Да ли је Богу заиста стало до нас?

ДА ЛИ имате осећај да сте вољени? Или вам се понекад чини да никоме није стало до вас? У данашњем ужурбаном и себичном свету изгледа да је лако помислити да сте и сувише мали да бисте били важни, и сувише небитни да би вас неко приметио. Као што се у Библији и каже за наше време, данас су многи толико обузети собом да једноставно нису заинтересовани за друге (2. Тимотеју 3:1, 2).

Без обзира на године, културу, језик или расу, сви људи имају дубоко укорењену потребу да воле и да буду вољени. Према неким истраживањима, обдарени смо посебним нервним системом који нам омогућује да осетимо љубав и нежност. Будући да нас је Јехова Бог створио, он боље од било кога другог разуме нашу потребу да осетимо да нас други воле и цене. Како бисте се осећали ако би вам ставио до знања да му је стало до вас? Његово признање би сигурно било највредније признање које бисте могли добити. Али можемо ли бити сигурни да је Богу стало до несавршених људи? Да ли му је стало до нас лично? Ако јесте, какве особе су му посебно драге?

Јехови је стало до нас

Пре око 3 000 година један богобојазни псалмиста је био испуњен страхопоштовањем када је ноћу посматрао звездано небо у свој његовој лепоти. Нема сумње да је он био свестан да се нико не може поредити са оним ко је створио те безбројне звезде. Размишљајући о томе колико је Јехова велик а човек мали, псалмиста је на следећи начин изразио колико се диви Јехови због његове љубави и бриге: „Када гледам небеса твоја, дело прста твојих, месец и звезде које си начинио, шта је смртни човек да на њега мислиш, човек земаљски да се о њему бринеш?“ (Псалам 8:3, 4). Лако бисмо могли закључити да је Свевишњи предалеко од нас или да је презаузет да би обраћао пажњу на несавршене људе. Међутим, псалмиста је знао да је човек, иако је незнатан и пролазан, ипак важан Богу.

Један други псалмиста је рекао следеће: „Јехову радују они који га се боје, они који чекају милост његову“ (Псалам 147:11). Мисли изражене у оба ова псалма веома су дирљиве. Премда је Јехова узвишен, он ипак није само свестан да људи постоје. Он ’брине о њима‘ и ’радује се‘ због њих.

Ову чињеницу наглашава и једно библијско пророчанство у ком се описује како ће се неке ствари одвијати у наше време. Јехова је преко пророка Агеја указао да ће се добра вест о Божјем Краљевству проповедати по целом свету. С каквим резултатима? Запазите један од њих: „Стећи ће се драгоцено благо из свих народа, и напунићу овај дом славом“ (Агеј 2:7).

Шта представља то „драгоцено благо“ које се сакупља из свих народа? Сигурно се не ради о дословном богатству (Агеј 2:8). Сребро и злато није оно што радује Јеховино срце. Задовољство му причињавају људи који га, иако су несавршени, обожавају зато што га воле (Пословице 27:11). Они су то „драгоцено благо“ које му доноси славу и он цени што су му потпуно одани и што му ревно служе. Да ли сте и ви међу њима?

Можда изгледа невероватно да несавршена људска бића могу бити нешто што је драгоцено Величанственом Створитељу свемира. Међутим, та чињеница треба да нас наведе да прихватимо срдачан позив да му се приближимо (Исаија 55:6; Јаковљева 4:8).

„Јер си миљеник Божји“

Остарели пророк Данило је једне вечери имао једну несвакидашњу посету. Док се молио изненада му је дошао један уважени посетилац. Звао се Гаврило. Данило га је упознао једном ранијом приликом и препознао је да је он Јеховин анђео. Гаврило је објаснио разлог свог изненадног доласка: „Данило, дошао сам да све спознаш и разумеш... јер си миљеник Божји“ (Данило 9:21-23).

Једном другом приликом, један Јеховин анђео се обратио Данилу следећим речима: „Данило, миљениче Божји.“ Затим је, да би га охрабрио, рекао: „Не бој се, миљениче Божји! Мир теби!“ (Данило 10:11, 19). За Данила је три пута речено да је „миљеник Божји“. Овај израз такође може значити „веома вољен“, „високо поштован“, па чак и „љубимац“.

Данило је по свему судећи већ осећао присност с Богом и несумњиво је схватао да је Јехова задовољан што му предано служи. Али тај израз Божје велике наклоности који су му пренели Божји гласници мора да му је највише значио. Зато није чудо што је Данило рекао анђелу да га је тим речима ојачао (Данило 10:19).

Овај дирљив извештај из ког се види да је Јехова осећао наклоност према свом верном пророку записан је у Божјој Речи ради нас (Римљанима 15:4). Ако размишљамо о Даниловом примеру можемо разумети због чега је неко посебно драг нашем небеском Оцу.

Редовно проучавајмо Божју Реч

Данило је марљиво проучавао Свето писмо. То знамо зато што је сам написао: „Разумео сам из књига број година које... треба да се наврше над опустошеним Јерусалимом“ (Данило 9:2). Списи који су му у то време били на располагању вероватно су обухватали оно што су под Божјим надахнућем написали Мојсије, Давид, Соломон, Исаија, Јеремија, Језекиљ и други пророци. Можемо замислити Данила окруженог многим свицима, како је потпуно удубљен у читање и како упоређује пророчанства која се односе на обнову исправног начина обожавања Бога у Јерусалиму. Вероватно је у својој горњој соби на миру дубоко размишљао о значењу онога што је прочитао. Пошто је проучавао са одређеним циљем ојачао је своју веру и приближио се Јехови.

Проучавање Божје Речи утицало је и на обликовање Данилове личности, као и на његов целокупан живот. Поука коју је још као дете добио на темељу Божје Речи несумњиво му је помогла да се као младић чврсто држи одредби из Божјег Закона које су се односиле на исхрану (Данило 1:8). Касније је неустрашиво објављивао Божју поруку вавилонским владарима (Пословице 29:25; Данило 4:19-25; 5:22-28). Био је познат као вредан, поштен и поуздан човек (Данило 6:4). Изнад свега, Данило није хтео да погази своја уверења како би сачувао живот већ се потпуно уздао у Јехову (Пословице 3:5, 6; Данило 6:23). Зато уопште не чуди што је био Божји „миљеник“.

Нама је у неку руку лакше да проучавамо Божју Реч него што је то било Данилу. Данас уместо гломазних свитака имамо књиге које је лако користити. Сада имамо цело Свето писмо, укључујући и запис о томе како су се испунила нека пророчанства која је Данило забележио. Такође имамо многе публикације које нам помажу да додатно истражујемо Свето писмо.a Да ли их користите? Да ли редовно издвајате време да читате Свето писмо и размишљате о ономе што сте прочитали? То ће и на вас деловати исто као и на Данила. Изградићете чврсту веру и продубићете свој однос с Јеховом. Божја Реч ће служити као водич у вашем животу и бићете уверени у то да вас Бог воли и да брине за вас.

Устрајмо у молитви

Молитва је заузимала важно место у Даниловом животу. Он је тражио оно што је било угодно Богу. Док је био младић, претила му је опасност да буде погубљен ако не успе да протумачи сан вавилонског краља Навуходоносора. Данило је без оклевања замолио Јехову да му пружи подршку и заштиту (Данило 2:17, 18). Годинама касније, овај верни пророк је, схватајући да је као човек несавршен, понизно признао свој грех и грех свог народа и молио Јехову за опроштај (Данило 9:3-6, 20). Када није разумео значење онога што је сазнао под надахнућем, Данило је молио Бога за помоћ. Једном таквом приликом је анђео дошао код Данила да му објасни шта ће се догодити у будућности и рекао му: „Твоје су речи биле услишене“ (Данило 10:12).

Међутим, Данило није само тражио нешто од Бога. У Данилу 6:10 пише: „Три пута на дан... молио се и давао хвалу свом Богу, као што је то и раније редовно чинио.“ Данило је сматрао да има много разлога да захваљује Јехови и да га слави, и то је редовно чинио. Молитва је била саставни део његовог обожавања Бога, и то до те мере да није хтео престати да се моли чак ни по цену живота. Јехова га је сигурно волео због тога што је био постојан.

Молитва је заиста један диван дар. Никада немојмо дозволити да прође дан а да нисмо разговарали с нашим небеским Оцем. Не заборавимо да му захвалимо и дамо му хвалу за сву доброту коју показује према нама. Слободно му рецимо шта нас мучи и тишти. Размишљајмо о томе како је услишио наше молитве и изразимо му своју захвалност за то. Издвајајмо време за дуже молитве. Када тако отварамо своје срце Јехови у молитви, на посебан начин осећамо његову љубав. То нас заиста подстиче да ’устрајемо у молитви‘ (Римљанима 12:12).

Славимо Јехову

Ниједно пријатељство се не може одржати ако је једна страна усредсређена само на себе. Исто важи и за наш однос с Јеховом. Данило је био свестан тога. Погледајмо колико је њему било стало до тога да прослави Јехову.

Када је Бог услишио његову молитву тако што му је открио шта је Навуходоносор сањао и шта тај сан значи, Данило је рекао: „Нека је благословљено Божје име одувек и заувек, јер његова је мудрост и моћ!“ Касније, када је рекао Навуходоносору шта је сањао и шта тај сан значи, Данило је више пута заслугу за то приписао Јехови нагласивши да само он „открива тајне“. Слично томе, када је молио за опроштај и ослобођење, Данило је рекао: „Боже мој... твој град и твој народ носе твоје име“ (Данило 2:20, 28; 9:19).

Постоје многе ситуације у којима се можемо угледати на Данила. Када се молимо, можемо изразити нашу жељу да се Божје ’име свети‘ (Матеј 6:9, 10). Сигурно не желимо да својим понашањем нанесемо срамоту Божјем светом имену. Увек можемо славити Јехову тако што ћемо другима преносити добру вест о Краљевству за коју смо сазнали.

У свету који нас окружује нема баш много љубави и бриге за друге. Међутим, можемо наћи велику утеху у сазнању да је Јехови заиста стало до сваке особе која му служи. Као што псалмиста каже: „Јехова [се] радује народу своме. Кротке спасењем украшава“ (Псалам 149:4).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 21. страни]

Бог је изразио своју велику наклоност према Данилу тиме што је послао анђела Гаврила да га ојача

[Истакнути текст на 23. страни]

Марљиво проучавање и молитва помогли су Данилу да буде боља особа и Бог га је због тога волео