Рубрика питања

◼ Која је исправна употреба израза̂ „брат“ и „сестра“?

Када се употребљавају у дословном смислу, изрази „брат“ и „сестра“ указују на особе које имају исте родитеље. Ово природно сродство обично ствара срдачну приврженост, а блискост коју ове особе доживљавају даље се повећава социјалним везама, везама средине и емоционалним везама.

Исус је поучио своје ученике да се у молитви обраћају Јехови са „Оче наш“. Употреба тог израза укључује да смо, као хришћани, сви ми део блиског породичног круга где уживамо обилно духовно сродство. Исус је ово надаље нагласио када је рекао својим следбеницима да сте ’сви ви браћа‘ (Мат. 6:9; 23:8).

Због наших блиских духовних веза унутар Божјег домаћинства, ми један другога ословљавамо са „брате“ и „сестро“, нарочито на скупштинским састанцима. Током ових духовних прилика, особа која председава састанком ословљава крштене особе тако што употребљава израз „брат“ или „сестра“ који је пропраћен презименом особе која се ословљава.

Шта ако некрштена особа жели да учествује на састанцима? Када је особа повезана с Јеховиним народом неко време и приближава се предању, и сматра себе Јеховиним сведоком, не би постојао никакав приговор да презимену претходи „брате“ или „сестро“. Ово би нарочито био случај ако је особа постала некрштени објавитељ.

С друге стране, заинтересоване особе које су тек недавно почеле да посећују наше састанке, још нису предузеле кораке који ће их идентификовати као део Божјег домаћинства. Ове особе се не би ословљавале са „брате“ или „сестро“, пошто духовно сродство Божје породице не постоји у њиховом случају. Тако током састанака, ми бисмо их ословљавали формалније, употребљавајући прикладну титулу, као што је „г.“, уз њихово презиме.

Употреба израза̂ „брат“ и „сестра“ на нашим скупштинским састанцима показује везу која је далеко ближа и драгоценија него било која на коју се указује употребом имена̂. То нас подсећа на веома благословљено сродство које уживамо као духовна породица под једним Оцем, Јеховом Богом. Такође смо подсећени на дубоку љубав и наклоност коју имамо једно према другом (Еф. 2:19; 1. Петр. 3:8).