Можеш ли у изазовним ситуацијама бити попут Финеса?
ЗАИСТА је лепо служити као старешина. Међутим, Божја Реч нам открива да старешине у својој служби наилазе и на изазовне ситуације. Понекад морају решавати случајеве у којима је неко починио грех, и тада они заправо ’суде у име Јехове‘ (2. Лет. 19:6). Дешава се и да старешина треба да уради нешто за шта мисли да је недорастао, баш као што је то било у случају Мојсија који је у једној таквој ситуацији понизно питао: „Ко сам ја да идем код фараона?“ (Изл. 3:11).
У Светом писму, које је написано под утицајем исте силе која делује приликом наименовања старешина, налазе се примери надгледника који су успешно излазили на крај са изазовним ситуацијама. Финес је био Елеазаров син и Аронов унук, и касније је постао првосвештеник. Три догађаја из његовог живота истичу чињеницу да старешине треба да буду храбре, разборите и да се ослањају на Јехову кад се појаве изазовне ситуације.
„Одмах је устао“
Финес је био млад кад су се Израелци улогорили у равницама Моава. У Библији пише: „Народ је почео да чини блуд с моавским кћерима... И народ је јео и клањао се њиховим боговима“ (Бр. 25:1, 2). Јехова је на преступнике пустио смртоносну пошаст. Можеш ли замислити како је све то утицало на Финеса?
У Библији даље стоји: „Тада је један човек од Израелових синова дошао и довео к својој браћи једну Мадијанку наочиглед Мојсију и наочиглед целом збору Израелових синова, који су плакали пред улазом у шатор састанка“ (Бр. 25:6). Шта ће свештеник Финес урадити? Он је био релативно млад, а човек који је починио тај грех био је један од поглавара међу народом и требало је да пружи пример у обожавању Јехове (Бр. 25:14).
Финес се није бојао људи, него Јехове. Чим их је угледао, одмах је узео копље, кренуо за њима у шатор и обоје их пробо. Заиста је био храбар и одлучан. Шта је Јехова мислио о томе што је Финес урадио? Јехова је одмах зауставио пошаст, а Финеса је наградио склопивши с њим „трајан савез за свештенство за њега и за његово потомство“ (Бр. 25:7-13).
Наравно, хришћанске старешине данас не прибегавају насиљу. Па ипак, старешине морају бити храбре и одлучне попут Финеса. На пример, Гиљермо је тек неколико месеци служио као старешина када је био замољен да буде члан једног дисциплинског одбора. Брат који је починио грех био је један старешина који је помагао Гиљерму док је био млађи. „Било ми је јако непријатно што сам се нашао у тој улози“, каже он. „Ноћу нисам могао да спавам. Стално сам размишљао о томе како да се поставим у тој ситуацији и да не дозволим емоцијама да ме спрече да сагледам ствари из Јеховиног угла. Неколико дана сам се молио у вези с тим и истраживао библијске публикације.“ Тако је скупио храброст да се суочи с том специфичном ситуацијом и у духовном смислу помогне свом брату који је погрешио (1. Тим. 4:11, 12).
Старешине пружају одличан пример вере и оданости Богу тиме што поступају храбро и одлучно када неке ситуације у скупштини то захтевају. Наравно, и други чланови скупштине исто тако треба да буду храбри и да кажу старешинама уколико сазнају да неко чини озбиљан грех. Прекинути контакт с пријатељем или рођаком који је искључен исто тако је питање верности Јехови (1. Кор. 5:11-13).
Разборитост помаже да се избегну сукоби
Финесова храброст није била одраз младалачке брзоплетости. Сада ћемо видети како су дошле до изражаја његова оштроумност и разборитост у једној другој прилици. Рувимово и Гадово племе, као и половина Манасијиног племена подигли су један олтар близу Јордана. Други Израелци су мислили да је тај олтар подигнут лажним боговима и спремали су се да их нападну (Ис. Нав. 22:11, 12).
Како је Финес реаговао? Он је заједно са израелским поглаварима мудро одлучио да поразговара са онима који су подигли тај олтар. Ти људи су објаснили да је то заправо олтар за Јехову. Захваљујући томе није дошло до сукоба (Ис. Нав. 22:13-34).
Када неки хришћанин чује нешто лоше о свом сувернику, било би добро да поступи као Финес. Ако смо разборити, нећемо се лако вређати нити ћемо причати о манама наше браће (Посл. 19:11).
Како старешине могу поступати разборито попут Финеса? „Чим неки брат или сестра почне да ми прича о размирицама које има с неком особом“, каже Хајме, који служи као старешина више од десет година, „одмах се молим Јехови да ми помогне да не стајем ни на чију страну већ да дам библијски савет. Једном ми се једна сестра пожалила на то како се један наименовани брат из друге скупштине понео према њој. Пошто ми је тај брат био пријатељ не би ми било тешко да лично поразговарам с њим. Али сам ипак са том сестром размотрио неколико библијских начела. Она се сложила с тим да најпре поразговара с тим братом (Мат. 5:23, 24). Међутим, нису одмах решили проблем који су имали. Зато сам је подстакао да размисли о још неким библијским начелима. Она је одлучила да се поново моли у вези с тим и да покуша да заборави шта се десило.“
Како се све завршило? Хајме каже: „Неколико месеци касније та сестра ми је поново пришла и рекла да јој се тај брат извинио за оно што је рекао. Договорио се с њом да иду у службу проповедања и рекао јој да је цени као особу. Проблем је био решен. Да ли би било боље да сам се ја умешао у ту ситуацију и још испао пристран?“ Библија нас саветује: „Немој пребрзо да покрећеш парницу“ (Посл. 25:8). Разборите старешине подстичу хришћане који с некима имају несугласице да примене библијска начела и да се помире.
Тражио је вођство од Јехове
Финес је служио као свештеник међу Божјим изабраним народом. Као што смо видели, био је веома храбар и разборит, иако је био релативно млад. Па ипак, успешно се суочавао са изазовним ситуацијама зато што се ослањао на Јехову.
Након што су становници Венијаминове Гаваје силовали и убили иночу једног Левита, остала племена су повела рат против Венијаминовог племена (Суд. 20:1-11). Пре него што су кренули у битку молили су се Јехови за помоћ, али два пута су били поражени и претрпели велике губитке (Суд. 20:14-25). Да ли су закључили да су се узалуд молили? Да ли је уопште била Јеховина воља да они тако одреагују на тај злочин?
Непоколебљиви Финес, који је тада био првосвештеник, поново ступа на сцену. Он је питао Јехову: „Хоћемо ли опет изаћи у бој против синова Венијамина, свог брата, или да одустанемо?“ Јехова му је рекао да ће им предати у руке Венијаминове синове. Тако је и било, а Гаваја је спаљена до темеља (Суд. 20:27-48).
Шта учимо из овог догађаја? Неки проблеми у скупштини могу неко време остати нерешени, иако се старешине труде да их реше и моле се Јехови за помоћ. У таквим ситуацијама је добро да старешине имају на уму следећи Исусов савет: „Молите, и даће вам се! Тражите, и наћи ћете! Куцајте, и отвориће вам се!“ (Лука 11:9). Чак и ако изгледа да одговор на неку молитву никако не стиже, надгледници ипак могу бити сигурни да ће Јехова одговорити на њихове молитве у право време.
На пример, једној скупштини у Ирској је очајнички била потребна Дворана Краљевства, али им начелник одељења за издавање грађевинских дозвола у њиховом месту није био наклоњен. Браћа су поднела неколико молби за градњу, али он је сваку одбио. Изгледало је да је једино решење било да се обрате особи која је била одговорна за издавање грађевинских дозвола за целу ту област. Да ли им је молитва помогла, као што је то био случај у Финесово време?
Један тамошњи старешина каже: „Након много усрдних молитви, отишли смо до урбанистичког завода. Рекли су ми да ћемо највероватније чекати неколико недеља пре него што тај човек буде могао да нас прими. Међутим, чекали смо само пет минута. Чим смо му показали измењене нацрте, дао нам је дозволу и од тада је начелник за издавање дозвола у нашем месту био изузетно фин према нама. Ово искуство нас је уверило у то колику моћ има молитва.“ Можемо бити сигурни да ће Јехова услишити усрдне молитве старешина које се ослањају на њега.
Финес је носио велики терет одговорности у древном Израелу, али је успешно излазио на крај са изазовним ситуацијама зато што је био храбар, разборит и зато што се ослањао на Јехову. Јехова је био задовољан тиме како се Финес бринуо о његовом народу. Око 1 000 година касније Бог је надахнуо Јездру да напише: „Финес, Елеазаров син, некада је био њихов вођа. Јехова је био с њим“ (1. Лет. 9:20). Нема сумње да ће Јехова бити са свим старешинама које се данас тако брину о Божјем народу, као и са свим хришћанима који му верно служе.