Мој живот губавца — радостан и духовно благословљен

ИСПРИЧАО ИСАИЈА АДАГБОНА

Одрастао сам у Акури, у Нигерији. Моја породица је узгајала јам, банане, касаву и кокос. Отац није желео да идем у школу. Говорио би ми: „Ти си фармер. Нико те никада неће замолити да му читаш јамове.“

ИПАК, желео сам научити да читам. Увече, стајао бих и слушао код прозора куће где је неколико деце поучавао њихов приватни учитељ. То је било 1940, када сам имао око 12 година. Када би ме отац те деце видео, викао би на мене и отерао ме. Али ја сам се увек враћао. Понекад кад учитељ не би дошао, ја бих се ушуњао и заједно с децом гледао њихове књиге. Некад су ми дозвољавали да позајмим њихове књиге. Тако сам научио да читам.

Придружујем се Божјем народу

С временом, набавио сам Библију и редовно је читао пре одласка у кревет. Једне вечери прочитао сам 10. поглавље Матеја, које говори о томе да ће Исусове ученике људи мрзети и прогањати.

Сетио сам се да се ружно поступало и с Јеховиним сведоцима када су дошли у моју кућу. Стекао сам утисак да би они могли бити људи о којима је Исус говорио. Следећи пут када су Сведоци дошли, добио сам часопис од њих. Чим сам почео да се дружим с њима, постао сам предмет изругивања. Међутим, што су људи више покушавали да ме обесхрабре, то сам више постајао радоснији и убеђенији да сам пронашао праву религију.

Оно што ме је заиста импресионирало код Сведока било је то што, за разлику од осталих религиозних група на мом подручју, нису мешали своје обожавање са обичајима и традицијама локалних паганских религија. На пример, иако је моја породица одлазила у англиканску цркву, мој отац је имао светилиште посвећено јоруба богу Огуну.

Након што ми је отац умро, требало је да наследим светилиште. То нисам желео, јер сам знао да Библија осуђује идолопоклонство. Уз Јеховину помоћ духовно сам напредовао, и крстио се децембра 1954.

Хара губа

Још раније те исте године, приметио сам отицање и губитак осећаја у стопалима. Да сам стао на ужарено угљевље, не би ме болело. После извесног времена, појавили су ми се црвенкасти чиреви на челу и на уснама. Нит сам ја знао шта то није у реду, нит је моја породица знала; мислили смо да је у питању био екцем. Обишао сам 12 травара тражећи лек. На крају нам је један од њих рекао да се ради о губи.

Какав је то био шок! Био сам узнемирен и нисам добро спавао. Имао сам ноћне море. Али моје спознање о библијским истинама и ослањање на Јехову помогло ми је да с поуздањем гледам на будућност.

Људи су говорили мојој мајци да бих већ оздравио да сам отишао код пророка да принесем жртве. Одбио сам да одем, знајући да се такав поступак не би допао Јехови. Схвативши да сам одлучан у томе, пријатељи моје мајке предложили су јој да узме један кола-орах и да ми њиме дотакне чело. Тада би могла принети кола-орах пророку да би га користио у приношењу жртава у моје име. Нисам желео да имам удела у томе и то сам јој и рекао. На крају одустала је од својих покушаја да ме укључи у паганску религију.

С временом отишао сам у болницу, јер се губа јако проширила. Имао сам чиреве свуда по телу. У болници су ми давали лекове па ми се кожа постепено вратила у нормално стање.

Мислили су да сам мртав

Међутим, то је било далеко од свршетка мојих проблема. Моје десно стопало се јако инфицирало, и 1962. морало се ампутирати. После операције дошло је до компликација. Доктори нису очекивали да ћу преживети. Један мисионарски свештеник белац, дошао је да ми да последње помазање. Био сам преслаб да говорим, али му је болничарка рекла да сам Јеховин сведок.

Свештеник ме је упитао: „Желиш ли да се промениш и да постанеш католик да би могао отићи на небо?“ Насмејао сам се у себи. Молио сам се Јехови за снагу како бих му одговорио. С великим напрезањем успео сам да кажем: „Не!“ Свештеник се окренуо и отишао.

Моје стање се погоршавало све док особље болнице није мислило да сам мртав. Покрили су ми лице чаршавом. Додуше нису ме однели у мртвачницу, пошто најпре лекар или болничарка треба да потврди да сам заиста мртав. Није било ниједног лекара на дужности а све болничарке су отишле на неку забаву. Стога, оставили су ме преко ноћи на одељењу. Када је доктор следећег јутра кренуо у визиту, нико није дошао до мог кревета пошто сам још увек био прекривен и подразумевало се да сам мртав. На крају, неко је приметио да се „леш“ мрда под чаршавом!

Дакле, опоравио сам се, а децембра 1963. пребацили су ме на југозапад Нигерије, у Абекута болничко насеље за губавце. Од тада живим тамо.

Противљење мом проповедању

Када сам стигао, у насељу је било око 400 губаваца и ја сам био једини Сведок. Писао сам Заједници и брзо су ми одговорили дајући смернице скупштини Акомноје да ступи у везу са мном. Тако, никада нисам изгубио контакт с браћом.

Чим сам стигао у насеље почео сам да проповедам. Локални пастор није баш био срећан због тога, и пријавио ме је службенику за социјално осигурање који је био задужен за логор. Службеник за социјално осигурање био је један старији човек који је дошао из Немачке. Рекао ми је да немам права да научавам Библију јер за то нисам школован и немам диплому; пошто сам неквалификован, погрешно бих поучавао људе. А ако бих устрајао, могао бих бити протеран из насеља и била би ми ускраћена медицинска нега. Он није дозволио да му ишта одговорим.

Затим, издао је директиве да нико не проучава Библију са мном. Као последица тога, они који су показивали интерес престали су да долазе к мени.

Изнео сам ствар Јехови у молитви, тражећи мудрост и смернице. Премда нисам учествовао у религиозним службама, следеће недеље отишао сам у баптистичку цркву која се налазила у насељу. Постојао је период током службе када су присутни могли постављати питања. Подигао сам руку и питао: „Ако сви добри људи иду на небо а лоши на неко друго место, зашто Исаија 45:18 каже да је Бог створио земљу да буде настањена?“

Међу људима је било много мрмљања. Коначно је пастор мисионар рекао да не можемо докучити путеве Божје. Стога, ја сам одговорио на сопствено питање прочитавши стихове који показују да ће 144 000 ићи на небо, да ће зли изгинути, и да ће праведни људи вечно живети у рају на земљи (Псалам 37:10, 11; Откривење 14:1, 4).

Сви су аплаудирали из цењења за тај одговор. Пастор је затим рекао: „Аплаудирајте још једном јер овај човек заиста познаје Библију.“ После службе, неки су ми пришли и рекли: „Ви више знате од пастора!“

И даље врше притисак да ме протерају

Ово је сломило кичму прогонству и људи су ми се наново придруживали да би проучавали Библију. Међутим, и даље је било противника који су вршили притисак на службеника за социјално осигурање како би ме се отарасили. Око месец дана након оне црквене службе, он ме је позвао и рекао: „Зашто настављате да проповедате? У мојој земљи људи не воле Јеховине сведоке, а и овде вам је исто тако. Зашто ми правите невоље? Зар не знате да вас могу протерати?“

Одговорио сам: „Господине, поштујем вас из три разлога. Као прво, зато што сте старији од мене, а Библија каже да треба поштовати седу главу. Други разлог због чега вас поштујем јесте тај што сте напустили своју земљу да бисте помогли нама овде. Трећи разлог је тај што сте љубазни, великодушни и помажете онима који су у невољи. Али с којим правом мислите да ме можете протерати? Председник земље не протерује Јеховине сведоке. Традиционални владар овог подручја такође нас не протерује. Па чак и да ме отерате из овог логора, Јехова ће се и даље бринути о мени.“

Никада раније нисам тако директно разговарао с њим, и видео сам да је то оставило утисак. Отишао је без речи. Касније, када би се неко жалио на мене, фрустрирано би одговорио: „Нећу више да се мешам у ту ствар. Ако вам смета његово проповедање, расправите то с њим!“

Разред за описмењавање

Мом проповедању су се и даље противили они који су одлазили у баптистичку цркву у логору. А онда ми је синула једна идеја. Отишао сам код службеника за социјално осигурање и питао га, да ли смем да оформим један разред за описмењавање. Када ме је питао колико бих желео да ме плате, рекао сам да бих поучавао џабе.

Обезбедили су нам учионицу, таблу и креде, и тако сам почео да поучавам неке из логора да читају. Свакодневно смо одржавали часове. Првих 30 минута поучавао бих читању, затим бих испричао и објаснио неку причу из Библије. Након тога, прочитали бисмо извештај из Библије.

Међу студентима била је и једна жена која се звала Нимота. Јако су је занимале духовне ствари и постављала је религиозна питања како у цркви тако и у џамији. Тамо није добијала одговоре на своја питања, па би долазила да пита мене. На крају, предала је свој живот Јехови и крстила се. Венчали смо се 1966.

Већина у нашој скупштини научила је да чита и пише баш у том разреду за описмењавање. Нисам имао ту мудрост да сам предложим формирање тог разреда. Наравно, Јеховин благослов је био очигледан. Након тога више нико није покушавао да ме спречи у проповедању.

Дворана Краљевства у логору

До времена када смо се Нимота и ја венчали, четворо нас се редовно састајало да би заједно проучавало Кулу стражару. Састајали смо се отприлике годину дана у просторији где су се губавцима испирале ране. Тада ми је службеник за социјално осигурање, који ми је до тад постао пријатељ, рекао: „Није добро да обожаваш свог Бога у просторији за лечење.“

Рекао је да бисмо могли да се састајемо у столаревој празној шупи. С временом, та шупа била је преуређена у Дворану Краљевства. Завршили смо је 1992. уз помоћ браће из града. Као што и можете видети на слици, на 24. страни, наша дворана је чврста грађевина — измалтерисана и офарбана, с бетонираним подом и добрим кровом.

Проповедање губавцима

Моје подручје је 33 године било насеље губаваца. Како изгледа проповедати губавцима? Овде у Африци већина људи верује да све долази од Бога. Стога, када их погоди губа они верују да је донекле Бог одговоран. Неки су јако депресивни због свог стања. Други се љуте и кажу: „Не говори нам о Богу који је милосрдан и пун љубави. Да је то истина, ова болест би већ нестала!“ Тада бисмо прочитали и осмотрили Јакова 1:13, где пише: ’Са злом Бог никога не искушава.‘ Као следеће објаснили бисмо зашто Јехова дозвољава да болест погађа људе, и указали на његово обећање о рају на земљи где више нико неће бити болестан (Исаија 33:24).

Многи су се повољно одазвали на добру вест. Откада сам дошао у овај логор, Јехова ме је користио да помогнем да преко 30 особа, губаваца, дође до предања и крштења. Након што су се излечили многи су се вратили својим домовима, а неколицина их је умрла. Сада имамо 18 објавитеља Краљевства а око 25 особа редовно посећује састанке. Двојица служимо као старешине, и имамо једног слугу помоћника и једног општег пионира. Колико сам само срећан што видим да их тако много сада верно служи Јехови у овом логору! Када сам дошао овамо, бојао сам се да ћу бити сам, али ме је Јехова на диван начин благословио.

Радост у служењу мојој браћи

Узимао сам лекове против губе од 1960, па све до око пре пет година. Сада сам сасвим излечен, као и други у скупштини. Губа је оставила свој траг — изгубио сам доњи део ноге, и не могу да исправим руке — али болест је нестала.

Пошто сам излечен, неки су ме питали зашто не напустим логор и вратим се кући. Постоји неколико разлога из којих остајем овде, али главни је тај да желим и даље помагати својој браћи. Радост у старању за Јеховине овце надмашује све што би ми породица могла дати када бих се вратио код њих.

Толико сам захвалан што сам упознао Јехову пре него што сам сазнао да сам губав. Иначе, можда бих се убио. Било је много тешкоћа и проблема током година, али није медицина била та која ме је подржавала — већ Јехова. Када се осврнем на прошлост, радостан сам; а када размишљам о будућности под Божјим Краљевством још сам радоснији.

[Оквир на 25. страни]

Билтен о губи

Шта је губа?

Губа савременог доба је обољење које проузрокује бацил који је 1873. открио Армауер Хансен. У знак признања његовог дела, доктори губу такође називају Хансенова болест.

Бацил оштећује нерве, кости, очи и извесне органе. Губи се осећај, најчешће у рукама и стопалима. Ако се не лечи, болест може јако да осакати лице и екстремитете. Она ретко убија.

Постоји ли лек?

Особе које имају благи облик губе оздраве без било каквог лечења. Тежи случајеви се морају лечити лековима.

Први лек против губе, уведен 1950-их, споро је деловао и постепено је постао неделотворан јер је бацил губе постао отпоран на њега. Пронађени су нови лекови, а од раних 1980-их стандардно лечење широм света постало је Терапија с више лекова (MDT). Овим лечењем се комбинује употреба три лека — дапсона, рифампицина и клофазимина. Иако MDT убија бациле, он не поправља штету која је већ нанета.

MDT је јако ефикасан у лечењу ове болести. Стога је број особа оболелих од губе нагло опао с 12 милиона у 1985, на око 1,3 милиона до средине 1996.

Колико је заразна?

Није јако заразна; већина људи има довољно јак имунитет да је савлада. Али и када дође до заразе, то се обично догађа код људи који дуго живе у блиском контакту са зараженима.

Доктори нису сигурни на који начин бацил доспева у људско тело, али претпостављају да улази кроз кожу или нос.

Изгледи за будућност

Циљ је да се до 2000. године губа „као општи здравствени проблем елиминише“. То значи да укупан број случајева губе не би премашио однос 1 према 10 000 људи у било којој заједници. Под Божјим Краљевством биће у потпуности искорењена (Исаија 33:24).

Извори: Светска здравствена организација; Међународна федерација анти лепрозних удружења; и Мансонове тропске болести, издање из 1996.

[Оквир на 27. страни]

Да ли је губа иста данас као и у библијска времена?

Медицински приручници данас дефинишу губу прецизним изразима; научни назив микроба о којем је реч је Mycobacterium leprae. Библија наравно није неки медицински приручник. Хебрејске и грчке речи које су преведене „губа“ у многим библијским преводима имају много шире значење. На пример, губа поменута у Библији имала је приметне симптоме не само на људима већ и на одећи и на кућама, а тако нешто бацил не чини (Левитска 13:2, 47; 14:34).

Надаље, симптоми код људи који указују на губу данас не одговарају тачно опису губе из библијских времена. Неки претпостављају да је објашњење у чињеници да се особине обољења с временом мењају. Други верују да се губом у Библији описују разне болести, које могу али и не морају укључивати обољење које проузрокује M. leprae.

Theological Dictionary of the New Testament каже да се и грчка и хебрејска реч која се обично преводи губа „односи на исто обољење, или групу обољења... Питање је да ли је та болест оно што ми данас називамо губом или није. Али тачна медицинска идентификација болести не утиче на наше цењење извештаја о лечењу [губаваца које су вршили Исус и његови ученици].“

[Слика на 24. страни]

Скупштина пред Двораном Краљевства у логору губаваца

[Слика на 26. страни]

Исаија Адагбона и његова жена, Нимота