Да ли Библија осуђује коцкање?

ПОПУЛАРНИ филмови и телевизијске емисије често приказују коцкање, нарочито у казину, као разоноду лепих, богатих и отмених. Наравно, гледаоци разумеју да таква слика није реална.

С друге стране, у стварном свету све већу пажњу оних који желе да окушају срећу привлачи лутрија, спортске кладионице и коцкање преко Интернета. Коцкање је „готово универзалан порок чија се популарност шири попут шумског пожара“, наводи се у књизи Internet Gambling. На пример, покер се сада на телевизији и Интернету приказује као спортска дисциплина. Према једним новинама, стручњаци процењују да се недавно у Сједињеним Државама број играча покера удвостручио у периоду од 18 месеци.

Коцкање подразумева улагање новца са неизвесним исходом. Многи људи размишљају да у томе нема ништа лоше све док се улаже сопствени новац и док се не развије зависност. Штавише, New Catholic Encyclopedia наводи да се коцкање „не сматра грехом докле год се због препуштања тој навици не запостављају дужности“. Међутим, не наводе се библијски цитати који би подупрли такав закључак. Како онда хришћани треба да гледају на то? Да ли Библија одобрава коцкање или га осуђује?

Мора се запазити да се у Светом писму коцкање не помиње директно. Међутим, то не значи да немамо никакве смернице у том погледу. Библија не садржи правила за сваку ситуацију, већ нас подстиче да се ’трудимо да разумемо шта је Јеховина воља‘ (Ефешанима 5:17). Према библисти Е. Булингеру, грчка реч која је преведена са „разумети“ односи се на стицање комплетне слике о одређеној теми путем „менталне активности, знања стеченог дубоким промишљањем и разматрањем“. Дакле, хришћанин може разумети шта је Божја воља тако што ће узети у обзир библијска начела која се односе на коцкање и размислити о њима. Док читате библијске цитате о којима ће бити речи у чланку, можете се питати: ’Како се овај цитат може применити на коцкање? Како из тога сазнајем која је Божја воља у том погледу?‘

Игра на срећу

Пошто је коцкање стављање улога на нешто што је неизвесно, веровање у срећу — вишу силу која наводно контролише ток догађаја — има значајну улогу, поготово када је у игри новац. Зато се, на пример, на лото листићима бирају срећни бројеви, међу сујеверним играчима махјонга забрањено је изговарање одређених речи, а постоји и обичај да се дуне у коцку пре него што се баци. Зашто? Коцкари често верују да је сасвим могуће да ће срећа утицати на исход.

Да ли је полагање наде у срећу само безазлена игра? Тако су мислили неки у древном Израелу. Веровали су да им срећа може донети просперитет. Шта је Јехова Бог мислио о томе? Преко пророка Исаије им је рекао: „Ви остављате Јехову, заборављате моју свету гору, постављате сто богу Среће и вино са зачинима точите богу Судбине“ (Исаија 65:11). У Божјим очима је веровање у срећу облик идолопоклонства и не може се ускладити са обожавањем које он прихвата. Оно представља поуздање у имагинарну силу уместо у истинитог Бога. Немамо разлога да верујемо да је Бог променио своје гледиште.

Одакле долази новац

Било да је у питању клађење преко Интернета, куповина лото листића, спортско клађење или коцкање у казину, учесници углавном не размишљају о томе одакле долази новац који желе да освоје. Коцкање се разликује од легалних трансакција и куповине по томе што играчи настоје да освоје новац који губе други учесници игре.a „На сваког милионера који је то постао путем добитка на лутрији“, наводи канадски Центар за лечење зависности и ментално здравље, „долазе милиони оних који су изгубили новац!“ Која библијска начела могу помоћи хришћанину да разуме Божје гледиште о томе?

Последња од Десет заповести датих Израелцима гласила је: „Не пожели жену свог ближњег, ни његовог роба, ни његову робињу, ни његовог бика, ни његовог магарца, нити ишта што припада твом ближњем“ (Излазак 20:17). Жеља за нечим што припада ближњем — било да су то материјални поседи, богатство или новац — била је озбиљан грех, као и пожуда за нечијом женом. Вековима касније апостол Павле је поновио ту заповест хришћанима рекавши: „Не пожели!“ (Римљанима 7:7). Ако би хришћанин настојао да освоји нешто на рачун друге особе, зар се не би могло рећи да је пожелео нешто што припада другоме?

„Било да то они [већина коцкара] признају или не“, пише колумниста Филип Фогел, „пре него што игра почне они потајно сањају о томе да сваки улог, па чак и ако је то само неколико долара, претворе у велики добитак.“ Они маштају о томе да се обогате преко ноћи. То је у очигледној супротности с библијским саветом да хришћанин треба „вредно [да] ради, чинећи добро својим рукама, да има шта дати ономе ко је у оскудици“ (Ефешанима 4:28). Апостол Павле је конкретно навео: „Ако неко неће да ради, нека и не једе.“ Затим је додао: „[Треба] да једу хлеб који сами зараде“ (2. Солуњанима 3:10, 12). Али да ли се коцкање може сматрати нечијим послом?

Иако се за коцкање може рећи да захтева доста труда, новац који се стиче је добитак, а не зарада или надокнада за обављени посао и пружене услуге. Пошто коцкар улаже новац с великим ризиком, исход много зависи од игре случаја и он се нада да ће пре или касније доћи до преокрета у његову корист. Укратко речено, он жели да од ничега створи нешто. С друге стране, прави хришћани су подстакнути да зарађују новац поштеним радом. „Нема за човека ништа боље него да једе и да пије и да му душа ужива у добру од труда његовог“, написао је мудри краљ Соломон. Затим је додао: „То долази из руке истинитог Бога“ (Проповедник 2:24). Заиста, Божје слуге не полажу наде у нереална очекивања нити покушавају на лак начин да дођу до новца, већ се уздају у Бога који им пружа срећу и благослове.

Замка коју треба избегавати

Иако игром случаја неко може освојити добитак, добро је размишљати не само о тренутном узбуђењу, већ и о дугорочним последицама коцкања. „Наследство које се од почетка похлепом стиче“, стоји у Пословицама 20:21, „на крају није благословљено.“ Многи добитници на лутрији и други коцкари увидели су, на своје разочарање, да им богатство које су освојили није донело срећу. Колико је боље послушати библијски савет да не полажемо поуздање у „несигурно богатство, него у Бога, који нам богато даје све да у томе уживамо“ (1. Тимотеју 6:17).

Коцкање није само питање добитка и губитка, већ постоји и једна много мрачнија страна. „Они који су одлучили да се обогате упадају у искушење и замку и у многе неразумне и штетне жеље, које гурају људе у уништење и пропаст“, каже Божја Реч (1. Тимотеју 6:9). Сврха сваке замке јесте да се неопрезна жртва уплете у њу. Безброј људи који су одлучили да уложе само малу суму новца и да се само неколико пута опробају у коцки, уплели су се у ту замку и постали зависни од коцкања. То је многима уништило каријеру, повредило вољене и разорило породице.

Након разматрања многих стихова који се могу применити на коцкање, да ли увиђате која је Божја воља у том погледу? Апостол Павле је подстакао сухришћане: „Не дајте да вас и даље обликује овај свет, него се преобразите обнављањем свог ума, да утврдите шта је Божја воља — шта је добро, угодно и савршено“ (Римљанима 12:2). За хришћане водич у животу треба да буде Божја воља, а не општеприхваћено гледиште. Као ’срећан Бог‘, Јехова жели да се радујемо животу, без горких плодова које доноси замка коцкања (1. Тимотеју 1:11).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 14. страни]

Божје слуге зарађују новац поштеним радом

[Оквир на 13. страни]

Узбуђење које доноси добитак

Да ли коцкање лако прелази у навику и ствара зависност? На основу једног истраживања о реакцији коцкара на добитак и губитак, др Ханс Брајтер је запазио да је „у експерименту са коцкањем новчана награда створила у мозгу учесника реакцију која је врло слична као када зависник од кокаина унесе дозу те дроге“.

[Слика на 13. страни]

Чији новац коцкари прижељкују да освоје?