Колико је добро увек бити присутан!
1 У Источној Европи је многој нашој драгој браћи деценијама било забрањено да се јавно састају. Замислите њихову радост када су забране биле укинуте и када су могли слободно да се састају!
2 У вези с посетом једној таквој скупштини, један покрајински надгледник је написао: „У четвртак увече, на самом почетку моје посете покварило се грејање. Напољу је био мраз, а унутра само око 5 степени Целзијуса. Браћа су седела у капутима, са шаловима, рукавицама, капама и у чизмама. Није било могуће листати странице, па нико није могао да прати стихове из Библије. Жив сам се смрзао стојећи на подијуму у оделу, а сваки пут када бих проговорио видео сам сопствени дах. Али, задивило ме је то што нисам могао чути ни једну једину реч жалбе. Сва браћа су рекла колико је било лепо и добро што су била ту присутна!“ Та браћа нису чак ни помислила да изостану с тог састанка!
3 Да ли и ми исто то осећамо? Ценимо ли то што можемо слободно да се окупљамо на нашим седмичним састанцима? Узимамо ли састанке здраво за готово када су нам околности повољне? Редовно присуствовање састанцима није лако и каткад имамо оправдане разлоге да не присуствујемо. Ипак, никада не заборави да међу нама постоје они који упркос старости, тешким здравственим проблемима, телесним ограничењима, напорном послу и другим озбиљним одговорностима виде важност састанака и готово да су увек присутни. Какви дивни примери вредни опонашања! (Упореди с Луком 2:37.)
4 Нека нам буде обичај да подржавамо право обожавање тиме што смо присутни на свим нашим хришћанским састанцима, од једног малог студија књиге па до великих конгреса. Зашто би требало тако озбиљно да схватамо ова окупљања? Зато што је божански налог да се састајемо. Али постоје и други важни разлози. Свима су нам потребне користи божанског упутства и помоћ светога духа, које примамо на састанцима (Мат. 18:20). Изграђени смо разменом охрабрења када се дружимо с нашом браћом (Јевр. 10:24, 25).
5 Приликом преображења, Петар је рекао: „Учитељу, добро је што смо овде“ (Лука 9:33). Требало би исто тако да се осећамо када се ради о свим нашим хришћанским састанцима. Заиста, колико је добро увек бити присутан!