Добра вест мира допире до висоравни Чиапаса

„У незапамћеном масакру у држави Чиапас, група... наоружаних људи убила је 45 незаштићених сељака, међу њима и 13 деце.“ Овако су новине „El Universal“ известиле о ономе што се догодило у Актеалу, у држави Чиапас, 22. децембра 1997.

ЧИАПАС је најјужнија држава Мексика која се граничи с Гватемалом. Због дуге историје сиромаштва и немаштине, група староседелаца Маја Индијанаца дигла је устанак у јануару 1994. под заставом Ехерсито Сапатиста де либерасион насионал (EZLN, Националне ослободилачке војске Сапатиста). С преговорима о мирном решењу се отезало. Препади и напади, и од стране устаника и од стране владиних трупа, довели су до проливања крви и смрти. Услед свег тог метежа за многе сељаке с тог подручја бекство је било једини излаз.

Усред таквих неизвесних прилика постоји једна група љубитеља мира који остају неутрални у политичком сукобу. Они ревно управљају пажњу на Божје Краљевство као на једину наду за решавање проблема због којих се људи сукобљавају, како локално тако и у глобалу (Данило 2:44). Ко су они? Јеховини сведоци. У послушности Исусовој заповести, они настоје да с добром вешћу о Божјем Краљевству допру до најзабаченијих делова висоравни Чиапаса (Матеј 24:14). Како је било проповедати под таквим околностима, и какви су резултати?

„Ја сам Јеховин сведок“

Адолфо, младић који је недавно постао објавитељ Краљевства, радио је једног дана у радио-станици у Окосингу. Одједном се зачула лупњава на вратима. Група маскираних људи је провалила и уперила пушке у његову главу. Улетели су у собу за емитовање, конфисковали опрему и огласили преко радија да су објавили рат влади.

Окренувши се Адолфу, ови наоружани људи су му наредили да се придружи њиховом покрету. „Ја сам Јеховин сведок“, одговорио је Адолфо, иако још није био крштен. Објаснио је да је Божје Краљевство једина нада за мир, и чврсто је одбио униформу и пушку коју су му понудили. Пошто су видели његов одлучан став дозволили су му да оде. Сећајући се тог догађаја Адолфо каже: „Тај догађај ми је стварно ојачао веру.“

На крају се ситуација стабилизовала, али је подручје још увек контролисала војска. Упркос томе, Адолфо је радо прихватио позив старешина из локалне скупштине да ради с једном удаљеном групом хришћана на том подручју. На контролним пунктовима које је морао да прође, војници су му указали поштовање када се идентификовао као Јеховин сведок. Касније се крстио и имао је задовољство да помогне тој удаљеној групи да постане скупштина Јеховиних сведока. „Сада када сам крштен“, рекао је Адолфо, „могу с пуним убеђењем да кажем да сам Јеховин сведок!“

„Јехова нас је јачао“

Убрзо након што је EZLN преко радија објавио влади рат, људи из градова су побегли. Франсиско, пуновремени слуга, то јест пионир, објаснио је како је Јехова ојачао њега и његову супругу током онога што су морали да претрпе.

„Одлучили смо да се склонимо у једно подручје које је удаљено три сата хода. Тамо је била једна скупштина, тако да би били с браћом. Приближавало се време за наш покрајински састанак у Паленкеу. Моја жена и ја нисмо желели да пропустимо посебан састанак за пионире, али смо сазнали да је пут до конгреса блокирао EZLN. Одлучили смо да идемо кроз џунглу, што би трајало девет сати. Стигли смо на време за пионирски састанак у коме смо много уживали, као и у целом конгресном програму.

„Кад смо се вратили затекли смо нашу кућу спаљену, а наше животиње су биле украдене. Све што је остало била је једна мала врећа са одећом. Били смо тужни због тога, али су нас браћа из Окосинга сусретљиво прихватила у своје домове. Такође су нам показали како да радимо неке ствари које ми као пољопривредници никада нисмо радили. Један брат ме је научио да фотографишем, а други да поправљам ципеле. Тако смо се моја жена и ја могли издржавати до сада, а да нисмо морали да прекинемо с пионирском службом. Када размишљамо о ономе што се догодило, видимо да иако нам није било лако да истрајемо, Јехова нас је јачао.“

Плодови дела проповедања

Сведоци из Чиапаса нису дозволили да их невоља и опасности одврате од тога да имају удела у посебном напору да се добра вест донесе људима на том подручју. На пример, у априлу и мају 1995. придружили су се својим сухришћанима широм света у акцији дистрибуисања Вести Краљевства бр. 34, с најприкладнијим насловом Зашто је живот тако пун проблема?

Током те акције, на хацијенди општи пионир Пуебло Нуево, Сиро, пронашао је породицу која је показала интересовање. Вративши се после три дана успео је да с њима започне библијски студиј. Али када су Сиро и његов партнер поново дошли да наставе студиј с породицом, власник куће није био ту. Уместо њега, ту је била група маскираних људи који су га чекали да му науде. Питали су Сира и његовог партнера шта траже и претили им да ће их убити. Након што су се у себи помолили Јехови, ова два хришћанина су храбро објаснили да су дошли да породицу поуче Библији. Због тога су их маскирани људи пустили. Из неког разлога, домаћин се тога дана уопште није вратио кући.

Једног дана скоро три године касније, Сиро се изненадио када се овај човек појавио на његовим вратима. Како је Сиро био усхићен када је сазнао да се цела породица крстила и да су сада повезани са скупштином у Гватемали! Једна ћерка је чак служила као општи пионир.

Цењење за духовну храну

Упркос непрекидним невољама у Чиапасу, један обласни надгледник извештава да Сведоци на том подручју заиста цене важност састајања (Јеврејима 10:24, 25). Он прича шта се догодило на недавном дану посебног састанка за који је било предвиђено да почне рано ујутру тако да би они који присуствују могли да се врате кући док је још дан и док постоји релативна безбедност. Иако су многи од њих морали да пешаче више од три сата кроз џунглу да би стигли на место одржавања, свако је био на свом месту у 7.00 ујутру. У публици је било шест чланова EZLN-а који су слушали и аплаудирали очигледно уживајући у програму. И они су пешачили три сата да би присуствовали конгресу. Двадесеторо њих је такође дошло на Меморијал Христове смрти који је одржан у локалној Дворани Краљевства.

Једног другог младића из тог герилског покрета његови претпостављени су поставили да патролира једним подручјем џунгле. Након што је тамо стигао открио је да су сви становници, углавном Јеховини сведоци, побегли. Зато се сместио у једну од напуштених кућа. Пошто није имао шта да ради, изабрао је неке књиге које је нашао у кући и почео да чита. То су биле публикације Watch Towera које су Сведоци оставили. Док је тако био сам, овај младић је имао времена да медитира о ономе што је читао. Увидео је да мора да промени свој живот и положи оружје. Чим је могао, пронашао је Сведоке и започео библијски студиј. За шест месеци почео је другима да говори о доброј вести. Он и још три члана његове породице који су некада били симпатизери герилског покрета сада су крштени хришћани.

Поглед на позитивну страну

Иако је створио прилично невоља, конфликт је у ствари имао позитиван утицај на став људи према делу проповедања. Један старешина из самог града где је сукоб почео, прича: „Око пет дана по избијању сукоба, организовали смо проповедање у граду и околини. Људи су били жељни да нас слушају. Уручили смо доста библијске литературе и започели неколико библијских студија. На једном подручју многи су се противили истини, али сада због раздора слушају, проучавају Библију и присуствују састанцима и конгресима.“

Браћа су срећна што су успела да одрже своје теократске активности упркос овим јако нестабилним условима. Уз знање и владиних снага и EZLN-а, они настављају да одржавају своје скупове који их духовно јачају. Посете путујућих надгледника су такође снажни подстреци да се настави с делом проповедања. Занимљиво је што охрабрење чак долази од оних који су били укључени у сукоб и који често подстичу Сведоке да устрају у свом делу проповедања.

Иако су се с временом мало смањиле кушње и невоље које људи у Чиапасу морају да издрже, оне нису нестале. Без обзира на то, једно је сигурно — Јеховини сведоци су одлучни да се без престанка и даље напрежу да људима донесу добру вест мира из Божје Речи Библије (Дела апостолска 10:34-36; Ефешанима 6:15). Они схватају, као што је и пророк Јеремија рекао, да „пут човека није њему у власти, не може човек када ходи да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23). Само Божје Краљевство у рукама његовог Сина Исуса Христа може да донесе решење за неправде и беду у свету (Матеј 6:10).

[Мапа на 9. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Мексички залив

ЧИАПАС

ГВАТЕМАЛА

Тихи океан

[Извор]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Слика на 9. страни]

Сведоци иду у службу на висоравни Чиапаса