Да ли сте знали?

Да ли се у древном Израелу примењивао Мојсијев закон у решавању правних случајева из свакодневног живота?

ПОНЕКАД јесте. Следећи случај то потврђује. У Поновљеним законима 24:14, 15 пише: „Не закидај плату најамнику који је у невољи и који је сиромах, било да је он твој брат или странац у неком граду у твојој земљи [...] да не би због тебе завапио Јехови, и то би ти био грех.“

У близини Азота је пронађена глинена плочица која датира из седмог века пре нове ере и на којој је исписана једна молба. Та молба је вероватно писана у име једног радника који наводно није успео да испоручи прописану количину жита. У том документу је писало: „Када је твој слуга [подносилац молбе] пре неколико дана завршио с послом на њиви, дошао је Хошајаху, Шобајев син, и узео хаљину твом слуги [...] Радници који су тог дана по највећој жеги скупљали жито са мном потврдиће [...] да је све што говорим истина. Ни за шта нисам крив [...] Ако мој господар не сматра својом обавезом да нареди да се хаљина врати твом слуги, нека то учини из милосрђа. Нека се не оглуши о молбу свог слуге који је остао без хаљине.“

Ова молба „не открива само очај радника који жели да му се врати [хаљина]“, каже историчар Сајмон Шама. „На основу ње можемо закључити да је подносилац молбе био упознат с библијским законима, поготово с одредбама из Левитске и Поновљених закона којима се забрањивало тлачење сиромашних.“