Посећивање нашег домаћег мисионарског подручја

ГРУПА хришћанских скупштина које сам посећивао водила ме је од Португала до Кине — или је бар тако изгледало. Ипак, моја жена Олива и ја, никада нисмо отишли из Велике Британије.

Ми посећујемо скупштине Јеховиних сведока на страним језицима, којих је све више, а које су разбацане по целој држави. Од острва Џерзи, двадесетак километара од француске нормандијске обале, где имамо једну португалску групу, до града Санделанда на северу Енглеске, где посећујемо заинтересоване особе које говоре кинески, активни смо на бујном, духовно напредном, вишејезичном подручју. Како смо добили ову неуобичајену доделу? И шта се догађало на нашем домаћем мисионарском подручју? Дозволите ми да објасним.

Олива и ја служимо двадесетак година у путујућем делу, сваке недеље посећујући различиту скупштину. Наша путовања воде нас од севера до југа, од истока до запада, кроз целу Велику Британију и у последње време до наше хришћанске браће на средоземном острву Малта, где смо доживели изузетну хришћанску гостољубивост. (Упореди с Делима апостолским 28:1, 2.) Након три године проведене на Малти, почели смо да се питамо где ли ће нам бити следећа додела. Замишљали смо да ћемо вероватно посећивати сеоску област Енглеске и почели смо да се у мислима прилагођавамо тој могућности. Какво изненађење када смо добили доделу да служимо у тој новој покрајини састављеној од група̂ и скупштина̂ на 23 различита језика!

Питали смо се како ћемо се снаћи. Изузев нашег искуства на Малти никада се нисмо нешто много мешали с људима различитог порекла и различите културе. Да ли ћемо стварно бити у стању да охрабримо оне који не разумеју велики део енглеског? Како ћемо се споразумевати кад не знамо друге језике? Шта је с храном и различитим обичајима других? Да ли ћемо бити довољно прилагодљиви? Питања попут ових пролазила су нам кроз мисли док смо уз молитву разматрали одговор на овај ’македонски позив‘ (Дела апостолска 16:9, 10; 1. Коринћанима 9:19-22).

Надвладавање језичке баријере

„Прво сам се осећала недорасло јер нисам знала језике“, објашњава Олива. „Нисам видела како бих ја могла да помогнем сестрама. Онда сам се присетила како нас је пар који је први с нама проучавао Библију, храбрио да никада не одбијемо неку доделу. Они су нас поучили да Јехова никада од нас не тражи нешто што не можемо урадити.“ Тако да смо обоје драге воље прихватили ту доделу.

Када добро промислимо, увиђамо да нам је непознавање другог језика помогло да се са свима опходимо баш на исти начин. На пример, посећивање састанака који су се сваке седмице одржавали на другом језику, навело нас је да схватимо како су се браћа осећала када су морала седети за време састанака на енглеском језику иако су разумела мало од онога што је речено. За састанке смо се морали стварно добро припремати како бисмо схватили смисао онога што се износи. Олива на састанцима увек одговора на једно од питања. Припрема одговор на енглеском и једна сестра јој преведе, тако што тај превод испише фонетски. Она признаје да се с неким устезањем јавља за коментар. Понекад њен труд изазове смех. Али је то не одвраћа. „Знам да браћа цене моје залагање“, каже она. „У ствари, мој одговор храбри оне који су више од мене упућени у језик да учествују на састанку.“

И код мене је што се тиче изношења предавања другачије, пошто морам након сваке реченице допустити време тумачу. Страшно ми је лако да изгубим ток мисли. Уочавам да се морам много више концентрисати и знатно смањити свој материјал. Али ипак уживам у томе!

Наша шаролика служба

У многим градским подручјима Велике Британије, људи који говоре страним језицима раштркани су, можда по двоје у једној улици, онда мораш да пропутујеш извесну раздаљину да би пронашао друге. Ипак, када их поздравиш на њиховом језику и видиш реакцију, осећаш да је то вредно труда. Када брат који ме прати изнесе вест о Краљевству на домаћиновом језику, често је реакција силно одушевљење.

Заиста, та служба на језички страном подручју јесте једна од оних најузбудљивијих, које смо доживели за ових наших 40 година службе за Краљевство. Потенцијал за раст је огроман. Нема сумње да многи људи уче много брже и с дубљим разумевањем када се поучавају на свом матерњем језику (Дела апостолска 2:8, 14, 41). Веома је дирљиво на крају састанка видети браћу и сестре са сузама радосницама, који у неким случајевима први пут могу слушати и разумети цео програм.

Када проповедамо од куће до куће, трудимо се да изнесемо бар један увод на домаћиновом језику, иако понекад упаднемо у незгоду. На пример, уобичајен поздрав Гуџерати домаћину је кемчо, што једноставно значи „здраво“. Очигледно оно што сам једном погрешно рекао, звучало је као да сам рекламирао једну познату марку кафе. Ипак, код једне куће, човек и његова жена су се насмешили када сам их поздравио на гуџерати језику. Сместа су нас позвали унутра и љубазно нас почастили кафом — не због било каквог погрешног изговора. Испоставило се да су били у сродству с неким од Јеховиних сведока у групи коју смо посећивали, и показали су искрени интерес за истину.

Једна сестра, која говори енглески, годинама је често остављала часописе једној госпођи, која говори кинески. Повремено је тој госпођи нудила бесплатни кућни библијски студиј, али је то одбијано. Једног дана пратила ју је једна сестра која учи кинески, и понудила књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи на том језику, што је заинтересована домаћица радо прихватила.a Пошто сада има књигу на свом језику, пристала је на библијски студиј. Тих неколико речи изговорених на језику те госпође све су промениле.

Различите културе

Нисмо схватали да мушкарци у неким културама не воле да им њихова женска чељад ноћу иде сама. То је многим сестрама увелико отежавало да посећују састанке који се одржавају увече. Неке азијске заједнице верују да младе жене које одлуче да се не удају и остају да живе у кући омаловажавају породицу. Отац једне младе сестре хтео је да се отрује када је она одбила да се уда за човека ког јој је породица одабрала. Да, шта те сестре морају да подносе просто је незамисливо! Ипак, стварно је чудесно, када видиш учинак који истина има на породични живот и како лојалност тих сестара према Јехови оставља дубок утисак на родитеље.

Прихвативши се ове доделе, морали смо да извршимо неке промене. Пре него што смо започели с путујућим делом, моја јела су морала бити из енглеске домаће кухиње, али сада што је јело зачињеније то је боље. Жалимо за многим годинама које су нам пројуриле пре него што смо почели да уживамо у овој разноврсној кухињи — од сирове рибе до јела̂ с каријем.

Светли изгледи

Изгледа очигледно да је сада време да поље на страном језику процвета на многим подручјима. Сада је све више и више публикација доступно на различитим језицима. Док се организују нове скупштине можете осетити Јеховин благослов. Браћа која знају друге језике долазе из далека да би помогла.

Један истакнути пример био је одазив на проповедање добре вести о Краљевству на француском језику. Много избеглица које говоре француски, из Заира и других афричких земаља, недавних година дошло је у Велику Британију. Када је у Лондону била основана прва скупштина на француском језику, с њом је било повезано отприлике 65 објавитеља Краљевства. Годину дана касније тај број је скочио на 117, и 48 од њих служило је пуновремено као општи пионири. Не тако давно, утемељена је друга скупштина како би се бринуло за све већи интерес. Сада се више пажње може пружити заинтересованим особама, од којих је 345 присуствовало прослави Меморијала за 1995. Ранији дипломци Гилеада који су служили у Бенину, Обали Слоноваче, Мароку и Заиру, сада користе своје искуство да би се бринули за ово подручје у порасту, и одазив је запањујући.

Приликом једне посете скупштини на француском, отишла сам на библијски студиј код једне младе Африканке. Када смо хтеле да кренемо, та млада жена је преклињала: „Молим вас немојте ићи. Останите још.“ Она је само желела да зна више. Подсетила ме је на Лидију из првог века (Дела апостолска 16:14, 15).

Наш почетни задатак био је да групицама на страним језицима помогнемо да постану скупштине. Тамо где су браћа одржавала седмични Скупштински студиј књиге, увели смо скраћену Теократску школу службе која се одржавала једном месечно. То им помаже да се добро изражавају у служби на терену. Онда они поступно раде на томе да одржавају свих пет седмичних скупштинских састанака. Већ имамо нове скупштине где се говори велшки, гуџерати, јапански, кинески (кантонски), панџаб, португалски, тамилски и француски.

Такође смо уживали у предности да посећујемо састанке глуве браће. Видети како браћа певају рукама врло је дирљиво. Схвативши да они у служби говоре помоћу гестова, изузетно ценим њихов изванредан труд да учествују у проповедању Краљевства. Постоје чак и знаковни тумачи за оне који су и глуви и слепи. Изгледа да Јехова засигурава да нико не буде изостављен.

Ако бисмо морали изразити неку посебну молбу, онда би то била она иста коју је изразио Христ: „Молите се дакле господару од жетве да пошаље посленика на жетву своју“ (Матеј 9:38). Многа наша браћа прихватају изазов да уче језик неких етничких група на подручју своје скупштине. Мада нисмо чудновато обдарени способношћу да говоримо различите језике, Јехова дакако отвара могућност за службу на овом домаћем мисионарском пољу — пољу које је дозрело за жетву (Јован 4:35, 36). — Испричао Колин Симор.

[Фусноте]