Да ли сте знали?

Шта је апостол Павле имао на уму када је говорио о „победничкој поворци“?

▪ Павле је написао: „Хвала Богу који нас у јединству с Христом увек води у победничкој поворци и који преко нас свуда шири мирис знања о себи! Јер ми смо Богу Христов пријатан мирис који осећају и они што су на путу спасења и они што су на путу у пропаст. Овим последњима то је мирис смрти који води у смрт, а првима мирис живота који води у живот“ (2. Коринћанима 2:14-16).

Апостол Павле је мислио на римски обичај одржавања свечаних поворки у част генерала због победе над државним непријатељима. Том приликом је ратни плен заједно са заробљеницима био изложен очима јавности, бикови су вођени на жртвовање, а победничком генералу и његовој војсци народ је исказивао част. На крају свечаности, бикови су били принети на жртву а многи заробљеници вероватно погубљени.

Метафора о ’Христовом пријатном мирису‘ који за једне значи живот а за друге смрт „вероватно се заснива на римском обичају спаљивања ка̂да дуж пута којим се кретала поворка“, наводи се у делу The International Standard Bible Encyclopedia. „Пријатан мирис који је за победнике значио тријумф заробљенике је подсећао на погубљење које их је вероватно очекивало.“a

Шта су „узвишице“ које се често помињу у хебрејском делу Светог писма?

▪ Када су Израелци били пред уласком у Обећану земљу, Јехова им је рекао да уклоне сва места на којима су Хананци обожавали своје богове. Бог је заповедио: „Уништите све њихове камене кипове и све њихове ливене ликове, и опустошите све њихове свете узвишице“ (Бројеви 33:52). Ти центри криве религије била су места на отвореном која су се налазила на брежуљцима или узвишења која су подизали људи на другим местима, на пример под неким дрветом или у граду (1. Краљевима 14:23; 2. Краљевима 17:29; Језекиљ 6:3). Ту су се могли наћи олтари, обредни стубови или дебла, ликови, кадиони сталци и други предмети који су се користили у обожавању.

Пре изградње храма у Јерусалиму, Израелци су обожавали Јехову на местима која је он признавао и која су у Писму названа узвишицама. Божји пророк Самуило је принео жртву „на узвишици“ у једном граду у земљи Суф (1. Самуилова 9:11-14). Када је храм био изграђен, неки краљеви који су били верни Јехови настојали су да из земље уклоне те „узвишице“ (2. Краљевима 21:3; 23:5-8, 15-20; 2. Летописа 17:1, 6).

[Фуснота]

[Слика на 23. страни]

Део рељефа који приказује римску победничку поворку, други век н. е.

[Извор]

Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Слика на 23. страни]

Остаци обредних стубова, Гезер