Можеш ли да се преселиш тамо где је већа потреба за објавитељима?

„Док смо живели у Сједињеним Државама имали смо све удобности, али смо се прибојавали да ће материјалистички дух у тој средини лоше утицати на нас и наша два сина. Моја супруга и ја смо раније служили као мисионари и желели смо да поново водимо такав једноставан, али срећан живот.“

ПОДСТАКНУТИ том жељом, Ралф и Пем су 1991. године одлучили да пошаљу писма у неколико подружница. У њима су изразили жељу да служе на подручју где је већа потреба за објавитељима Краљевства. Из подружнице у Мексику добили су одговор у ком је речено да у тој земљи постоји велика потреба на енглеском говорном подручју. У писму је стајало да је то поље ’зрело за жетву‘ (Јов. 4:35). Ралф и Пем су са својим синовима, који су тада имали 8 и 12 година, убрзо прихватили тај позив и почели да се припремају за пресељење у Мексико.

Огромно подручје

Ралф прича: „Пре него што смо отишли из Сједињених Држава, нека добронамерна браћа и сестре су нам говорили: ’Пресељење у другу земљу је веома ризично!‘ ’Шта ако се разболите?‘ ’Зашто бисте се преселили да проповедате људима који говоре енглески? Странци у тој земљи неће бити заинтересовани за истину!‘ Међутим, нисмо се поколебали. На крају крајева, наша одлука није била исхитрена. То смо планирали годинама. Избегавали смо дугорочне кредите, штедели новац и много пута разговарали у кругу породице о проблемима на које бисмо могли наићи.“

Ралф је са својом породицом најпре отишао у мексичку подружницу. Тамо су им браћа показала карту целе земље и рекла: „Ово је ваше подручје!“ Одлучили су да се населе у граду Сан Мигел де Аљенде, који се налази око 240 километара северозападно од града Мексика и у ком има много странаца. Након њиховог трогодишњег боравка у том граду основана је енглеска скупштина која је бројала 19 објавитеља. То је била прва таква скупштина у Мексику — али пред њима је стајало још доста посла.

Процењује се да у Мексику живи око милион америчких држављана. Поред тога, у тој земљи многи образовани људи, ученици и студенти говоре енглески као други језик. Ралф каже: „Молили смо се за више радника. Увек смо имали спремну гостинску собу за браћу и сестре који су долазили код нас да такорећи ’извиде земљу‘“ (Бр. 13:2).

Поједноставили су живот ради већег учешћа у служби

Ускоро је почело да пристиже још браће и сестара који су желели да дају више у служби. Међу њима су били Бил и Кети из Сједињених Држава. Они су пре тога 25 година проповедали на подручјима где је постојала већа потреба за објавитељима. Размишљали су о томе да науче шпански али су се предомислили након што су се преселили у град Ахихик у близини језера Чапала. Многи Американци се након пензионисања селе у тај леп крај. Бил каже: „У Ахихику смо марљиво тражили особе које говоре енглески и желе да упознају истину из Библије.“ Током прве две године које су провели у том граду, Бил и Кети су имали задовољство да посматрају оснивање нове скупштине — друге енглеске скупштине у Мексику.

Кен и Џоана из Канаде су желели да поједноставе живот и више времена посвете проповедању. Они су се са својом ћерком Британи такође преселили у Мексико. Кен прича: „Требало нам је времена да се навикнемо на живот у месту где понекад данима не ради телефон и нема топле воде или струје.“ Али, служба проповедања им је доносила радост. Кен је убрзо постао слуга помоћник, а две године касније старешина. Њиховој ћерци Британи је у почетку било тешко што у малој енглеској скупштини којој су припадали има само неколико младих. Међутим, након што је почела да учествује у изградњи Дворана Краљевства, стекла је многе добре пријатеље из целе земље.

Патрик и Роксен из Тексаса су били веома радосни што се мисионарско подручје где људи говоре енглески налази у њиховој близини. „Када смо посетили Монтереј, град у североисточном Мексику, имали смо осећај да нас Јехова упућује да помогнемо на том подручју“, каже Патрик. У року од пет дана, продали су своју кућу у Тексасу и такорећи ’прешли у Македонију‘ (Дела 16:9). Након пресељења им није било лако да зарађују за живот, али их је радовало то што су за само две године видели како мала група од 17 Сведока прераста у скупштину од 40 објавитеља.

Џеф и Деб су још један брачни пар који је поједноставио живот ради већег учешћа у служби. Продали су своју велику кућу у Сједињеним Државама и преселили се у мали стан у Канкуну, граду на источној обали Мексика. Раније су ишли на покрајинске састанке који су се одржавали у климатизованим салама у близини њихове куће. У Мексику се најближи покрајински састанак на енглеском одржавао под ведрим небом, у месту до ког су морали да путују осам сати. Без обзира на то, били су срећни када су видели како се у Канкуну оснива скупштина од око 50 објавитеља.

Нека браћа и сестре из Мексика су такође почели да помажу у сведочењу на енглеском језику. На пример, када су Рубен и његова породица чули да је у граду Сан Мигел де Аљенде основана прва енглеска скупштина и да је цео Мексико њено подручје, одмах су одлучили да помогну. То је подразумевало учење енглеског језика, упознавање с новом културом и прелажење великих раздаљина — 800 километара сваке седмице — да би присуствовали састанцима. Рубен каже: „Имали смо ту радост да сведочимо странцима који већ годинама живе у Мексику али су од нас први пут чули добру вест на свом матерњем језику. Неки од њих су нам захваљивали са сузама у очима.“ Рубен и његова породица су најпре помагали скупштини у Сан Мигел де Аљендеу. Затим су служили као пионири у граду Гванахуато, у централном Мексику, где су учествовали у оснивању енглеске скупштине од преко 30 објавитеља. Сада служе у енглеској групи у Ирапуату, граду у близини Гванахуата.

Проповедање онима до којих није лако доћи

Осим странаца, и многи Мексиканци говоре енглески. Често није лако пренети добру вест тим људима јер живе у богатим деловима града где послуга отвара врата. Чак и ако се власници појаве на вратима, углавном не желе да саслушају нашу поруку јер сматрају да су Јеховини сведоци мала локална секта. Па ипак, када их посете Сведоци из других земаља, неки повољније реагују.

Осмотримо пример Глорије из града Керетаро у централном Мексику. Она објашњава: „Раније су на моја врата долазили Сведоци који су говорили шпански али их никада нисам саслушала. Међутим, када су се у мојој породици и међу пријатељима појавили проблеми, била сам утучена и преклињала сам Бога да ми помогне да пронађем излаз из те ситуације. Убрзо након тога, на моја врата је покуцала једна жена која је причала енглески. Питала је да ли неко у кући говори енглески. Пошто је била странкиња, привукла ми је пажњу и рекла сам да ја знам тај језик. Док је говорила, помислила сам: ’Шта ова шашава Американка ради овде?‘ Али молила сам Бога да ми помогне и можда је посета ове странкиње била његов одговор на моју молитву.“ Глорија је почела да проучава Библију и брзо је напредовала до крштења упркос противљењу породице. Сада је општи пионир а њен супруг и син такође служе Јехови.

Награде за оне који су појачали службу

Истина је да проповедање на подручјима где постоји већа потреба за објавитељима доноси неке потешкоће, али награде су далеко бројније. Ралф, ког смо поменули у уводу, каже: „Проучавали смо Библију с људима из Велике Британије, Кине, Јамајке, Шведске па чак и с неким припадницима вишег сталежа из Гане. Неки од њих су и сами касније започели с пионирском службом. Током протеклих година, наша породица је видела оснивање седам енглеских скупштина. Оба наша сина су уз нас почела с пионирском службом а сада служе у Бетелу у Сједињеним Државама.“

Тренутно у Мексику постоји 88 енглеских скупштина и много група. Шта је допринело тако брзом порасту? Многи људи са енглеског говорног подручја никада раније нису разговарали с Јеховиним сведоцима. Неки су повољно реаговали јер нису били под притиском средине, што би био случај да су у својој земљи. Други су почели да проучавају Библију јер су после одласка у пензију имали више времена да се посвете духовним стварима. Надаље, више од трећине објавитеља у енглеским скупштинама служе као пионири, што у великој мери доприноси ревности и напретку у тим скупштинама.

И ти можеш доживети такву радост

Нема сумње да ће више људи широм света повољније реаговати када чују поруку о Божјем Краљевству на матерњем језику. Зато је охрабрујуће знати да су многа духовно зрела браћа и сестре — млади и стари, самци и брачни парови — спремни да се преселе на подручје где постоји већа потреба за објавитељима Краљевства. Изазови с којима се понекад суочавају незнатни су у поређењу с радошћу коју та браћа осећају када нека искрена особа прихвати библијску истину. Можеш ли и ти начинити неке промене да би се преселио на подручје у твојој земљи или у иностранству где постоји већа потреба за објавитељима?a (Лука 14:28-30; 1. Кор. 16:9). Ако можеш, буди уверен да те чекају бројни благослови!

[Фуснота]

[Оквир на 21. страни]

Насмејана лица привлаче пажњу

Берил је рођена у Великој Британији, али се преселила у Канаду где је радила као менаџер у неколико међународних компанија. Такође се бавила јахањем и била је веома успешна у томе. Чак је изабрана да представља Канаду на Олимпијским играма 1980. Након одласка у пензију, она и њен супруг су се доселили у Чапалу и често су вечерали у тамошњим ресторанима. Када би запазила насмејане пензионере који су говорили енглески, упознала би се с њима и питала их због чега су у Мексику. Испоставило се да су ти ведри људи скоро увек били Јеховини сведоци. Берил и њен супруг су размишљали: ’Ако су срећа и смисао живота повезани с познавањем Бога, онда и ми треба да га упознамо.‘ Берил је неколико месеци ишла на састанке Јеховиних сведока, а затим је почела да проучава Библију и крстила се. Неколико година је служила као општи пионир.

[Оквир на 22. страни]

„Прави је благослов што су с нама“

У земљама у којима постоји већа потреба за објавитељима, браћа заиста цене оне који дођу из иностранства да им помажу у служби проповедања. Једна подружница с Кариба је писала: „Ако би стотине странаца који овде служе отишли, то би утицало на стабилност скупштина. Прави је благослов што су с нама.“

Божја Реч каже да су ’жене које објављују добру вест велика војска‘ (Пс. 68:11). Зато не изненађује што међу онима који служе у иностранству има много неудатих сестара. Те самопожртвоване сестре пружају велику помоћ. Једна подружница из Источне Европе је запазила: „У многим скупштинама имамо велики проценат сестара, негде чак и до 70 посто. Већина њих је кратко у истини, па су неудате пионирке које су дошле из других земаља од непроцењиве помоћи јер поучавају оне које су одскора у истини. За нас су те сестре из других земаља прави дар!“

Шта те пионирке мисле о служењу у другој земљи? „Постоји пуно изазова“, каже Анџелика, која има тридесетак година и неколико година је служила као пионир у иностранству. „У једном месту сам сваки дан пешачила блатњавим путевима и виђала потресне призоре људске патње. Али помагање људима у служби ме је чинило срећном. Била сам дирнута када су ми сестре захваљивале због тога што сам дошла да им помогнем. Једна од њих ми је рекла да ју је то што сам прешла толики пут да бих служила као пионир у њеној земљи, подстакло да и она започне с пуновременом службом.“

Су, пионирка која има око 50 година, каже: „Изазови су неизбежни, али не могу да се пореде с благословима које доживите. Служба је фантастична! Будући да доста времена проводим у служби с младим сестрама, причам им шта сам из Библије и наших публикација научила о томе како се изборити с потешкоћама. Оне ми често говоре да им то што успешно излазим на крај с проблемима служећи годинама сама као пионир помаже да увиде да и оне могу пребродити изазове на које наилазе. Помагање тим сестрама ми пружа дубоки осећај задовољства.“

[Мапа на 20. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

МЕКСИКО

Монтереј

Гванахуато

Ирапуато

Ахихик

Чапала

Језеро Чапала

Сан Мигел де Аљенде

Керетаро

МЕКСИКО

Канкун

[Слика на 23. страни]

Неки су радосни што имају прилику да сведоче странцима који никада раније нису чули добру вест