Немојмо сами себе заваравати
„ШТА си то урадила?“, питао је Бог Еву након што је јела плод са забрањеног дрвета. „Змија ме је преварила па сам јела“, одговорила је (Пост. 3:13). Сатана, који се у свом лукавству послужио змијом да би навео Еву да буде непослушна Богу, касније је назван ’празмијом која заводи цео свет‘ (Откр. 12:9).
Сатана је у Постанку представљен као лукава особа која испреда лажи с намером да превари неопрезне. Еву је успео да обмане. Па ипак, немојмо мислити да само Сатана може да нас превари. Библија нас упозорава да се може десити да ’сами себе заваравамо‘ (Јак. 1:22).
Можда нам изгледа невероватно или чак немогуће да сами себе заваравамо. Али Бог нас на то с разлогом упозорава. Зато је добро да видимо како би се могло десити да се заваравамо и какво би размишљање било штетно по нас. У томе ће нам послужити један пример из Библије.
Како су се неки заваравали
Отприлике 537. године пре н. е., персијски краљ Кир Велики издао је декрет којим је Јудејцима изгнаним у Вавилон дозволио да се врате у Јерусалим и поново изграде храм (Језд. 1:1, 2). Наредне године, у складу с Јеховином намером, народ је поставио темеље новог храма. Повратници су били пресрећни и захваљивали су Јехови што је благословио почетак радова на том важном пројекту (Језд. 3:8, 10, 11). Али убрзо су се суочили с противљењем и народ се обесхрабрио (Језд. 4:4). Око 15 година након њиховог повратка, персијске власти су забраниле градњу у Јерусалиму. Представници власти су отишли у Јерусалим да би спровели ту забрану и ’оружаном силом су приморали [Јудејце] да обуставе рад‘ (Језд. 4:21-24).
Јудејци су суочени са овом озбиљном препреком почели да размишљају на сасвим погрешан начин. „Још није дошло време, време да се гради дом Јеховин“, говорили су себи (Аг. 1:2). Закључили су да Бог не жели да храм буде одмах изграђен. Уместо да траже начин да изврше Божју вољу, запоставили су своју свету дужност и заокупили се уређивањем својих кућа. Божји пророк Агеј их је отворено питао: „Да ли је време да ви живите у својим кућама обложеним дрветом, док је овај дом [Јеховин храм] пуст?“ (Аг. 1:4).
Видиш ли неку поуку у овом примеру? Када у својим мислима одложимо испуњење Божје намере може нам се десити да запоставимо духовне активности и да се заокупимо личним стварима. На пример, замисли да очекујеш госте. Док их нестрпљиво ишчекујеш журиш да завршиш кућне послове и да све припремиш за њихов долазак. Али онда ти јављају да ће каснити. Да ли ћеш због тога прекинути са свим припремама?
Сети се да су Агеј и Захарија помогли Јудејцима да схвате да Јехова још увек жели да изграде храм и то без одлагања. „Буди јак, цели народе... и прионите на посао“, подстицао их је Агеј (Аг. 2:4). Требало је да наставе с послом уверени да ће их Божји дух подржати (Зах. 4:6, 7). Из овог примера учимо да не треба да се бавимо тиме када ће доћи Јеховин дан (1. Кор. 10:11).
Заменити погрешно размишљање исправним
Апостол Петар је у својој другој посланици писао о томе да Јехова има утврђено време када ће успоставити „нова небеса и нову земљу“ (2. Петр. 3:13). Приметио је да су неки људи доводили у питање да ли ће се Бог икада умешати у збивања на земљи. Тврдили су да се ништа неће променити, да „све стоји као што је било од почетка стварања“ (2. Петр. 3:4). Петар се супротставио таквом погрешном начину размишљања. Написао је: „Подсећањем подстичем ваш здрав разум.“ Подсетио је сувернике да ти ругачи нису у праву. Бог се већ једном умешао у збивања на земљи и проузроковао свеопшти потоп (2. Петр. 3:1, 5-7).
Агеј је 520. године пре н. е. на сличан начин подстакао Јудејце да наставе с радовима на храму. Рекао им је: „Размислите у свом срцу о путевима својим“ (Аг. 1:5). Да би их подстакао на размишљање подсетио их је на то шта им је Бог обећао и шта он жели од њих (Аг. 1:8; 2:4, 5). Убрзо после тога почели су с радовима, упркос званичној забрани. Непријатељи су још једном покушали да зауставе радове, али нису успели у томе. Забрана је укинута и након пет година храм је био завршен (Језд. 6:14, 15; Аг. 1:14, 15).
Размислимо у свом срцу о путевима својим
И ми се попут Јудејаца у Агејево време можемо обесхрабрити када се појаве проблеми. Тада нам је можда тешко да и даље ревно проповедамо добру вест. Али шта би нас то могло обесхрабрити? Можда нам тешко пада неправда у овом свету. Сети се Авакума који је питао Јехову: „Докле ћу те због насиља звати у помоћ, а да ти не спасеш?“ (Авак. 1:2). Будући да неки сматрају да Јехова касни, један хришћанин би могао изгубити осећај хитности и почети да размишља о лагоднијем животу. Да ли си приметио да се теби тако нешто дешава? Ако бисмо се препустили таквом размишљању, сами себе бисмо заваравали. Веома је важно да послушамо библијски савет да ’размислимо у свом срцу о путевима својим‘ и да користимо „здрав разум“. Могли бисмо се питати: ’Да ли треба да ме чуди што овај зли свет траје дуже него што сам очекивао?‘
Период ишчекивања проречен у Библији
Застани и размисли о ономе што је Исус рекао о свршетку овог света. У Марковом јеванђељу се открива да нас је Исус више пута подстакао да бдимо када је пророчански говорио о последњим данима (Мар. 13:33-37). Сличан савет налазимо у пророчанском опису Јеховиног великог дана, то јест Армагедона (Откр. 16:14-16). Зашто се ти савети понављају? Зато што кад људи чекају нешто један дужи период постоји опасност да изгубе осећај хитности.
Исус је у једном поређењу приказао зашто је потребно да стално будемо будни док ишчекујемо крај овог света. Говорио је о једном домаћину у чију су кућу провалили лопови. Како је домаћин могао спречити ту пљачку? Тако што би остао будан целе ноћи. Исус нам је на крају овог поређења дао следећи савет: „Зато и ви будите спремни, јер Син човечји долази у час када се не надате“ (Мат. 24:43, 44).
Ово поређење нам показује да морамо бити спремни да чекамо, чак и ако је у питању дужи временски период. Не треба да нас превише брине то што овај зли свет можда траје дуже него што смо очекивали. Не смемо се заваравати размишљајући да ’Јеховино време још није дошло‘. Такво размишљање би угушило нашу жељу да проповедамо добру вест о Краљевству (Римљ. 12:11).
Не дозволимо да погрешно размишљање ухвати корен код нас
Начело из Галатима 6:7 које каже: „Не заваравајте се... Шта човек посеје, то ће и пожњети“ може се применити и на погрешно размишљање. Ако се на једној њиви ништа не засеје, на њој ће нићи коров. Исто тако, ако не гајимо здраве мисли, погрешно размишљање ће код нас ухватити корен. На пример, могли бисмо говорити себи како ће Јеховин дан сигурно доћи, али не баш тако брзо. Такав став би нас могао довести до тога да олако схватамо наше теократске активности и да их с временом потпуно занемаримо. Јеховин дан би нас могао затећи неспремне (2. Петр. 3:10).
Међутим, погрешно размишљање неће ухватити корен код нас ако се стално подсећамо на то ’шта је Божја воља, шта је добро, угодно и савршено‘ (Римљ. 12:2). Један од најбољих начина за то је да редовно читамо Божју Реч. Она може ојачати наше уверење да Јехова увек делује у време које је за то одредио (Авак. 2:3).
То што проучавамо, молимо се, редовно идемо на састанке и у службу проповедања, као и добра дела која чинимо, помоћи ће нам да ’имамо на уму Јеховин дан‘ (2. Петр. 3:11, 12). Јехова ће запазити да смо постојани. Апостол Павле нас храбри следећим речима: „Не посустајмо у чињењу добра, јер ћемо, ако се не уморимо, жети кад дође време“ (Гал. 6:9).
Сада сигурно није време да заваравамо себе размишљањем да Јеховин дан неће доћи тако брзо. Сада је време да будемо чврсти и постојани јер се Јеховин дан приближава.
[Слика на 4. страни]
Агеј и Захарија су подстицали Јудејце да граде храм
[Слика на 5. страни]
Шта би домаћин урадио да је знао да долази лопов?