Извори материјала за Радну свеску

7—13. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАРКО 7—8

„Узмите свој мученички стуб и идите за мном“

(Марко 8:34) Позвао је к себи народ и своје ученике и рекао им: „Ако неко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе и узме свој мученички стуб и нека иде за мном.“

nwtsty-E белешка за Мр 8:34

Нека се одрекне себе: Или, „нека се одрекне свих својих права“. То означава спремност те особе да се одрекне свега или да се у потпуности преда у Божје руке. Овај грчки израз се може превести и као „себи мора рећи не“, што је и одговарајуће јер може обухватати одрицање од личних жеља, амбиција или удобности (2Ko 5:14, 15). Марко користи исти глагол када описује Петрово порицање да познаје Исуса (Мр 14:30, 31, 72).

14—20. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАРКО 9—10

„Визија која јача веру“

(Марко 9:7) И створио се облак и засенио их је, а из облака је дошао глас: „Ово је мој Син, вољени! Њега слушајте!“

nwtsty-E белешка за Мр 9:7

Глас: Ово је друго од укупно три места у јеванђељима где се Јехова директно обраћа људима.

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Марко 10:17, 18) Кад је полазио на пут, дотрчао је један човек, пао пред њим на колена и упитао га: „Учитељу добри, шта морам да радим да наследим вечни живот?“ Исус му рече: „Зашто ме зовеш добрим? Нико није добар, осим једнога, Бога.“

nwtsty-E белешке за Мр 10:17, 18

Учитељу добри: Овај човек је очигледно користио речи „Учитељу добри“ као ласкаву и званичну титулу, пошто су такво ословљавање углавном захтевале верске вође. Иако Исус није бранио да га зову „Учитељу“ и „Господе“ (Јв 13:13), желео је да сву славу да свом Оцу.

Нико није добар, осим једнога, Бога: Исус овим речима показује да је Јехова тај који поставља критеријуме за добро, једини који има право да одреди шта је добро, а шта је зло. Тиме што су упркос забрани јели с дрвета спознања добра и зла, Адам и Ева су хтели да то право присвоје за себе. За разлику од њих, Исус је понизно оставио свом Оцу да поставља критеријуме. Путем заповести које се налазе у Светом писму, Бог је рекао и објаснио шта је добро (Мр 10:19).

ХРИШЋАНСКИ ЖИВОТ

„Што је Бог саставио...“

(Марко 10:4) Они су рекли: „Мојсије је дозволио мужу да напише потврду о разводу и да се разведе од жене.“

nwtsty-E белешка за Мр 10:4

Потврда о разводу: Закон је налагао да човек који жели развод припреми овај законски документ, а највероватније и да се обрати старешинама. Тиме му је дато мало времена да још једном размисли о тако озбиљној одлуци. Очигледно је сврха те одредбе била да спречи особу да одлуку о разводу донесе напречац, као и да се женама пружи извесна мера правне заштите (Пз 24:1). Међутим, у Исусово време су верске вође олакшале добијање развода. Јосиф Флавије, историчар из првог века, који је и сам био разведени фарисеј, рекао је да је развод био могућ „из било ког разлога (а мушкарци проналазе многе такве разлоге)“.

(Марко 10:11) И он им је рекао: „Ко се разведе од своје жене и ожени се другом, чини прељубу према првој.“

nwtsty-E белешке за Мр 10:11

Разведе од своје жене: Или, „отера је“. Исусове речи у овом стиху треба сагледати у светлу потпуније изјаве забележене у Мт 19:9, у којој стоји „осим због блуда“. У Мр 10:11 Исус говори о брачним паровима који се разводе из неког другог разлога а не због блуда (грчки порниа), то јест неверства брачног друга.

Чини прељубу према првој: На тај начин је оповргао уврежено рабинско учење по коме су мушкарци могли да се разводе од жена „из било ког разлога“ (Мт 19:3, 9). Већини Јудејаца била је страна помисао на то да се прељуба чини према жени. Рабини су учили да муж никада не може починити прељубу, већ да само жена може бити неверна. Према једном библијском приручнику, „тиме што је изједначио моралну обавезу мужа и жене, Исус је уздигао положај жена у друштву и њихово достојанство“.

21—27. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАРКО 11—12

„Убацила је више од свих“

(Марко 12:41, 42) И сео је наспрам касица за прилоге и посматрао како народ убацује новац у касице за прилоге. Многи богаташи су убацивали много. Дошла је једна сиромашна удовица и убацила два новчића.

nwtsty-E белешке за Мр 12:41, 42

Касице за прилоге: Према старим јеврејским записима, те касице, или посуде, биле су у облику трубе или рога, по свему судећи с малим отвором на врху. Људи су у њих стављали различите прилоге. Иста грчка реч која се налази на овом месту појављује се и у Јовану 8:20, где је преведена као „ризница“. Тај израз вероватно указује на део храма у Дворишту за жене. (Види sgd део 15.) Према рабинским текстовима, око тог дворишта било је постављено 13 касица за прилоге. Верује се да је у оквиру храма такође постојала и једна велика ризница у којој се чувао новац сакупљен из тих касица.

Два новчића: Дословно: „две лепте, то јест кодранта“. Лепта је множина грчке речи лептон, која означава нешто мало и танко. Лептон је био новчић који је вредео 1/128 денара и по свему судећи био је најмањи бакарни или бронзани новчић који се користио у Израелу. Кодрант је римски бакарни или бронзани новчић вредности 1/64 денара. Марко овде спомиње римски новац да би објаснио колика је била вредност новчића који су се користили у Израелу. (Видети sgd део 18-Б.)

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

(Марко 11:17) Поучавао је народ и говорио: „Зар није писано: ’Мој дом зваће се дом молитве за све народе‘? А ви сте од њега направили разбојничку пећину.“

nwtsty-E белешка за Мр 11:17

Дом молитве за све народе: Од три писца јеванђеља који цитирају Исаију 56:7, једино је Марко записао и речи „за све народе“ (Мт 21:13; Лу 19:46). Храм у Јерусалиму је требало да буде место где ће и Израелци и богобојазни људи из других народа моћи да обожавају Јехову и да му упућују молитве (1Кр 8:41-43). Исус је с правом прекорио Израелце који су користили храм за трговину, чиме су од њега направили разбојничку пећину. Њихови поступци су одвраћали људе из других народа да приступе Јехови у његовом дому молитве и лишавали их могућности да га боље упознају.

28. МАЈА — 3. ЈУНА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | МАРКО 13—14

„Не дозволи да те савлада страх од људи“

(Марко 14:47) Али један од оних који су тамо стајали извукао је мач и ударио првосвештениковог роба и одсекао му ухо.

(Марко 14:54) Петар је издалека ишао за њим све до првосвештениковог дворишта. Сео је са слугама и грејао се уз ватру.

(Марко 14:66-72) Док је Петар био доле у дворишту, дошла је једна од првосвештеникових слушкиња и видевши Петра како се греје, погледала је право у њега и рекла: „И ти си био с оним Назарећанином, Исусом.“ А он је то порекао: „Нити га знам нити разумем шта говориш.“ И изашао је у предворје. Кад га је слушкиња угледала, опет је рекла онима који су тамо стајали: „Овај је један од њих.“ Али он је то опет порицао. А мало касније су они који су тамо стајали још једном рекли Петру: „Заиста, и ти си један од њих, јер си Галилејац.“ А он је почео да се куне и заклиње: „Не познајем тог човека о коме говорите.“ И одмах је петао запевао по други пут. И Петар се сетио онога што му је Исус рекао: „Пре него што петао двапут запева, трипут ћеш ме се одрећи.“ Тада је сломљен бризнуо у плач.

it-2-E 619 ¶6

Петар

Петар је уз помоћ једног другог Исусовог ученика, с којим је пратио Исуса, ушао право у двориште првосвештеникове куће (Јв 18:15, 16). Није се сакрио у неки мрачни ћошак да не би привукао пажњу на себе већ је отишао код ватре да се угреје. Зато су га на светлости ватре други препознали као Исусовог следбеника, а одао га је и његов галилејски акценат. Бранећи се од оптужби, Петар је три пута рекао да и не познаје Исуса, а на крају се у то чак и заклињао. Зачуо се петао који је запевао по други пут, а Исус се „окренуо и погледао Петра“. Тада је Петар изашао напоље и горко заплакао (Мт 26:69-75; Мр 14:66-72; Лу 22:54-62; Јв 18:17, 18). Али Исус се раније усрдно молио да Петар не поклекне у вери и та молитва му је била услишена (Лу 22:31, 32).