Кападокија — место где људи живе у кућама које су исклесали ветар и вода

АПОСТОЛ Петар је говорио о Кападокији. Своје прво надахнуто писмо је, између осталих, упутио и ’привременим становницима расејаним по Кападокији‘ (1. Петрова 1:1). Каква је била Кападокија? Зашто су људи тамо живели у кућама исклесаним у стенама? Како су дошли у контакт с хришћанством?

„Изненада смо се изгубили у шуми стеновитих купа и стубова“, рекао је британски путописац В. Ф. Енсворт који је био у Кападокији током 1840-их година. Овај јединствени пејзаж још увек одузима дах данашњим посетиоцима овог дела Турске. Збијене једна до друге попут некаквих немих стражара у кападокијским долинама стоје ове необичне камене „статуе“. Неке од њих личе на џиновске димњаке који се издижу у небо 30 или више метара. Друге изгледају као огромни корнети, обелисци и печурке.

Захваљујући сунцу ове статуе током дана попримају различите прелепе боје! У зору су бледорозе. До поднева попримају боју избељене слоноваче, док их сунце на заласку боји у златноокер. Како је настала та ’шума стеновитих купа и стубова‘ и зашто су људи у њима правили своје домове?

Исклесане ветром и водом

Кападокија се налази у самом срцу Анадолије која спаја Азију и Европу. Ово подручје би било висораван да нема два вулкана. Пре више хиљада година, снажне ерупције тих вулкана покриле су ово подручје с две врсте стена — тврдим базалтом и меким туфом; то су беле стене које су настале стврдњавањем вулканског пепела.

Реке, киша и ветар спирали су мекани туф што је довело до настанка кањона. С временом су се неке од литица које су оивичавале те кањоне распадале и формирале мноштво редова камених купа, дарујући овој земљи скулптуре које се не могу наћи нигде другде у свету. Неке стеновите купе имају на себи толико рупа да личе на право правцато пчелиње саће. Локално становништво је клесало стене и у њима правило просторије, и како су се породице увећавале правили су још просторија. Ти домови су лети хладни а зими топли.

Живот на раскршћу цивилизација

Становници кападокијских пећина вероватно би били препуштени сами себи да нису живели на важном раскршћу цивилизација. Чувени Пут свиле, дуг 6 500 километара који је повезивао Римско царство с Кином, пролазио је кроз Кападокију. Осим трговаца, тим путем су пролазиле и персијска, грчка и римска војска. Ти путници су са собом носили и нове религиозне идеје.

До другог века пре н. е у Кападокији су настала нека јеврејска насеља. Јевреји из тог подручја били су у Јерусалиму 33. н. е. Били су тамо да би прославили Пентекост. Стога је апостол Петар, након што је свети дух био изливен, проповедао и Јеврејима из Кападокије (Дела апостолска 2:1-9). Неки су се очигледно одазвали на његову поруку и својим кућама понели новопронађена веровања. Зато се Петар у својој првој посланици обратио хришћанима из Кападокије.

Међутим, како су године пролазиле, хришћани из Кападокије почели су да потпадају под утицај паганских филозофија. Чак су и тројица утицајних поглавара кападокијске цркве у четвртом веку снажно заступали небиблијску доктрину о Тројству. То су били Григорије из Назијанза, Василије Велики, и његов брат Григорије из Нисе.

Василије Велики је заступао и монашки живот. Скромна кападокијска обитавалишта исклесана у стени била су идеална за такав аскетски живот који је он препоручивао. С порастом броја монаха дошло је и до градње цркава унутар неких већих купа. До 13. века, у стенама је било исклесано око три стотине цркава. Многе од њих су сачуване све до данас.

Иако се те цркве и манастири више не користе, живот локалног становништва се током протеклих векова веома мало променио. У многим пећинама се још увек живи. Мало је посетилаца Кападокије који се не диве домишљатим људима који су ове стене претворили у своје домове.

[Мапа на странама 24, 25]

(За комплетан текст, види публикацију)

КАПАДОКИЈА

КИНА (Китај)