можда је озбиљна болест од твог живота направила болно искушење. Можда изгледа да се твој читав начин живота распао због развода који пара срце. Можда си због економских неуспеха постао сиромашан. Можда си предмет жестоког прогонства од стране противника правог обожавања који су пуни мржње. Можда те је борба да изађеш на крај са својим кушњама довела до тога да сматраш како је твоја будућност безнадежна (1. Петрова 1:6).
Уместо да подлегнеш очају, питај се: ’Зашто патим?‘ Ти патиш зато што живиш у свету који је „под влашћу лукавога“, Сотоне Ђавола (1. Јованова 5:19). Као последица тога, сви пате. На неки начин, сви смо погођени од Ђавола надахнутом мржњом према поруци Краљевства, нељубазним речима других или ужасним поступцима безбожног понашања који су тако уобичајени у овим ’тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1-5).
Ако се у твом животу десило нешто трагично, можда си жртва ’времена и непредвиђеног догађаја‘ (Проповедник 9:11). С друге стране, понекад ствари иду лоше у нашем животу због наше властите наслеђене грешности (Римљанима 5:12). Чак и ако си озбиљно погрешио али си се покајао и тражио духовну помоћ, немој сматрати да те је Бог напустио (Псалам 103:10-14; Јаков 5:13-15). Он брине за нас, више од било ког другог (1. Петрова 5:6, 7). Можеш бити уверен да је „Господ близу онијех који су скрушена срца, и помаже онима који су смјерна духа“ (Псалам 34:18, ДК). Без обзира колико је твоја кушња можда трагична или озбиљна, Јехова ти може дати мудрост да се с њом суочиш (Јаков 1:5-8). Увек се сети да Јехова може излечити све ране. Кад имаш његову наклоност, ништа те не може спречити да добијеш животну награду (Римљанима 8:38, 39).
Да ли из кушњи може да проистекне ишта добро?
Постоји једна стара изрека: „Свако зло има своје добро.“ То је једноставан начин да се каже да без обзира колико су ствари лоше, увек можеш пронаћи разлог за наду. Сврха која стоји иза свега што је написано у Божјој Речи јесте да ’имамо наду‘ (Римљанима 15:4). Без обзира колико је твоје стање озбиљно, обећања и начела у Библији могу ти донети обновљену радост и наду.
Писмо показује да су „садашње бриге кратке и лаке“ кад се упореде с вечним благословима који се налазе пред онима који воле Бога (2. Коринћанима 4:16-18). Библија такође показује да су божанске особине које су се развиле усред кушњи, од далеко веће вредности од славе или материјалног богатства (1. Јованова 2:15-17). Тако, чак и патња може да служи доброј сврси (Јеврејима 5:8). У ствари, примењивање онога што се научи током кушњи може ти донети неочекиване благослове.
Тешка кушња те може учинити блажим. Можда признајеш да си у прошлости имао карактерну црту која је иритирала друге и чак ометала твој духовни напредак. Можда је то било прекомерно самопоуздање. Након што те је задесила нека несрећа, можда изненада схваташ колико си крхак и колико су ти други потребни. Ако те је твоја кушња научила тој лекцији и учинио си потребне промене, она ти је користила.
Шта ако је, у прошлости, другима било тешко да изађу на крај с тобом због тога што си имао потешкоћу да контролишеш свој дух? Можда ти је то чак узроковало неки бол у вези с твојим здрављем (Пословице 14:29, 30). Међутим, сада ситуација може бити много боља јер се сада ослањаш на Божји дух да ти помогне да показујеш самоконтролу (Галатима 5:22, 23, NW).
Као другима, можда је и теби некада недостајала самилост да би био милосрдан према онима који греше. Али ако си се ти нашао у ситуацији у којој си осећао велику потребу за милосрђем, вероватно си сада склонији томе да будеш милосрдан према другима. Саосећајност која дира у срце, брига и милосрђе који су ти указани, помогли су ти да схватиш да према покајничким преступницима треба да показујеш сличне особине. Ако те је твоја бол покренула да исправиш ове слабости у својој личности, то је једна корист коју си извукао из свог искуства. Научио си да „милосрђе има већу славу од суђења“ (Јаков 2:13; Матеј 5:7).
Шта ако те је дисциплина хришћанске скупштине коштала драгих предности и поштовања од других? Немој се препустити очајању. Дисциплински поступак помаже да се скупштина одржи чистом, али његови циљеви укључују духовну обнову преступника. Додуше, „свако карање изгледа најпре као жалост а не као радост, али оно после даје миран плод правде онима који су научени њиме“ (Јеврејима 12:11, курзив наш). Иако дисциплина може бити опустошујући ударац, она не оставља понизног покајника без наде. Древни израелски краљ Давид био је строго дисциплинован због неисправног поступања, али он се покајао и на крају је добио посебну похвалу као човек од изванредне вере (2. Самуилова 12:7-12; Псалам 32:5; Јеврејима 11:32-34).
Кушња би могла имати дубок утицај на твоје гледиште. У прошлости, центар твоје пажње можда су били материјалистички циљеви и остварења која су ти донела признање и друштвени статус у овом свету. Можда ти је кушња која је повезана с финансијским неуспехом или материјалним губицима усмерила мисли на важније ствари. (Упореди с Филипљанима 1:10, NW.) Сада схваташ да су духовне вредности и циљеви у светој служби једине ствари које доносе истинску радост и трајно задовољство.
Поуздање у Јехову
Приношење свете службе Јехови може довести до прогонства и патње од руку оних који се противе твојим хришћанским веровањима. Можда се осећаш подјармљен због те кушње, али из ње може проистећи добро. Тај испит ти може ојачати веру. Сем тога, други који трпе прогонство могу бити охрабрени и ојачани кад виде твоју истрајност. Очевици твог доброг понашања могу бити мотивисани да славе Бога. Чак се и твоји противници могу постидети и признати твоја добра дела! (1. Петрова 2:12; 3:16).
Да би избегао очај кад си прогоњен, потребно је да се уздаш у Јехову. Његова Реч показује да ће олакшање од кушње сигурно доћи, али можда неће стићи толико брзо колико би ти то волео. У међувремену, ’не сустај у добрим делима‘ (2. Солуњанима 3:13). И даље тражи начине да изађеш на крај с кушњама и да издржиш. Чак и кад ствари изгледају безнадежно, „стави на Господа бреме своје, и он ће те поткријепити. Неће дати до вијека праведнику да посрне“ (Псалам 55:22, ДК). Уместо да тонеш у самосажаљење, мисли о томе колико си благословљен тиме што знаш Јехову, што имаш место међу његовим народом и што имаш наду у бескрајан живот (Јован 3:16, 36).
Држи своје мисли усмерене на неопходне ствари. Сваког дана приступи Јехови у молитви, молећи за снагу да издржиш (Филипљанима 4:6, 7, 13). Одбаци сваку помисао да се осветиш онима који ти узрокују патњу. Стави ствари у Јеховине руке (Римљанима 12:19). Настави да тражиш начине да очистиш своју личност, гајећи хришћанске особине (2. Петрова 1:5-8). Цени све што ти чине други, укључујући и старешине који с пуно љубави брину за твоје духовне потребе (Јеврејима 13:7, 17). Буди веран Богу, и држи своје око усмерено на животну награду, уверен да те чак ни смрт неће ње лишити (Јован 5:28, 29; 17:3).
Ако сада доживљаваш велику тугу или озбиљне кушње, „свим се срцем својим уздај у Господа“, и обилна радост ће на крају заменити твоју тугу и тегобу (Пословице 3:5, 6; Јован 16:20). Беда ће уступити место срећи кад те Бог благослови као што је благословио Јова. Садашње патње нису ништа у поређењу с твојом наградом. (Упореди с Римљанима 8:18.) Твоја верна устрајност може охрабрити друге и помоћи теби да гајиш хришћанске особине које долазе с ’новом личношћу‘ (Ефесцима 4:23, 24, NW; Колошанима 3:10, 12-14). Зато онда, нека ти улије храброст мудар савет апостола Петра: „Они који претрпе по вољи Божјој, нека му као верноме Творцу предаду душе своје чинећи добра дела“ (1. Петрова 4:19).
[Слика на 23. страни]
Буди као Јов. Никада не губи наду
[Слика на 24. страни]
Свим се својим срцем уздај у Јехову