Сачувати ревност у служби проповедања
1 Колико већ дуго проповедаш ревно добру вест? Пет година, десет година или још дуже? Нека браћа служе већ двадесет, тридесет па и више година, а још увек су пуна ревности. Шта их је сачувало од тога да се уморе? Како можемо држати корак с Јеховином организацијом и с делом које он убрзава у своје време? (Исаија 60:22)
Одражавати Јеховину ревност
2 Онај ко се залаже у служби за Царство може да буде сматран Божјим сарадником (1. Кор. 3:9). Он види Божју ревност за праведност и опонаша га. Јехова је већ пре много хиљада година обзнанио добру вест и увек је пратио како је његов народ објављује (Гал. 3:8). Ни данас у овом далеко поодмаклом времену људске историје Јехова није нипошто изгубио интерес за своју намеру у вези с Царством. Штавише, “Јеховина ревност“ доприноси испуњењу свега што је обећао, чему припада и проречено међународно сведочење о Царству (Исаија 9:7; Мат. 24:14).
3 Сасвим свеједно колико ми већ дуго проповедамо, моћи ћемо сачувати ревност какву Бог показује, ако никада не изгубимо из вида истине о Царству. Приликом проучавања Библије ми узимамо у себе њен дух, што је у ствари Јеховин дух. А тада ћемо горућом ревношћу објављивати његову вест (Рим. 12:11, 12; Ефеж. 5:1).
Тачно посматрај Исуса
4 Јехова се кроз свог Сина побринуо за савршени пример ревног слуге Божјег. Исус је сачувао своју ревност све до тегобног али победоносног свршетка свог земаљског живота. У Јеврејима 12:2, 3 показано је шта је помогло Исусу да остане постојан. Била је то награда која му је стајала у изгледу. Зар се не би и твоја ревност изнова распламсала кад би се сетио дивне будућности коју ти Бог ставља у изглед? Не заборави, награда вечног живота не зависи од тога колико смо дуго били ревни, него да ли смо издржали до краја (Матеј 24:13).
5 Наша ревност може бити умножена већ самом сарадњом у Јеховином делу. Осмотримо шта је у извештају 4. поглавља Јеванђеља по Јовану речено за Исуса. Био је уморан, жељан мира, требао је нешто да поједе и попије. Његови су ученици отишли у једно село да набаве храну. Кад су се вратили њихов учитељ није више изгледао уморан нити гладан. Шта га је освежило и обновило му снагу? Било је то једно лепо искуство које је доживео у служби Божјој. Нека Самарићанка је одмах реаговала кад јој је Исус проповедао, па су на темељу њених речи дошли и остали из града да би чули Исуса. Ту је било људи који су показали спремност да буду сакупљени за вечни живот. Исус је спремно удовољио њиховим потребама. Ово одушевљавајуће искуство може нас све охрабрити да останемо делотворни. Ми знамо да свима који слушају и повољно реагују стоји у изгледу диван живот.
Литература с којом ћемо радити
6 У Јануару ћемо радити с књигом “И ти можеш вечно живети у рају на земљи“. Ми додуше, често сусрећемо људе који су непријатељски расположени, неки споро реагују или су пак равнодушни према Богу и Библији. Ипак, све то несме нас обесхрабрити. Наше живо и одушевљено излагање може некоме помоћи да види с каквим резултатом делује Реч Божја на онога ко је узима к срцу (Јевр. 4:12). Ми требамо свакоме дати на знање да бисмо с њим радо проучавали Реч Божју, како би и он “остао на животу“ и могао објављивати дело Јеховино (Пс. 118:5-17).
7 Ми смо уверени да ће Јехова, извор божанске ревности у Јануару благословити наша заједничка настојања у служби проповедања, ако сачувамо ревност за његово дело.