Смрт – тужна реалност

ЗАМИСЛИТЕ да гледате филм који прати живот једне славне личности, рецимо из света музике. На почетку филма приказује се њено детињство, први часови клавира и како неуморно вежба. Затим су ту први концерти, турнеје по целом свету и она постаје светски позната пијанисткиња. Међутим, време брзо пролази и она залази у позне године. На крају филма умире.

Ова филмска прича није далеко од реалности. Било да је реч о музичару, научнику, спортисти или некој другој познатој личности, суштина је иста. Можда човек за живота много тога постигне, али шта би тек било када не би остарио и умро?

То је нажалост оно што нас све пре или касније чека (Проповедник 9:5). Ма колико се трудио, човек не успева да умакне старости и смрти, а дешава се да настрада или се смртно разболи, па и не дочека старост. Није ни чудо што Библија каже да смо „измаглица која се накратко појави, а затим нестаје“ (Јаковљева 4:14).

Некима се живот чини несигурним и бесмисленим, па им животни мото постане: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Коринћанима 15:32). Већина људи живи тако јер се не нада ничем бољем. Али пре или касније, а нарочито када пролазимо кроз неки тежак период у животу, питамо се да ли је ово стварно све од живота. Где можемо добити одговор на то питање?

Многи се данас окрећу науци. Напредак у науци и медицини је утицао на то да људи живе дуже. А неки научници раде на томе да још више продуже животни век човека. Било да им то пође за руком или не, остају питања: Зашто старимо и умиремо? Има ли наде да ће људи престати да умиру? Наредни чланци ће се бавити тиме и даће одговор на питање: Да ли је ово све од живота?