Брига за сигурност

„Када чујем звук сирене, срце почне да ми лупа и брзо трчим у склониште“, каже Алона. „Али чак и тамо стрепим. Још је горе кад сам напољу, а немам где да се сакријем. Једном се то десило док сам ишла улицом. Почела сам да плачем и нисам могла да дишем. Сатима нисам могла да се смирим. А онда су се поново огласиле сирене.“

Живот нам није угрожен само у рату. Могло би се десити да сазнамо да је наш живот или живот некога из наше породице угрожен због неке опаке болести. Таква вест би нас могла страшно потрести. С друге стране, можда страхујемо од онога што доноси будућност. Можда се питамо: ’Да ли ће наша деца или унуци морати да живе у свету пуном ратова, криминала, загађења, климатских промена и епидемија?‘ Како се можемо изборити с таквим бригама?

Знајући да се лоше ствари могу десити, „паметан човек види зло и склања се“ (Пословице 27:12). Баш као што настојимо да сачувамо свој живот, тако треба да чувамо и своје ментално и емоционално здравље. Гледање насилних филмова, играње насилних игрица и друге врсте насилне забаве могу узнемирити нас и нашу децу. Исто тако на нас може утицати чак и гледање вести у којима се приказују страшне сцене. То што не желимо да се непотребно излажемо таквим сценама не значи да затварамо очи пред стварношћу. Бог није створио наш ум тако да можемо стално да размишљамо о лошим стварима. Уместо тога, свој ум треба да испуњавамо оним што је „истинито [...], праведно [...], чисто [...], допадљиво“. Тада ће нам „Бог мира“ дати унутрашњи мир (Филипљанима 4:8, 9).

ЗАШТО ЈЕ ВАЖНА МОЛИТВА

Права вера нам помаже да се изборимо с бригама. Библија нас подстиче да ’не занемарујемо молитву‘ (1. Петрова 4:7). Можемо молити Бога да нам помогне и пружи мудрост и храброст како бисмо у ситуацији у којој се налазимо постигли оно што можемо. Будимо уверени „да нас [он] чује у свему за шта молимо“ (1. Јованова 5:15).

Библија показује да је „владар овог света“ Сатана Ђаво, а не Бог, и да је „цео свет [...] у власти Злога“ (Јован 12:31; 1. Јованова 5:19). Дакле, када нам је Исус рекао да се молимо: „Избави [нас] од Злога“, он се није служио симболиком, већ је указао на једну реалну опасност и на молитву као једино право решење (Матеј 6:13). „Кад год чујем сирене, молим Јехову да ми помогне да контролишем своје емоције“, каже Алона. „Такође, мој драги муж ме одмах позове телефоном па се заједно молимо. Молитва ми стварно помаже.“ И Библија каже: „Јехова је близу свих који га призивају, свих који га у истини призивају“ (Псалам 145:18).

ОЧЕКУЈЕ НАС БОЉА БУДУЋНОСТ

Исус је у Проповеди на гори поучио своје ученике да се моле: „Нека дође краљевство твоје“ (Матеј 6:10). Божје Краљевство ће заувек уклонити сваки разлог за бригу. Бог ће преко Исуса, „Кнеза Мира“, ’прекинути ратове до краја земље‘ (Исаија 9:6; Псалам 46:9). „[Бог] ће судити многим народима [...] Неће више народ подизати мач на народ нити ће се више учити ратовању [...] Нико их неће плашити“ (Михеј 4:3, 4). Срећне породице ће „градити куће и становаће у њима, садиће винограде и јешће њихов род“ (Исаија 65:21). „Нико од становника неће рећи: ’Болестан сам‘“ (Исаија 33:24).

И поред свих мера предострожности, не можемо увек спречити ’непредвиђене догађаје‘ нити избећи да се нађемо на погрешном месту у погрешно време (Проповедник 9:11). Добри људи већ вековима умиру у ратовима или услед насиља и болести. Постоји ли нада за све те недужне жртве?

Милиони људи, чији је број познат само Богу, биће враћени у живот. Они се налазе на најсигурнијем месту — у Божјем сећању. Тамо ће бити до дана када ће „сви који су у гробовима [...] изаћи“ (Јован 5:28, 29). За наду у ускрсење, Библија каже: „Та нада нам је као сигурно и чврсто сидро душе“ (Јеврејима 6:19). А и Бог је то „потврдио пред свим људима ускрснувши [Исуса] из мртвих“ (Дела апостолска 17:31).

Чињеница је да и они који се труде да угоде Богу имају многе бриге. Међутим, Пол, Џенет и Алона успевају да живе са својим бригама тако што примењују практичне савете, приближавају се Богу путем молитве и јачају веру у библијска обећања. Нека и вас „Бог који даје наду испуни свом радошћу и миром зато што верујете“ (Римљанима 15:13).