Новац и моралне вредности — поука из прошлости

ДАНА 7. априла 1630. године, око четири стотине људи укрцаних на четири брода отиснули су се са обале Енглеске и упутили ка Новом свету. Многи од њих су били високо образовани. Други су били успешни трговци и пословни људи. Неки су чак били чланови парламента. Економија у Енглеској је запала у кризу, а Тридесетогодишњи рат у Европи који је био у току (1618-48) још више је погоршао стање. Спремни да окушају срећу, они су напустили своје домове, посао и рођаке и кренули у потрагу за бољим животом.

Међутим, та оптимистичка дружина није била само група трговаца који су користили повољне прилике да би постигли своје циљеве. Они су били ревни пуританци, који су бежали од прогона Римокатоличке цркве.a Њихов стварни циљ је био да оснују побожно друштво у коме ће они и њихови потомци моћи да стичу богатство и да при том не одступају од библијских мерила. Убрзо након што су се искрцали у Салему у Масачусетсу, они су заузели један мали део земље уз обалу. Свој нови дом су назвали Бостон.

Равнотежа тешка за постизање

Џон Винтроп, њихов вођа и гувернер, дао је све од себе да унапреди приватно богатство и јавно добро у новој колонији. Желео је да људи у исто време и имају богатство и живе по моралним вредностима. Али, показало се да је ту равнотежу тешко постићи. Слутећи проблеме, Винтроп је дуго разговарао са својим сарадницима о улози богатства у Божјем друштву.

Попут других пуританских вођа, и Винтроп је сматрао да тежња за богатством сама по себи није лоша. Главна сврха богатства, како је он тврдио, била је да се помогне другима. Што би особа била богатија, то би више добра могла да учини за друге. „Само је пар других ствари могло више узнемирити мисли пуританаца од богатства“, запажа историчарка Патриша О’Тул. „Богатство је било и знак Божјег благослова и снажно искушење које је наводило на грешан понос... и на телесне грехе.“

Да не би починили грехе на које их је могло навести богатство и раскошан живот, Винтроп је заговарао умереност и обуздавање. Међутим, изгледало је да ће предузетнички дух његових суграђана врло брзо доћи у сукоб с његовим настојањима да их натера да буду побожни и да се међусобно воле. Отпадници су почели да се супротстављају ономе што је по њима било Винтропово мешање у њихова приватна посла. Неки су почели да подстичу јавност да се изабере група људи која ће учествовати у доношењу коначне одлуке. Други су једноставно изразили свој став тако што су се преселили у суседни Конектикат како би и даље радили за себе.

„Повољна прилика, благостање, демократија“, каже О’Тул, „све су то биле снажне покретачке силе у животу пуританаца из Масачусетса, и све су потхрањивале личне амбиције насупрот идеалу њихове заједнице који је заговарао Винтроп.“ Скоро без пребијене паре, Винтроп је умро 1649. у својој 61. години. Иако је ова рањива колонија опстала упркос многим тешкоћама, Винтроп никада није доживео остварење свог сна.

Потрага се наставља

Идеалистичка визија бољег света коју је имао Џон Винтроп није умрла с њим. Стотине хиљада људи сваке године емигрира из Африке, југоисточне Азије, источне Европе и Латинске Америке надајући се да ће пронаћи бољи живот. На неке од њих су утицале стотине нових књига, семинара и веб-сајтова које сваке године понуди тржиште. Такви извори обећавају да ће открити тајну како постати богат. Без сумње, многи још увек настоје да зараде новац, надајући се да неће напустити моралне вредности.

Искрено говорећи, исходи су били разочаравајући. Они који теже за богатством врло често на крају жртвују своје принципе, а понекад чак и своју веру на олтару Мамона. Стога се с правом можете питати: „Може ли неко бити прави хришћанин и у исто време и богат? Да ли ће се икада успоставити богобојазно друштво које ће напредовати и у материјалном и у духовном смислу?“ Библија пружа одговор на ова питања, као што ћемо видети у следећем чланку.

[Фуснота]

[Извори слика на 3. страни]

Бродови: The Complete Encyclopedia of Illustration/J. G. Heck; Винтроп: Brown Brothers