„Ми не можемо да не говоримо“
1 Исус Христ пажљиво надгледа дело проповедања (Мат. 28:20; Мар. 13:10). Иако скоро шест милиона активних објавитеља сведочи у 234 земље, не смемо мислити да је наше сведочење окончано. Док Бог не објави да је дело завршено, „ми не можемо да не говоримо“ о стварима које смо научили (Дела 4:20).
2 Ослони се на Божји дух. Сатана нас ставља под велики притисак не би ли нас обесхрабрио (Откр. 12:17). Много проблема нам задаје и наше несавршено тело. Такве ствари могу одвући нашу пажњу од веома важног дела проповедања. Ипак, ако верујемо у Јехову, његов дух ће нам помоћи да се суочимо с било каквом препреком.
3 Када је хришћанска скупштина из првог века била жестоко прогоњена, браћа су молила Бога да им помогне да са свом смелошћу наставе говорити његову реч. Јехова је одговорио на њихову молитву, изливајући свој дух и дајући им ревност и одлучност који су им били неопходни да би наставили с проповедањем. Као резултат тога, и даље су без прекида храбро објављивали добру вест (Дела 4:29, 31; 5:42).
4 Не плаши се обесхрабрујућих гласина. Мишљење већине и клеветничка пропаганда могу нас заплашити. Међутим, присети се шта су храбро изјавили Петар и други апостоли пред Санхедрином, што је забележено у Делима 5:29-32. Као што је учитељ Закона Гамалило признао, Божје дело се не може зауставити. Оно се не извршава нашом снагом. Ово велико дело има Божју подршку и само га он може извршити! (Зах. 4:6).
5 Сваки дан усрдно молимо Јехову да нам његов дух помогне да ревно објављујемо добру вест. Попут Јеремије, рецимо да је порука о Краљевству као огањ у нашим костима (Јер. 20:9). Ми не можемо ћутати!