Прихватити изазов да проповедамо у стамбеним зградама

У нашој земљи има скупштина на чијем се подручју налазе велике зграде за становање. На неким се подручјима налазе различите стамбене зграде, од оних лако приступачних, па до кућа које су затворенијег типа. Такође је све већи број кућа које имају на улазу интерфон (кућни говорни уређај). Зато је потребно мисли изнесене у овом додатку, прилагодити месним околностима. Сигурни смо да ће те информације бити свима од помоћи.

¹ Изазов постоји, дат је налог. Можеш ли ’темељито сведочити за добру вест’? (Дела ап. 20:21, 24). То је безусловно потребно учинити. Зашто? Јер је скраћено време за проповедање Царства и за прављење ученика (Мат. 24:14; 28:19, 20; 1. Кор. 7:29). Овај налог укључује и подручја која стално постају све већа; куће затвореног типа, стамбене зграде и приватне куће. Будући да цена земљишта стално расте, све се више граде велике стамбене зграде и солитери. Зато нам се поставља питање: Како можемо ’дати темељито сведочанство’ свим становницима нашег подручја?

Потребно је имати позитиван став

² Будемо ли се устручавали сведочити у зградама затвореног типа многе неће уопште бити обрађене, па тако људи не би добили темељито или делотворно сведочанство. Признајемо, та врста давања сведочанства није увек лака, али чињеница је да је највећа препрека психолошке нарави.

³ Задржи у мислима да су у опште људи који станују у тим зградама запослени људи, који се у многоме не разликују од нас. Независно од околности ти људи имају исте духовне и емоционалне потребе попут осталих људи. Објавитељи који су савладали своје првобитне препреке и сакупили искуства у обрађивању стамбених зграда, утврдили су да је то продуктивно подручје. Многи способни објавитељи најрадије обрађују подручја с таквим зградама јер су тамо постигли добре резултате.

Зашто је то изазов?

⁴ Зашто сведочење људима у стамбеним зградама и солитерима постаје стално све већи изазов? Запазимо следећу изјаву једног човека који је већ седам година настојник куће: “Због пораста криминала и насиља, највећа је брига мојих станара сигурност.“

⁵ Велике стамбене зграде обично имају домаре или председнике кућног савета, којима су дана одређена овлашћења. Неки становници зграде могу да стекну утисак да наша присутност може представљати опасност. Даљњи изазов су интерфони који се постављају у све већи број станова.

⁶ Међутим, ако сами узмемо у обзир наше племените потицаје, то ће нам помоћи да са своје стране савладамо сваку препреку обзиром на давање сведочанства у зградама затвореног типа. Ми не желимо људима нанети бол и патњу. Штавише, желимо да помогнемо. Права и темељно начелна љубав према Богу и нашим ближњима наводи нас на такве посете. Ми желимо уверити људе који живе у апартманима да се не требају плашити Јеховиних сведона (2. Кор. 2:17; Ефес. 6:15).

Кад будеш позван да напустиш зграду

⁷ Али, како поступити кад нас домар или настојник зграде замоли да напустимо зграду? Обично је најбоље одмах удовољити том захтеву. Ако је икако могуће потребно је избећи сукоб, који би на крају могао довести до тога да нам се запрети милицијом или предузимањем правних корака. Међутим, ако нам се укаже прилика за то, можемо тактично и пријазно објаснити разлог наше присутности, показујући разумевање за задатак који има настојник зграде. Тада је често било могуће добити дозволу да се остане у згради. Међутим, ако то није случај, тада се пријазно опрости (Колошанима 4:6).

⁸ Немој настојника зграде сматрати својим непријатељем. И он мора извршити свој задатак, а у већини случајева, они немају никакве предрасуде према Јеховиним сведоцима. Понекад и они добију одређен упутства што се тиче улажења у зграду.

⁹ Ако су станари спремни препустити свом настојнину зграде тако важну одлуку, тада они преузимају на себе “заједничку одговорност“, па ми нећемо устрајати у томе да морамо разговарати с њима. Али, то не значи да у таквим случајевима никада више нећемо покушати дати темељито сведочанство. Како бисмо могли решити тај проблем?

Добро упознај своје подручје

¹⁰ Како на сваком подручју и овде је потребно упознати околности у свакој згради. Сматрај сваку стамбену зграду као засебно подручје.

¹¹ Знаш ли какви људи станују у дотичној згради? Јесу ли то старији људи, ожењени, неожењени или целе породице? Је ли то зграда у којој станују радници или људи који желе имати мир? Да ли ту станују људи с малим примањима, или је то зграда са сигурносним уређајима које могу обезбедити само имућнији људи. Исто као што морамо бити прилагодљиви на сваким вратима, тако морамо бити и прилагодљиви када обрађујемо сасвим различите стамбене зграде.

Добити право приступа

¹² Будући да не постоји замена за лични разговор, наш првенствени циљ треба бити вођење таквих разговора. Зависно од зграде могуће је да један или два објавитеља уђу тако да сачекају док неки станар уђе или изађе из куће. У таквом им се случају обично чак придрже врата и тада могу доћи до станова.

¹³ Такође је врло важно опрезно изабрати време у које је најбоље радити у великим стамбеним згоадама. Све више је таквих зграда у којима је током седмице тешко наћи некога код куће, јер су запослени и муж и жена. Неки станари практикују дуже спавати у суботу и недељу. Зато је за обрађивање таквог подручја најприкладније суботње и недељно поподне или вечерњи сати. Објавитељи који обрађују та подручја у суботу и недељу преподне често дижу људе из кревета, што проузрокује неугодности и тешкоће.

¹⁴ Искуство је показало да је у стамбеним зградама и солитерима често повољније да раде заједно мушко и женско, родитељ с дететом или две сестре. Али, то је највећим делом зависно од месних онолности. Имај то на уму кад планираш проповедати у зградама где је тешко достићи све људе.

¹⁵ Не задржавај се предуго на улазу кад уђеш у стамбену зграду. Не устручавај се, не оклевај, него крени право на спрат који желиш обрадити. Тиме ћеш лакше отклонити сваку сумњу посматрача.

Важан је спољни изглед и наступ

¹⁶ Јеси ли пристојног спољног изгледа, одевен како се доликује објавитељу добре вести? То је посебно важно у великим стамбеним зградама, како не би био разлог непотребне забринутости и како би избегао непотребна питања. У вези са службом проповедања у таквим зградама, један је пионир утврдио следеће у вези начина одевања: “Изненађујуће је како те људи слушају када си добро одевен. Тада застану, па ти поклоне посебну пажњу.

¹⁷ Објавитељи с великим ташнама за литературу изгледају сумњиви. Неки настојник зграде је објаснио шта могу да мисле станари кад виде странца с великом ташном: “У ташни се може налазити алат провалника.“ Други могу мислити да имају пред собом неке заступнике. Зато су објавитељи утврдили да је боље имати уза се неупадљиву ташну за литературу.

¹⁸ Кад је лоше време безусловно је потребно добро очистити обућу, пре него што уђемо у кућу. Они који чисте степениште ће то веома ценити, па им нећемо дати разлога да нам забране приступ.

¹⁹ Мисли такође на то да у стамбеним зградама јако одзвања. Зато се мирно владај, говори само толико гласно да те саговорник може добро разумети. Два објавитеља која раде заједно нека тихо разговарају, пригушеним гласом. Тако се може избећи да станари постану неповерљиви.

Како се говори на вратима

²⁰ Како куцаш на нека врата? Ако неки објавитељ куца непотребно гласно и заповеднички, станар би се могао уплашити. Неки објавитељи су утврдили да је, зависно од врсте зграде најбоље говорити са једним станаром у ходнику, а не на сваким вратима за редом. Уместо тога може се започети на једном крају ходника затим кренути на други крај, све док се не обради цели спрат.

²¹ Многи људи погледају кроз “шпијунку“ пре него што отворе врата, како би установили ко куца или звони код њих. Шта ћеш учинити када то приметиш? Једна сестра која има доста искуства из службе по стамбеним зградама је рекла: “Гледај директно у “шпијунку“ и изручи срдачан поздрав. “ Тако ћеш станару дати на знање да ти је познато да је код куће. Ако станар упита ко си, тада му можеш једноставно рећи своје име, као и име твог пратиоца. Међутим, ако се врата још увек не отварају представи се као Јеховин сведок.

²² “Ја се најрадије поставим тако да ме станар може јасно видети кад погледа кроз своју “шпијунку“, уместо да стојим са стране изван видног поља станара“, препоручује један други објавитељ. “Ја се смешкам као да стојим пред камером. Кад сам у служби са својом супругом, она стане испред “шпијунке“, јер на тај начин нестаје забринутост станара због неочекиваног куцања на његова врата“.

Избећи тешкоће

²³ Кад наиђеш на станара који се љути па жели позвати настојника зграде или милицију, најбоље је напустити зграду и вратити се једном другом приликом. Можеш забележити број стана особе која је тако реаговала, како би се у будуће тај стан обрадио пре напуштања зграде. У неким случајевима је можда најбоље напустити зграду, како би се избегле могуће тешкоће с настојником зграде или којом другом особом. Ако будеш могао да радиш у мирним условима имаћеш далеко више успеха.

²⁴ На крају можемо да кажемо да је многе стамбене зграде могуће обрадити на сасвим нормалан начин, ако изаберемо право време за то, те ако поступамо дискретно и тактично.

Када нам се забрани приступ

²⁵ Горе споменуте предлоге могуће је у потпуности применити у пракси. Запази шта је приметио један покрајински надгледник: “У око 80 до 85 свих случајева у којима нам је био забрањен приступ у зграду, били су нам учињени одређени уступци, након што смо ступили у везу с настојником зграде.“

²⁶ Следе додатни предлози како је могуће сведочити у тешко приступачним подручјима:

◻ УПОТРЕБА ИНТЕРФОНА (КУЋНОГ ГОВОРНОГ УРЕЂАЈА)

²⁷ Интерфони представљају заиста прави изазов. Али да ли размишљамо и о њиховој позитивној страни? Могуће нам је разговарати са станаром иако га не видимо! Будући да је прво преко чега успоставља везу с нама наш глас, нека он буде пријазан и срдачан, нека се осети да смо ми искрено заинтересовани за добро станара. Потребно је да говоримо полако и јасно, те да се најпре представимо. Ако станујемо у близини могли бисмо допринети отклањању неповерења и сумње, ако кажемо где ми станујемо. Браћа која раде у пратњи сестре или неког детета сигурно ће споменути име сестре или детета.

²⁸ Није добро користити било који изговор да бисмо ушли у стан. Станар би се у том случају осећао превареним, па би могао посумњати у наше искрене потицаје. То би могло изазвати проблеме и отежати нам службу.

²⁹ Једна сестра која често ради у подручју са интерфонима пише: “Ја се користим интерфоном као телефоном. Представим се, кажем увод и повежем га с неким питањем као да особа стоји испред мене. Имам осећај да запослени људи радије разговарају преко интеофона, да то сматрају мање обавезним.“ Уместо да одмах замолимо да нам се дозволи приступ могло би бити мудро изразити радост што смо станара нашли код куће и што можемо разговарати с њим. Тада можемо споменути да смо већ с људима из суседства водили занимљиве разговоре, односно да смо разговарали о неким актуелним питањима (сада можемо поставити неко питање у вези с говорном темом). Ако је станар спреман на разговор, можемо га након неког времена прекинути и упитати да ли је спреман доћи на врата. Наравно добро је споменути неко питање на које одговара литература коју имамо са собом. Често су људи позитивно реаговали на питање, били су спремни платити литературу, било да су дошли на врата или су замолили да је убацимо у поштанско сандуче.

³⁰ Дакле, прихватимо изазов да проповедамо у подручјима где зграде имају интерфоне, с поверењем да свети анђели подупиру наше дело и да је Јехова тај који отвара срца људи (Дела ап. 16:14).

◻ РАД НА УЛИЦИ

³¹ Да бисмо достигли људе у тешко доступним градским насељима, проводи службу на улици (где то околности дозвољавају), пред зградом или у непосредној близини, и то у јутарњим и вечерњим сатима, кад људи одлазе на посао или се враћају својим кућама.

◻ ДАВАЊЕ СВЕДОЧАНСТВА ПУТЕМ ТЕЛЕФОНА

³² Можда ти је могуће да сазнаш презимена станара у кући, односно стамбеној згради са плочица са презименима станара на улазу. Потом можеш из телефонског именика сазнати бројеве њихових телефона и назвати их.

³³ И код ове врсте давања сведочанства важно је водити тачне белешке. Остави места за белешке о подручјима занимања и условима живота станара, као и о томе о чему се разговарало приликом првог и поновног посета.

³⁴ Немојте разговоре путем телефона водити у неуобичајено време. Немој да телефон предуго звони. Довољно је да зазвони неколико пута.

³⁵ Будући да не можемо видети особу с друге стране жице, покушајмо разговор водити на што блискији начин. Како ћемо поступити? 1) Представимо се по имену. 2) Током разговора користи се чешће презименом станара. 3) Пази на то да ти глас звучи посебно пријазно, али ипак увек достојанствено. 4) Говори полаганије и јасније него што иначе говориш. 5) Изражавај се кратко, спомени одмах Библију, можда већ у првим реченицама разговора. Ако особа мисли да си неки заступник, изјасни се одмах тиме да кажеш: Ми нисмо неки заступници, нити сакупљамо прилоге. Шта више, наш мотив је љубав према Богу и нашим ближњима.

³⁶ Будући да не видиш станара ти не можеш по његовом изразу лица утврдити његову реакцију, зато покушај на темељу његовог гласа установити у ком правцу да наставиш разговор.

³⁷ Било би добро на крају разговора поставити неко питање о ком станар може да размишља или пак изразити неку другу мисао, која би водила до даљњег разговора или личне посете. Већина људи се устручава позвати к себи страну особу, зато би, чини се, сличан закључак могао да буде најприкладнији: “Врло сам радо разговарао с вама. Имате интересантне погледе на живот, такође желим похвалити ваше искрено занимање за Библију. Ми посећујемо неке ваше комшије, а можда бисмо могли понекад разговарати и с вама лично.“

³⁸ Зависно од тога како људи реагују можемо им понудити литературу и питати их када бисмо је могли донети.

³⁹ Ако постоји интерес боље је лично посетити станара након првог или другог позива, уместо да га стално називамо телефоном. То можемо учинити тако да једном позвонимо на његова врата и да му кажемо како бисмо се радо лично представили и поздравили га.

⁴⁰ Сведочење путем телефона може уродити добрим резултатима, како то показује следеће искуство:

Неки човек који станује у стамбеној згради затвореног типа, рекао је једном пиониру кад га је тај назвао: “Можда звучи комично, али имао сам неки проблем у животу, и баш пре него што сте ме ви назвали, питао сам се да ли заиста постоји Бог који се брине за људе.“ Договорено је да га се посети, те постоје добри изгледи за успоставу библијског студија.

Успешно одговорити на изазов

⁴¹ Наш задатак гласи “темељно сведонити за добру вест“ тиме да покушамо све врсте људи достићи вешћу о Царству. На многим местима су постигнути добри резултати што потврђује чињеницу да у великим стамбеним зградама станују многи правдољубиви људи. Ако се не будемо устручавали сведочити у таквим кућама и не будемо ли то радили површно, допринећемо темељном сведочењу, као и томе да будемо ’чисти од крви свију људи’ (Дела ап. 20:24, 26).

⁴² Хоћеш ли, будући да све више граде велике стамбене зграде, с поуздањем прилазити том задатку и тако одговорити на изазов? Чиниш ли то, удовољићеш од Бога ти повереном задатку, наиме проповедати добру вест и чинити ученике на свом подручју, које укључује и стамбене зграде и солитере.

[Оквир на 19. страни]

Давање сведочанства у великим стамбеним зградама

● Куцај лагано, али одређено, немој предуго звонити

● Немој говорити прегласно

● Пријазно се представи својим именом

● Пређи брзо на библијске мисли

● Понуди литературу али не наметљиво

● Остави отворен пут за даљњи разговор

[Табела на странама 19, 20]

Шта радиш кад ... Мудар објавитељ ће ...