Извори материјала за Радну свеску

5⁠-11. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕРЕМИЈА 51–52

„Јеховина реч се испуњава до детаља“

(Јеремија 51:11) Наоштрите стреле! Станите иза штитова! Јехова је подстакао дух краљева Медије јер намерава да уништи Вавилон. То је Јеховина освета, освета за његов храм.

(Јеремија 51:28) Припремите народе за рат против њега, краљеве Медије, њихове намеснике, све управитеље и сву земљу којом владају.

it-2-Е 360 ¶2⁠-3

Међани, Медија

С Персијанцима поражавају Вавилон. Пророк Исаија је још у осмом веку пре н. е. прорекао да ће Јехова подићи Међане против Вавилона. Те речи гласе: „Ево, подижем на њих Међане, који не маре за сребро и не радују се злату. Својим луковима побиће младиће“ (Ис 13:17⁠-19; 21:2). У овом стиху се под Међанима највероватније подразумевају и Персијанци. Историчари у античкој Грчкој су такође користили термин „Међани“ и за Међане и за Персијанце. У стиху стоји да они нису марили ни за сребро ни за злато, што показује да им уопште није било стало до плена већ само до тога да поразе Вавилонце. Вавилонци нису успели да их подмите нити да се с њима погоде за новац. Међанима су, баш као и Персијанцима, главно оружје били лук и стрела, због чега се у наведеним стиховима каже да ће њима убијати. Дрвени лукови су понекад били обложени бронзом или бакром (упоредити са Пс 18:34). Њима су одапињали мноштво стрела, које су биле веома наоштрене да би се што дубље зариле у мету (Јер 51:11).

Јеремија је рекао да су међу онима који су напали Вавилон били и „краљеви Медије“ (Јер 51:11, 28). Он је говорио у множини, чиме је вероватно указао на то да је под Киром био барем још један међански владар, што је било уобичајено у то доба (упоредити са Јер 25:25). У време када су Међани, Персијанци, Еламци и други околни народи удруженим снагама освојили Вавилон, „над халдејским краљевством“ је за краља био постављен Међанин по имену Дарије. Њега је очигледно на тај положај поставио персијски краљ Кир (Да 5:31; 9:1).

(Јеремија 51:30) Вавилонски јунаци престали су да се боре. Седе у тврђавама. Нестало је њихове снаге, постали су као жене. Спаљене су куће у граду, поломљене су преворнице на његовим вратима.

it-2-Е 459 ¶4

Набонид

У Набонидовој хроници о паду Вавилона пише: „Кирова војска је у Вавилон ушла без борбе.“ То вероватно значи да није било никаквог оружаног сукоба, што је у складу с оним што је прорекао Јеремија. Наиме, он је рекао: „Вавилонски јунаци престали су да се боре“ (Јер 51:30).

(Јеремија 51:37) Вавилон ће постати гомила камења, јазбина шакала, страшан призор. Људи ће у чуду звиждати због њега и он ће остати без становника.

(Јеремија 51:62) Овако реци: „Јехова, ти си говорио за ово место да ћеш га уништити тако да у њему више не буде становника. У њему неће бити ни људи ни стоке, него ће бити пустош довека.“

it-1-Е 237 ¶1

Вавилон

Од 539. пре н. е., Вавилон је све више и више слабио. Вавилонци су се двапут побунили против персијског краља Дарија I (Хистаспа). Када су то други пут покушали, били су потпуно поражени. Град је касније делимично обновљен, али када се побунио против Ксеркса I, био је опљачкан. Александар Велики је намеравао да Вавилон учини својом престоницом, али га је у томе спречила превремена смрт, 323. пре н. е. Отприлике две деценије касније, 312. пре н. е., Селеук Никатор је освојио овај град и велики део његовог материјала однео до обале реке Тигар како би изградио нову престоницу Селеукидског царства. Упркос свему томе, Вавилон је био настањен чак и у првом веку. У њему је било и неких Јудејаца, због чега је апостол Петар посетио тај град (1Пе 5:13). Записи пронађени на том подручју показују да је храм вавилонског бога Вала постојао све до 75. н. е. Међутим, у четвртом веку н. е., град је био у рушевинама и с временом је потпуно престао да постоји. Баш као што је и било проречено, постао је „гомила камења“ (Јер 51:37).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Јеремија 51:25) „Ево, долазим на тебе, горо која уништаваш“, говори Јехова, „која уништаваш сву земљу. Дићи ћу руку на тебе, оборићу те с литица над којима се уздижеш и претворићу те у спаљену гору.“

it-2-Е 444 ¶9

Гора

Представља власти. У Библији горе често симболизују краљевства, то јест власти (Да 2:35, 44, 45; упоредити са Ис 41:15; От 17:9⁠-11, 18). Вавилон је уништавао друге земље путем војних освајања и зато је назван гором која уништава (Јер 51:24, 25). У Псалму се за Јехову каже да је „светлошћу обавијен, величанственији од гора пуних плена“ (Пс 76:4). Те „горе пуне плена“ представљају насилне и ратоборне власти (упоредити са На 2:11⁠-13). Давид је у молитви Јехови рекао: „Гору си моју у снази утврдио“, чиме је највероватније хтео да каже да је Јехова успоставио његово краљевство и утврдио га (Пс 30:7; упоредити са 2Са 5:12). Сада када разумемо да горе представљају и краљевства, можемо разумети шта симболизује „велика гора огњем запаљена“, из Откривења 8:8. То што је та гора „огњем запаљена“ показује да је та власт веома деструктивна, попут ватре.

(Јеремија 51:42) Море се подигло на Вавилон, прекрило га је мноштвом својих таласа.

it-2-E 882 ¶3

Море

Војска која навире. Јеремија је рекао да је напад на Вавилон „као морска хука“ (Јер 50:42). Према томе, када је рекао да ће се на Вавилон подићи „море“, вероватно је указивао на огромну војску Међана и Персијанаца која ће преплавити Вавилон (Јер 51:42; упоредити са Да 9:26).

19⁠-25. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕЗЕКИЉ 1–5

„Језекиљ је са задовољством објављивао Божју поруку“

(Језекиљ 2:9–3:2) Кад сам погледао, гле, видео сам руку испружену према мени и у њој свитак. Он га је развио преда мном, и био је исписан и изнутра и споља. У њему су биле написане нарицаљке, тугованке и јадиковке. Он ми је рекао: „Сине човечји, поједи ово што је пред тобом. Поједи овај свитак, па иди и говори дому Израеловом.“ Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем тај свитак.

it-1-Е 1214

Утроба

Физичка храна се вари у утроби. Језекиљу је у визији било речено да поједе свитак и тако напуни своју утробу (хебрејски: меим). Овом метафором је представљено ментално и духовно варење. Језекиљ је дубоко размишљао о речима из свитка и то је утицало на његова најдубља осећања и подстакло га да говори (Јзк 3:1⁠-6; упоредити са От 10:8⁠-10).