Деветнаесто поглавље
Настави да одважно говориш Божју реч
1. (а) Коју су добру вест објављивали Исусови ученици, али како су неки Јевреји реаговали? (б) Шта бисмо могли да се питамо?
ПРЕ скоро 2 000 година, Божји Син Исус Христ помазан је за будућег Краља над целом земљом. На наговарање религиозних непријатеља био је погубљен, али га је Јехова ускрснуо из мртвих. Сада је посредством њега било могуће имати вечни живот. Међутим, када су Исусови ученици јавно објављивали ту добру вест, наступило је прогонство. Неки од њих су били бачени у затвор, чак и ишибани и било им је заповеђено да престану да говоре о Исусу (Дела апостолска 4:1-3, 17; 5:17, 18, 40). Шта ће урадити? Шта би ти урадио? Да ли би наставио да одважно сведочиш?
2. (а) Коју величанствену вест треба да објављујемо у наше доба? (б) Ко има одговорност да проповеда добру вест?
2 Исус Христ, Краљ Божјег Краљевства, постављен је 1914. на престо на небесима да би владао „усред непријатеља својих“ (Псалам 110:2). Затим су Сатана и његови демони збачени на земљу (Откривење 12:1-5, 7-12). Тако су започели последњи дани садашњег злог система. Када се то раздобље заврши, Бог ће уништити целокупни сатански систем ствари (Данило 2:44; Матеј 24:21). Преживели ће имати могућност да вечно живе на земљи која ће постати рај. Ако си пригрлио ову добру вест, тада ћеш желети да је поделиш и с другима (Матеј 24:14). Али какав одазив можеш да очекујеш?
3. (а) Како људи реагују на поруку о Краљевству? (б) С којим се питањем морамо суочити?
3 Док објављујеш добру вест о Краљевству, неки ће је радо прихватити, али ће већина бити равнодушна (Матеј 24:37-39). Неки те могу исмевати или ти се супротстављати. Исус је упозорио да ће ти се можда чак и рођаци супротстављати (Лука 21:16-19). Такође можеш доживети противљење и на радном месту или у школи. У неким деловима света Јеховини сведоци су чак и званично забрањени. Кад се нађеш у таквим околностима, да ли ћеш наставити да одважно говориш Божју реч и да ’чврсто стојиш у вери‘? (1. Коринћанима 16:13).
Не ослањај се на своју снагу
4. (а) Шта је неопходно да бисмо се показали као верне Божје слуге? (б) Зашто су хришћански састанци тако важни?
4 Да би неко био веран Јеховин слуга неопходно је да има поверење у оно што Јехова пружа за његову духовну добробит. То су, на пример, скупштински састанци. Писмо нас снажно подстиче да их не занемарујемо (Јеврејима 10:23-25). Верни Јеховини сведоци труде се да редовно присуствују састанцима са суверницима. На тим састанцима расте наше разумевање Писма. Такође боље схватамо и добро познате истине, а изоштрава се и наша свесност како да их применимо. Поред тога, развијамо блискост с хришћанском браћом која су с нама уједињена у обожавању и ојачани смо да вршимо Божју вољу. Јеховин дух пружа вођство преко скупштине, и помоћу њега Исус је међу нама (Матеј 18:20; Откривење 3:6).
5. Како изгледају састанци када су Јеховини сведоци под забраном?
5 Да ли редовно присуствујеш свим састанцима и да ли примењујеш оно о чему се тамо говори? Понекад када су Јеховини сведоци под забраном, састанци се морају одржавати у малим групама по кућама. Место и време се могу мењати и можда неће увек бити баш једноставно пошто се неки састанци одржавају касно ноћу. Али без обзира на непогодности односно опасности, верна браћа и сестре искрено се труде да буду на сваком састанку.
6. Како показујемо да се уздамо у Јехову, и како нам то може помоћи да и даље одважно проповедамо?
6 Када се Јехови редовно обраћамо у искреној молитви, признајући да нам је потребна његова помоћ, ми тада развијамо поуздање у њега. Да ли и ти то чиниш? Исус се током своје земаљске службе стално молио (Лука 3:21; 6:12, 13; 22:39-44). У ноћи пре него што ће бити прибијен на стуб, он је снажно подстицао своје ученике: „Бдите и молите се, да не дођете у искушење“ (Марко 14:38). Уколико људи показују равнодушност према поруци о Краљевству, можемо доћи у искушење да смањимо учешће у служби. Ако нас исмејавају или нас прогоне, могли бисмо бити искушани да више не проповедамо не би ли избегли проблеме. Али, ако се искрено молимо Богу да нам његов дух помогне да одважно говоримо, онда нећемо попустити под таквим искушењима (Лука 11:13; Ефешанима 6:18-20).
Извештај о одважном сведочењу
7. (а) Зашто је извештај из Дела апостолских посебно значајан за нас? (б) Одговори на питања која следе иза овог одломка, истичући како нам те информације могу користити.
7 Извештај из књиге Дела апостолских посебно је значајан за свакога од нас. Он нам говори како су апостоли и остали први ученици — људи који су имали иста осећања као и ми — савладали препреке и били одважни и верни Јеховини сведоци. Осмотримо део тог извештаја помоћу следећих питања и наведених стихова. Притом размисли како лично можеш имати користи од онога што читаш.
Да ли су апостоли били високообразовани људи? Да ли су по природи били неустрашиви, без обзира шта се дешавало? (Јован 18:17, 25-27; 20:19; Дела апостолска 4:13)
Шта је Петру дало снаге да одважно говори пред јеврејским судом који је осудио чак и Божјег Сина? (Матеј 10:19, 20; Дела апостолска 4:8)
Шта су апостоли радили у седмицама пре изласка пред Синедрион? (Дела апостолска 1:14; 2:1, 42)
Како су Петар и Јован одговорили када су им владари наредили да престану да проповедају у Исусово име? (Дела апостолска 4:19, 20)
Коме су се ти апостоли обратили за помоћ кад су пуштени? Да ли су се молили да престане прогонство, или за нешто друго? (Дела апостолска 4:24-31)
Преко кога је Јехова пружио помоћ када су противници покушали да зауставе дело проповедања? (Дела апостолска 5:17-20)
Како су апостоли показали да су разумели зашто су били ослобођени? (Дела апостолска 5:21, 41, 42)
Чак и кад су се многи ученици због прогонства расули на многе стране, шта су они наставили да раде? (Дела апостолска 8:3, 4; 11:19-21)
8. Који су дивни резултати проистекли из службе првих ученика, и на који начин и ми учествујемо у том истом делу?
8 Дело проповедања добре вести није прошло без резултата. На Пентекост 33. н. е., крстило се око 3 000 ученика. „Стално су им се придруживали верници у Господу, мноштва како мушкараца тако и жена“ (Дела апостолска 2:41; 4:4; 5:14). С временом је чак и жестоки прогонитељ Божјег народа, Савле из Тарса, постао хришћанин и одважно је сведочио за истину. Он је постао познат као апостол Павле (Галатима 1:22-24). Дело које је започето у првом веку није стало. Оно достиже врхунац у овим последњим данима и обавља се у свим крајевима света. И ми имамо предност да учествујемо у њему, и док то чинимо, можемо учити из примера који су поставили лојални сведоци који су служили Богу пре нас.
9. (а) Које је прилике Павле користио да би сведочио? (б) На које начине ти преносиш другима поруку о Краљевству?
9 Шта је Павле учинио када је чуо истину о Исусу Христу? „Одмах... поче да проповеда Исуса, да је он Син Божји“ (Дела апостолска 9:20). Он је ценио незаслужену доброту коју је Бог показао према њему и схватио је да свако треба да чује ту добру вест коју је он примио. Павле је био Јеврејин и према обичају тих дана одлазио је у синагогу да би тамо сведочио о томе. Такође је проповедао од куће до куће и резоновао с људима на тргу. Исто тако, био је спреман да се пресели на ново подручје да би проповедао добру вест (Дела апостолска 17:17; 20:20; Римљанима 15:23, 24).
10. (а) Како је поред одважности Павле показао и разборитост у сведочењу? (б) Како можемо опонашати Павлове особине док сведочимо рођацима, колегама на послу или школским друговима?
10 Павле је био одважан али разборит човек, што и ми треба да будемо. Кад је разговарао с Јеврејима, позивао се на обећања која је Бог дао њиховим праочевима. Грцима се обраћао на темељу ствари које су њима биле блиске. Каткад је у пружању сведочанства користио своје искуство како је упознао истину. Рекао је: „Све чиним због добре вести, да бих је делио с другима“ (1. Коринћанима 9:20-23; Дела апостолска 22:3-21).
11. (а) Шта је Павле урадио да би избегао сталне сукобе с противницима? (б) Када би било мудро да опонашамо Павлов пример, и на који начин? (в) Одакле добијамо снагу да и даље одважно сведочимо?
11 Када је због противљења изгледало боље да неко време сведочи на другом подручју, Павле је то учинио и тако избегао сталне сукобе с противницима (Дела апостолска 14:5-7; 18:5-7; Римљанима 12:18). Међутим, он се никада није стидео добре вести (Римљанима 1:16). Иако му дрско, чак и насилно, поступање противника није било нимало пријатно, он је ’уз помоћ нашег Бога скупио храброст‘ да настави с проповедањем. Рекао је: „Господ [је] био уз мене и улио ми је снагу, да би се преко мене проповедање потпуно извршило“ (1. Солуњанима 2:2; 2. Тимотеју 4:17). Исус, који је Поглавар хришћанске скупштине, и даље нам даје снагу која нам је потребна да бисмо вршили дело које је он прорекао за наше дане (Марко 13:10).
12. Шта показује да имамо хришћанску одважност, и шта је темељ за то?
12 Имамо сваки разлог да наставимо са одважним објављивањем Божје речи, баш као што су то чинили Исус и друге верне Божје слуге из првог века. То не значи да треба да будеш неувиђаван или да присиљаваш оне који нису заинтересовани. Међутим, равнодушност људи нас неће навести да одустанемо; нити ће нас ућуткати противљење. Попут Исуса, ми указујемо да је Божје Краљевство једина праведна владавина за целу земљу. То објављујемо с пуно поуздања зато што заступамо Јехову, Суверена читавог свемира, и зато што та порука коју објављујемо није наша већ његова. Међутим, наш најјачи мотив да га хвалимо треба да буде љубав према Јехови (Филипљанима 1:27, 28; 1. Солуњанима 2:13).
Питања за понављање
• Зашто је важно да поруку о Краљевству пренесемо свима, али које реакције можемо очекивати?
• Како можемо показати да се не ослањамо на своју снагу док служимо Јехови?
• Које корисне поуке извлачимо из књиге Дела апостолских?
[Слике на 173. страни]
Како у прошлости тако и данас, Јеховине слуге одважно објављују Божју реч