Извори материјала за Радну свеску

7-13. АВГУСТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕЗЕКИЉ 28–31

„Јехова је наградио пагански народ“

(Језекиљ 29:18) Сине човечји, Навуходоносор, краљ Вавилона, послао је своју војску на тежак задатак, да освоји Тир. Све су главе оћелавиле и сва су се рамена огулила. Али ни он ни његова војска нису добили никакву плату за то што су кренули на тежак задатак, да освоје Тир.

it-2-Е 1136 ¶4

Тир

Уништење града. Навуходоносорова опсада Тира је трајала годинама. Војници су оћелавили због тога што су дуго носили шлемове а рамена су им се огулила од ношења материјала за дизање опсаде. Пошто Навуходоносор није имао никакву „плату“, то јест корист од освајања Тира, Јехова је обећао да ће му дати египатско благо као награду за то што је извршио његову осуду (Јзк 29:17⁠-20). Према речима јеврејског историчара Јосифа Флавија, опсада је трајала 13 година и много је коштала Вавилонце (Against Apion, I, 156 [21]). Иако у историјским записима није тачно наведено шта је све Навуходоносор постигао овом опсадом, нема сумње да је побио многе Тирце и разорио овај град (Јзк 26:7⁠-12).

(Језекиљ 29:19) Зато овако каже Суверени Господ Јехова: „Навуходоносору, краљу Вавилона, дајем египатску земљу. Он ће однети њено благо, узеће велики плен и опљачкаће је. То ће бити плата за његову војску.“

it-1-Е 698 ¶5

Египат, Египћани

У вавилонском тексту који датира из 37. године владања краља Навуходоносора (588. пре н. е.), спомиње се војни поход на Египат. Не може са сигурношћу рећи на који се тачно поход мисли. У сваком случају, Навуходоносор је добио египатско благо као награду за освајање Тира, града који је био непријатељ Божјег народа (Јзк 29:18⁠-20; 30:10⁠-12).

(Језекиљ 29:20) „Као надокнаду за то што је кренуо на Тир дајем му египатску земљу, јер је радио за мене“, говори Суверени Господ Јехова.

g86-Е 8. 11. 27 ¶4⁠-5

Да ли морамо плаћати све порезе?

Да бисмо одговорили на ово питање, погледајмо како се сам Створитељ одужио једном владару за услугу коју му је учинио. У древно доба, Јехова је с добрим разлогом одлучио да уништи Тир. За тај задатак је изабрао вавилонску војну силу на челу с краљем Навуходоносором. Вавилонци су на крају успели да освоје Тир, али их је та опсада скупо коштала. Јехова је сматрао да треба да им се одужи, то јест да им плати за оно што су учинили за њега. Његове речи су записане у Језекиљу 29:18, 19 и гласе: „Сине човечји, Навуходоносор, краљ Вавилона, послао је своју војску на тежак задатак, да освоји Тир [...] Али ни он ни његова војска нису добили никакву плату за то што су кренули на тежак задатак, да освоје Тир. Зато овако каже Суверени Господ Јехова: ’Навуходоносору, краљу Вавилона, дајем египатску земљу. Он ће однети њено благо, узеће велики плен и опљачкаће је. То ће бити плата за његову војску.‘“

Из Библије нам је познато да је Навуходоносор био надмен и охол пагански владар. А историјска је чињеница да су се Вавилонци сурово и окрутно опходили према заробљеницима. Иако Јехова није одобравао такво понашање, поштено је платио свој дуг.

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Језекиљ 28:12⁠-19) Сине човечји, наричи над краљем Тира и реци му: „Овако каже Суверени Господ Јехова: ’Ти си печат савршенства, пун си мудрости и савршено си леп. Био си у Едену, Божјем врту. Покривало те је свако драго камење, рубин, топаз, јаспис, хризолит, оникс, жад, сафир, тиркиз и смарагд; и све је то било украшено златним оквирима. То ти је било припремљено оног дана кад си био створен. Био си помазани херувим заштитник, ја сам те поставио. Био си на Божјој светој гори. Ходио си усред ужареног камења. Био си беспрекоран на својим путевима од дана кад си створен па све док се у теби није нашла неправедност. Због обиља твоје трговачке робе испуњен си насиљем, па си почео грех чинити. Зато ћу те као обешчашћеног одстранити с Божје горе и уништићу те, херувиме заштитниче, да више не будеш међу ужареним камењем. Твоје срце се узохолило због лепоте твоје. Уништио си мудрост своју због свог сјаја. Бацићу те на земљу. Поставићу те пред краљеве да те презирно гледају. Мноштвом својих преступа и непоштеним трговањем својом робом оскрнавио си своја светилишта. Зато ћу посред тебе пустити ватру која ће те прождрети. Претворићу те у пепео на земљи пред очима свих који те гледају. Сви који те познају међу народима запрепашћено ће те гледати. Снаћи ће те пропаст коју не очекујеш и никада те више неће бити.‘“

it-2-Е 604 ¶4⁠-5

Савршенство

Први грешник и краљ Тира. Човек није први који је згрешио и постао несавршен, већ једно духовно биће. То потврђују Исусове речи записане у Јовану 8:44 и оно што је записано у 3. поглављу Постанка. Нарицаљка из Језекиља 28:12⁠-19 се првенствено односи на „краља Тира“, али очигледно указује и на духовно биће које је прво згрешило. Каже се да је „краљ Тира“ био поносан, да је желео да буде на месту Бога, да је био „херувим“ и да је био у „Едену, Божјем врту“. Све се то слаже с библијским описом Сатане Ђавола — он је био препун поноса, он је стајао иза змије у Едену и он је „бог овог света“ (1Ти 3:6; Пст 3:1⁠-5, 14, 15; От 12:9; 2Ко 4:4).

„Краљ Тира“ који се хвалио својом лепотом заиста је био пун мудрости, савршен (хебрејски придев је изведен од речи калал) и беспрекоран (хебрејски: тамим) од дана кад је створен па све док се није покварио (Јзк 27:3; 28:12, 15). Нарицаљка записана у Језекиљу се највероватније није односила само на једног тирског краља, већ на читаву линију краљева Тира (упоредити с пророчанством о „краљу Вавилона“, из Ис 14:4⁠-20). Могуће је да се добар почетак који је Језекиљ споменуо односи на тирске краљеве који су владали у време Давида и Соломона, јер су они сарађивали с њима и лепо су се опходили према Израелцима. Чак су и допринели изградњи Јеховиног храма на брду Морији (1Кр 5:1⁠-18; 9:10, 11, 14; 2Ле 2:3⁠-16). Међутим, њихови наследници нису ишли њиховим стопама, због чега их је Јехова оштро осудио преко пророка Јоила, Амоса и Језекиља (Јл 3:4⁠-8; Ам 1:9, 10). Осим што указује на сличности између поступака „краља Тира“ и Сатане, Језекиљево пророчанство показује и да се речи „савршенство“ и „беспрекорност“ у релативном смислу могу применити и на несавршене људе.

14-20. АВГУСТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ЈЕЗЕКИЉ 32–34

„На стражару је велика одговорност“

(Језекиљ 33:7) Сине човечји, поставио сам те за стражара над Израеловим домом. Слушај реч из мојих уста и опомињи их у моје име.

it-2-Е 1172 ¶2

Стражар

Симболична употреба речи. Јехова је у Израелу постављао пророке који се у Библији симболично називају стражарима. Попут дословних стражара, и они су објављивали упозорења народу (Јер 6:17; Ис 21:6, 8; 52:8; 62:6; Ос 9:8). Њихов задатак је био да објаве уништење злима. Уколико га не би извршили, били би криви за смрт људи. Али ако би људи тврдоглаво одбијали да послушају упозорење, кривица не би била на пророцима (Јзк 3:17⁠-21; 33:1⁠-9). Пророк који није верно извршавао свој задатак био је попут слепог стражара или пса који не може да лаје (Ис 56:10).