Шта треба да знаш о врачању

ВРАЧАЊЕ у савремено доба тешко је дефинисати. То је зато што се они који се њиме баве веома разликују. Они не признају никакав главни ауторитет, доктрину нити неку свету књигу, који би објединили њихова веровања. Такође се разликују у погледу традиције, организације, обреда као и мишљења које богове треба поштовати. Једна списатељица запажа: „Свет окултизма нуди особи ’слободно тржиште‘ идеја.“ Једна друга је рекла: „Већина неопаганаца се не слаже готово ни у чем.“

Многима те противречности не представљају никакав проблем. Један приручник за оне који желе да постану врачаре наводи: „Када наиђете на привидно противречне информације, истражите те информације и одлучите коју ћете прихватити. Слушајте своју интуицију. Другим речима, слободно истражите обреде који су негде објављени као и приручнике за обреде, и онда изаберите оно шта осећате да је исправно.“

За оне који цене суштину истине, ове противречности представљају проблем. Истина је чињеница, нешто што је стварно. Ствари нису тачне само зато што неко осећа да су тачне, што се томе нада или верује да је то тако. Примера ради, некада су доктори веровали да упалу плућа могу да излече тиме што ће исећи живо пиле на два дела и те делове ставити на пацијентове груди. Несумњиво су многи пацијенти искрено веровали да ће их такав третман излечити. Међутим, њихова веровања и наде нису били у складу с чињеницом — такав поступак не лечи упалу плућа. Људи не стварају истину; они се напрежу како би је докучили.

Библија тврди да садржи истину о духовним стварима. Док је био на земљи, Исус Христ је у молитви свом Оцу рекао: „Твоја реч је истина“ (Јован 17:17). Апостол Павле је написао: „Све је Писмо надахнуто од Бога“ (2. Тимотеју 3:16). Многи који се баве врачањем не слажу се с овим. Уместо тога, они у митовима, древним религијама па чак и у научној фантастици траже надахнуће и вођство. Али, није ли разумно барем осмотрити оно што каже Библија? На крају крајева, готово свугде је сматрају светом књигом. Такође је и један од најстаријих преживелих религиозних текстова. Библија се писала у раздобљу од 1 600 година, па ипак је увек доследна у својим учењима. Хајде да упоредимо библијска учења с неким уобичајеним веровањима која тренутно износе они који популаришу врачање.

Ко пребива у духовном подручју?

Основно питање у трагању за духовним разумевањем гласи: Ко борави у духовном подручју? Док су данашње врачаре већином следбенице политеистичке вере окренуте ка природи, неке обожавају велику мајку-богињу у њеној трострукој улози девојке, мајке и старе изборане ружне бабе, које приказују главна животна раздобља. Њен љубавник је један бог с роговима. Друге врачаре обожавају по једног бога и богињу заједно. Један писац каже да се на „ту Богињу и Бога гледа као на испољавање женских и мушких сила у природи. Свако од њих [има] јединствена обележја која кад се искомбинују доводе до хармоничног настанка живота“. Једна списатељица пише: „Један од најважнијих избора у врачању јесте ваш избор божанстава (богова/богиња) с којима ћете сарађивати... Овај занат вам даје слободу да изаберете и сходно томе обожавате божанства онако како их ви видите.“

Библија не подупире ни једну од ових замисли. Исус Христ је целокупну своју службу посветио поучавању других о Јехови, „једином истинитом Богу“ (Јован 17:3). Библија наводи: ’Велик је Јехова и достојан хвале, силан је он изнад свих богова. Јер су сви богови народа ништавни‘ (1. Летописа 16:25, 26).

А како стоје ствари с Ђаволом? Један Вебстеров речник дефинише врачање као „комуницирање с ђаволом“. Данас би било тешко пронаћи неку врачару која би се сложила с том дефиницијом, будући да многе чак и не прихватају постојање Сатане Ђавола. У новинама The Irish Times, једна млада жена описана као „угледна врачара и вођа једног од најзначајнијих сабора врачара у Ирској“, резонује на овај начин: „Веровање у Ђавола подразумева и прихватање хришћанства... [Ђаво] не може да живи у универзуму у ком нема Бога.“

Библија потврђује постојање Ђавола и оптужује га за многе патње и немире на земљи (Откривење 12:12). Исус не само да је научавао да Ђаво постоји већ је указао и на то да је могуће несвесно вршити Ђаволову вољу. На пример, самоправичне религиозне вође првог века тврдиле су да су у одређеном смислу Божји синови и веровали су да чине Божју вољу. Исус, који је могао да види шта им је у срцу, знао је да ствари стоје другачије. Он им је отворено рекао: „Ви сте од свог оца Ђавола, и желите да испуњавате жеље свог оца“ (Јован 8:44). Поред тога, библијска књига Откривења наводи да Ђаво „заводи целу настањену земљу“ (Откривење 12:9).

Постоји ли добра магија?

Магија се наравно увек повезивала с нечим окултним. Многи људи су у древно време веровали, а и данас многи верују, да се врачаре баве магијом с циљем да нанесу штету другим људима. Врачарама се приписује моћ да помоћу магије озбиљно повреде друге, па чак и да их усмрте. Врачаре се традиционално окривљују за готово неограничен низ несрећа, укључујући и болест, смрт и лошу жетву.

Данашње врачаре снажно поричу такве оптужбе. Иако признају да постоји покоја неваљала врачара која се бави злим стварима, већина сматра да њихова магија служи у корисне сврхе, а не у штетне. Викани научавају да ће се деловање магије особи која се њоме бави вратити троструко и кажу да је то главно средство застрашивања у изрицању клетви. Примери ове такозване добротворне магије обухватају чини за личну заштиту, чишћење куће од негативне енергије коју су оставили претходни станари, за бацање чини на особу да би се она заљубила у тебе, за лечење и здравље, спречавање губитка посла и за зарађивање новца. Будући да се силе с тако опсежним дејством приписују врачању, није ни чудо што је оно постало тако популарно.

Међутим, Библија не прави разлику између добре и зле магије. У Закону који је дао Мојсију, Бог је јасно изнео своје гледиште о томе. Рекао је: „Немојте врачати“ (Трећа Мојсијева 19:26, ДК). Такође читамо и ово: „Нека се не нађе у тебе... врачар, ни који гата по звездама или по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који зазива духове“ (Поновљени закони 18:10, 11).

Зашто је Бог то рекао? Не зато да би нам ускратио нешто што је корисно. Јехова је ове законе дао свом народу зато што га је волео и што није желео да његов народ робује страху и празноверју. Уместо тога, он позива своје слуге да му приступе за све што им треба. Он је Давалац ’сваког доброг дара и сваког савршеног поклона‘ (Јаков 1:17). Апостол Јован је својим суверницима засигурао: „Што год тражимо, добијамо од [Бога], јер држимо његове заповести и радимо оно што је угодно у његовим очима“ (1. Јованова 3:22).

А шта је са злим духовима?

Многе врачаре се у следећем слажу с Библијом: зли духови постоје. У једном есеју, један заговорник врачања упозорава: „Тамо су утваре: оне постоје, у невидљивом паралелном свету живих бића... Изрази ’ђаво‘, ’зао дух‘ и ’демон‘ прилично су тачни. Ти духови су веома јаки... Њихова најинтелигентнија врста... може да (уколико је неко довољно пријемчив да им отвори врата) уђе у наш свет... Могу да вам опседну тело... чак и да имају извесну меру контроле над вама. Да, баш као старе приче о опседању демонима.“

Демони су у библијско време опседали и мучили људе на различите начине. Неки људи су били погођени тако да нису могли да говоре, неки су ослепели, неки су се понашали као умно поремећене особе, а неки су имали надљудску снагу (Матеј 9:32; 12:22; 17:15, 18; Марко 5:2-5; Лука 8:29; 9:42; 11:14; Дела апостолска 19:16). Покаткад је та агонија била већа када је особа истовремено била опседнута с више демона (Лука 8:2, 30). Отуда следи да Јехова стварно има добре разлоге због чега упозорава људе да се клоне врачања и окултних поступака.

Религија темељена на истини

Данас су многи привучени врачању зато што оно изгледа као безазлена, добронамерна религија природе. Нека друштва су га прихватила. Људи га се не плаше. Уместо тога, постало је нешто уобичајено. У друштвеној клими где религиозна толеранција наводи многе особе да прихватају чак и бизарне ствари, врачање стиче прилично уважавање.

И одиста, религиозни свет је постао тржиште с ког људи слободно бирају оно што одговара њиховим потребама, готово исто као при куповини ципела. За разлику од тога, Исус је говорио о само два избора. Он је рекао: „Уђите на уска врата; јер широк је и простран пут који води у уништење, и много је оних који њиме иду; док су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе“ (Матеј 7:13, 14). Посве разумљиво, ми имамо слободу да одаберемо којим ћемо путем ићи. Али, будући да је у питању наше вечно добро, тај избор је од животне важности. Да бисмо достигли духовно просветљење, морамо да идемо путем истине — путем који се може пронаћи само у Божјој Речи Библији.

[Слика на 5. страни]

На врачање данас многи гледају као на неку безазлену религију природе

[Слика на 6. страни]

Магија се увек повезивала с окултним стварима

[Слика на 6. страни]

Да ли они који се баве врачањем несвесно врше Ђаволову вољу?

[Слика на 7. страни]

Библија открива пут истине