Извештај објавитеља Краљевства

Бог даде да на Аљасци израсте

ПОД покровом снега и леда, једно мајушно семе чека прилику да израсте и сазри. За три кратка месеца, колико на Аљасци траје лето, једно семе купуса пречника три милиметра, може израсти до тежине од 40 килограма! Да, ова земља за коју су некада многи мислили да је неродна, ледничка пустара може дати обилан принос.

То је нарочито тачно када је реч о духовном пољу на Аљасци. Ту, у земљи дугих зима, Јеховини сведоци настављају да сеју семе Краљевства. И као и у другим деловима света, Бог даје да у плодним срцима то семе узрасте (1. Коринћанима 3:6, 7).

● Док је била у школском аутобусу, једна млада Сведокиња по имену Ванеса запазила је Ен, једну ученицу која је увек седела сама. Ен је изгледала тужна, тако да је Ванеса позвала Ен да седне поред ње. Није никакво чудо што је била тужна! Мама јој је умрла од срчаног удара, а убрзо после тога, тата јој је умро од рака. Зато је Ен живела код рођака̂ на Аљасци.

Док је једне суботе била у служби на терену, Ванеса је свратила до своје нове познанице и оставила јој брошуру Да ли Бог заиста брине за нас? Наредног понедељка, Ен је потражила ту младу Сведокињу. Имала је много библијских питања на која је Ванеса могла дати одговор. „Где ви одржавате ваше службе“, распитивала се. Те вечери Ен је први пут присуствовала састанку у Дворани Краљевства.

Овој 17-годишњој сиротици није требало дуго да пронађе много ’отаца‘ и ’мајки‘, баш као што је Исус обећао (Матеј 19:29). И како је то само била радосна прилика видети Ен срећну и насмејану како симболизује своје предање Јехови крштењем у води на Обласном конгресу „Гласници божанског мира“!

● У забаченим областима простране арктичке регије Аљаске — где су села удаљена једна од других на стотине километара пустоши — авион Watch Tower Societyja с двоцилиндричним мотором користио се да би се посејало семе Краљевства у више од 150 места. Али духовни раст путем редовног библијског студија зависи од дописивања. Пошто је писање писама за многе изазов, учитељ Библије треба да буде креативан да би одржао жив интерес студента. Како се то може постићи?

Кети је са Едном водила библијски студиј који је напредовао, иако су живеле више од 600 километара далеко једна од друге! Кети није једноставно ископирала питања из студијске теме, већ је уместо тога саставила један радни папир с питањима и оставила простор да се допишу одговори. Након што је Една дописала одговоре, Кети је поново писала и убацила коментаре тамо где су били потребни да се ствар разјасни. Кети наводи: „Одредила сам среду навече за наш ’студиј‘, и трудила сам се да се тога држим као што бих се држала и било ког другог заказаног библијског студија. Такође сам Едни слала коверте с мојом адресом и маркицом. Пошто је пошта стизала на две недеље, студиј путем дописивања је изгледао некако споро.“

Замисли то усхићење када су се Кети и Една среле лицем у лице, на обласном конгресу у Анкориџу, након десетомесечног проучавања путем поште! Сведоцима је такође било драго што су били присутни и студенти Библије и друге заинтересоване особе из неколико изолованих села на Аљасци.

Премда раст понекад може изгледати као да је спор, неке „саднице“ исклијају нагло када се изложе светлости истине. На Аљасци се у просеку годишње крсти више од стотину нових хвалилаца Јехове! Ми кажемо: „Хвала ти, Јехова“, што дајеш да расте!