Зрелост
Зрелост је када је неко потпуно одрастао, развијен, потпун, у складу с неким мерилом. Библија пружа мерило за утврђивање онога што чини духовну зрелост (потпуност). Према том мерилу, зрео хришћанин је особа која није духовна беба, која је час оваква, час онаква, и коју други лако одвуку или на коју утичу у доктринарним стварима (Ефесцима 4:11-14). Пошто је њена моћ запажања извежбана, она је у стању да разликује и добро и лоше. Не треба је учити основним стварима (Јеврејима 5:11-6:2). Њу не води светска мудрост, бећ Божји дух (1. Коринћанима 2:6, 10-13, фуснота у NW).
Библија никад не говори о нивоима или степенима духовне зрелости или духовно зрелог доба. Међутим, као што особа наставља да расте у спознању, искуству и разборитости након што одрасте, тако и зрели хришћанин наставља да напредује. Кушње које има могу ојачати њихову веру и истрајност. Ученик Јаков је писао: „Примите, браћо, радосно разна искушења која долазе на вас, знајући да кушање ваше вере доноси устрајност. Али устрајност треба да доврши своје дело, да будете савршени и цели без икаквог недостатка“ (Јаков 1:2-4). Слично томе, као што ће се одрасли разликовати у физичким аспектима и у менталним способностима и талентима, тако се и зрели хришћани могу разликовати у извесним особинама, па су неки истакнути у једном погледу, као што је спознање, просуђивање, храброст или дарежљивост; а други у неком другом. (Упореди с 1. Коринћанима 7:7; 12:4-11, 27-31.) Према томе, кад осматрамо зрелост, неопходно је узети у обзир да посебне способности или таленти нису ствари које одређују да ли је неко зрео хришћанин или није.
Целокупна скупштинска припрема, с њеним апостолима, пророцима, јеванђелизаторима, пастирима и учитељима, служила је да се створе зрели хришћани, духовно одрасле особе (Ефесцима 4:11-14; упореди с Колошанима 1:28, 29; 4:12, 13). Онда, очигледно је да они који служе као пастири и учитељи морају бити духовно зреле особе, а не бебе. Међутим, од некога ко је наименован као надгледник или слуга помоћник захтевало се више него да буде само духовно одрастао (1. Тимотеју 3:1-9, 12, 13; Титу 1:5-9). На пример, један од захтева за надгледника био је да „добро управља својим домом и да има послушну децу у сваком поштењу“ (1. Тимотеју 3:4). Према томе, човек би могао бити зрео у извесним погледима гледано с духовне тачке, па ипак, уколико би његова деца била бунтовна или необуздана, он не би испуњавао услове за место надгледника.