’Говоре различите језике, али су уједињени у љубави‘

Избављење. Ослобођење. Спасење. Људи већ вековима сањају о томе да се ослободе свих терета и брига. Како можемо изаћи на крај са животним проблемима? Да ли ће икада доћи избављење? Ако да, како?

ОВО је била тема тродневног обласног конгреса Јеховиних сведока за прошлу 2006. годину. Назив конгреса је гласио: „Близу је избављење!“

На девет таквих конгреса било је на хиљаде делегата из разних земаља. Током јула и августа посебни конгреси одржани су у Прагу, главном граду Чешке; у Братислави, главном граду Словачке; у Хожуву и Познању у Пољскојa и у пет немачких градова — Дортмунду, Франкфурту, Хамбургу, Лајпцигу и Минхену. Укупан број присутних на тим конгресима износио је преко 313 000.

Какав је дух владао на тим конгресима? Какав су публицитет имали? Како су се присутни осећали после њих?

Припреме

Делегати и тамошњи Сведоци су с нестрпљењем ишчекивали конгрес јер су били уверени да ће то бити догађај који ће се памтити. Припрема одговарајућег смештаја за делегате била је велики посао. На пример, за конгрес у Хожуву, у Пољској, Сведоци су понудили своје домове за преко 13 000 гостију из Источне Европе. Делегати су допутовали из Белорусије, Грузије, Естоније, Јерменије, Казахстана, Киргистана, Летоније, Литваније, Молдавије, Русије, Сједињених Држава, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана и Украјине.

Многи делегати су морали месецима раније да почну с припремама за путовање. Татјана, пуновремени објавитељ с Камчатке, руског полуострва које се налази североисточно од Јапана, почела је да штеди новац за путовање годину дана раније. Морала је да путује око 10 500 километара. Најпре је путовала авионом пет сати, затим возом скоро три дана и на крају аутобусом још 30 сати до Хожува.

Хиљаде добровољаца учествовало је у припремама за конгрес како би стадион и околину преуредили у прикладно место за обожавање Бога (Поновљени закони 23:14). Навешћемо само један пример. Сведоци из Лајпцига су обавили добар посао тако што су почистили стадион и обећали да ће то учинити и после конгреса. Захваљујући томе управа стадиона је поништила један део уговора о закупу који каже да је потребно платити знатну своту новца за покриће трошкова чишћења.

Позивнице

Све скупштине у свету допринеле су великом публицитету конгреса „Близу је избављење!“ Они који су присуствовали тим посебним конгресима учествовали су у тој акцији с великим одушевљењем. Позивали су људе на конгрес све до касно увече последњег дана уочи конгреса. Да ли је њихова ревност имала неких резултата?

Сведок из Пољске по имену Богдан упознао је једног старијег човека који је желео да иде на конгрес, али је рекао да због мале пензије није у могућности да плати путовање од 120 километара до Хожува. Испоставило се да је остало једно упражњено место у аутобусу који је изнајмила тамошња скупштина. Богдан прича: „Рекли смо том човеку да може ићи бесплатно с нама ако дође на место поласка у 5.30 ујутру.“ Он је прихватио позив и присуствовао је конгресу. Касније је браћи написао писмо у коме је рекао: „Након овог конгреса, одлучан сам да будем бољи човек.“

Један човек, који је одсео у истом хотелу у Прагу у ком су били смештени делегати из Велике Британије, једне вечери им је рекао да је и он тог дана присуствовао делу програма. Шта га је подстакло на то? Рекао је да је једноставно морао да оде, будући да је на улицама тог града примио позивнице од десет различитих особа! Био је изузетно одушевљен и изразио је жељу да нешто више сазна о томе (1. Тимотеју 2:3, 4).

Користан духовни програм

Програм је укључивао теме које су говориле о томе како можемо изаћи на крај с различитим проблемима. Јасни библијски савети показали су како се ти проблеми могу решити или пак подносити.

Они које пате због поодмаклих година, слабог здравља, губитка вољене особе или других личних проблема примили су охрабрење из Библије које им помаже да имају ведрији поглед на живот (Псалам 72:12-14). Брачни парови и родитељи су чули библијске савете о томе како могу имати срећан брак и успешно одгајити своју децу (Проповедник 4:12; Ефешанима 5:22, 25; Колошанима 3:21). Млади хришћани — који су изложени штетном утицају вршњака у школи, али примају и мудре савете из Божје Речи код куће и у скупштини — добили су практичне смернице о томе како се могу изборити с притиском средине и ’побећи од младалачких жеља‘ (2. Тимотеју 2:22).

Право међународно братство

Јеховини сведоци увек примају практично библијско вођство на својим скуповима (2. Тимотеју 3:16). Међутим, оно што је ове конгресе учинило посебним јесте њихов међународни дух. На свима се износио исти духовни програм на бројним језицима. Чланови Водећег тела Јеховиних сведока сваког дана су имали говоре, а посебно су били занимљиви извештаји из других земаља. Ти говори и извештаји су превођени како би и присутни који говоре други језик примили поуку.

Делегати су једва чекали да упознају своју духовну браћу и сестре из других земаља. „Језичка баријера није представљала никакав проблем“, рекао је један делегат. Напротив, то је доприносило посебној атмосфери на конгресу. Гости су били пореклом из разних култура, али су сви били уједињени у истој вери.“ Они који су присуствовали конгресу у Минхену изразили су то следећим речима: „Говоримо различите језике, али смо уједињени у љубави.“ Без обзира на то што нису из исте земље и што не говоре исти језик, сви су осећали да су међу правим пријатељима — духовном браћом и сестрама (Захарија 8:23).

Изрази захвалности

Временске прилике током конгреса у Пољској ставиле су на испит став и истрајност делегата. Не само што је скоро све време падала киша, већ је било и прилично хладно — око 14 степени Целзијуса. Један брат из Сједињених Држава је запазио: „То је било најгоре време и најнижа температура коју сам икада доживео на конгресу, и разумео сам само понешто од програма. Али, изванредна међународна атмосфера, предиван дух и јединствена гостољубивост надокнадили су све то. Овај конгрес је био незабораван!“

Нешто што је било незаборавно за Сведоке из Пољске било је излажење књиге Insight on the Scriptures на пољском језику — предивна награда за њихову истрајност на хладноћи и киши. Такође, нова публикација Живи са Јеховиним даном у мислима донела је велику радост свима који су присуствовали конгресима „Близу је избављење!“

Многи ће памтити овај конгрес из још једног разлога. Једна сестра из Чешке по имену Кристина која се добровољно пријавила да помаже групи делегата из прекоморских земаља, присећа се: „На растанку ме је једна сестра одвела на страну, загрлила и рекла: ’Дивно си се бринула о нама! Доносила си нам храну до седишта и чак нас снабдевала водом за пиће. Велико хвала за твоју самопожртвованост и љубав.‘“ Она је говорила о оброцима који су били припремљени за делегате из прекоморских земаља. „То је био посао за који до тада нисмо имали никакво искуство“, објашњава један брат. „Тај задатак је укључивао испоруку скоро 6 500 оброка сваког дана. Било је дирљиво видети како су се многи, укључујући и децу, добровољно пријавили да помогну.“

Једна сестра, која је на конгрес у Хожув допутовала из Украјине, рекла је: „Били смо дубоко дирнути љубављу, бригом и великодушношћу коју су показала наша браћа и сестре. Не постоје речи којима бисмо могли изразити нашу захвалност.“ Осмогодишња Аника из Финске је подружници Јеховиних сведока у Пољској написала: „Конгрес је био још лепши него што сам могла да замислим. Дивно је припадати Јеховиној организацији, јер имамо пријатеље по целом свету!“ (Псалам 133:1).

Запажања посматрача

Пре конгреса било је организовано разгледање знаменитости за неке делегате. У Баварској су се посетиоци зауставили код Дворане Краљевства где су их дочекали Сведоци из тог краја. Туристички водич једне групе, госпођа која није Сведок, била је задивљена изразима братске наклоности. „На повратку у хотел“, прича један делегат, „она је рекла да смо сасвим другачији од других група. Били смо лепо одевени, и сви су сарађивали са онима који су предводили групу. Није било псовки нити нереда. Била је одушевљена када је видела како су странци истог трена постали добри пријатељи.“

Један брат који је радио у Служби за информисање на конгресу у Прагу, присећа се: „У недељу ујутру, посетио нас је наредник који је био задужен за полицајце који су надгледали конгрес. Запазио је да је све мирно и да за њега нема посла. Такође је споменуо да су се неки мештани који живе у близини стадиона распитивали о чему се ради на том скупу. Када је споменуо Јеховине сведоке, обично су негодовали, на шта би им он одговорио: ’Кад би се људи понашали барем упола као Јеховини сведоци, полиција више не би ни била потребна.‘“

Многи су већ избављени!

Божја Реч, Библија, попут моста спаја културе и уједињује хришћане у миру и јединству (Римљанима 14:19; Ефешанима 4:22-24; Филипљанима 4:7). То су потврдили и посебни конгреси „Близу је избављење!“ Јеховини сведоци су већ избављени од многих невоља које погађају овај свет. Нетрпељивост, насиље и расизам — да споменемо само неке од светских бољки — готово да уопште не постоје међу њима, и они радосно ишчекују време када на целом свету више неће бити таквих проблема.

Они који су присуствовали овим конгресима лично су осетили јединство које постоји међу Сведоцима из различитих земаља и култура. То је било очигледно на самом крају конгреса. Сви су аплаудирали, грлили нове пријатеље и сликали се (1. Коринћанима 1:10; 1. Петрова 2:17). Срећни и уверени да је близу избављење од свих невоља и брига, делегати су се вратили својим кућама и скупштинама са обновљеном одлучношћу да се чврсто држе Божје „речи живота“ (Филипљанима 2:15, 16).

[Фуснота]

[Оквир/Слика на 10. страни]

Двадесет шест језика звуче као један

На свих девет конгреса, програм се износио на језику земље у којој се одржавао. На конгресима у Немачкој говори су се износили на још 18 других језика. У Дортмунду су постојали и сектори на арапском, фарси језику, португалском, шпанском и руском; у Франкфурту на енглеском, француском, српском и хрватском; у Хамбургу на данском, холандском, шведском и тамилском; у Лајпцигу на кинеском, пољском и турском и у Минхену на грчком, италијанском и немачком знаковном језику. Програм у Прагу се износио на чешком, енглеском и руском, а у Братислави на енглеском, мађарском, словачком и словачком знаковном језику. У Хожуву је био на пољском, руском, украјинском и пољском знаковном језику и у Познању на пољском и финском.

То је укупно двадесет шест језика! Заиста, Сведоци говоре различите језике, али су уједињени у љубави.

[Слика на 9. страни]

Делегати из Хрватске су у Франкфурту били пресрећни што су добили „Превод Нови свет“ на свом језику