Извори материјала за Радну свеску
3–9. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 13–14
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Излазак 13:17) Кад је фараон пустио народ, Бог их није водио кроз филистејску земљу, иако је то био краћи пут. Бог је рекао: „Кад види да мора да ратује, народ би могао да се предомисли и да се врати у Египат.“
it-1-E 1117
Пут
Још од давнина, на подручју Палестине су постојали главни и споредни путеви, укључујући и неколико важних трговачких путева, који су повезивали тамошње градове и краљевства (Бр 20:17-19; 21:21, 22; 22:5, 21-23; ИН 2:22; Су 21:19; 1Са 6:9, 12; 13:17, 18). Сматра се да је један од главних путева ишао из Египта до филистејских градова Газе и Аскалона и постепено скретао североисточно према Мегиду. Одатле је настављао ка Асору, северно од Галилејског мора, а затим је ишао до Дамаска. Овај пут кроз Филистеју био је најкраћа веза од Египта до Обећане земље. Али Јехова је повео Израелце другим путем јер није желео да се обесхрабре уколико би их напали Филистеји. Тиме је показао колико је обзиран према свом народу (Из 13:17).
(Излазак 14:2) „Кажи Израелцима да се врате и улогоре пред Пи-Аиротом, између Мигдола и мора, насупрот Вел-Сефону. Улогорите се наспрам тог места, поред мора.
it-1-E 782 ¶2-3
Излазак из Египта
На ком месту се раздвојило Црвено море?
Израелци су током друге етапе свог путовања дошли у Етам, који се налазио „на крају пустиње“. Занимљиво је да је Бог тада рекао Мојсију „да се врате и улогоре пред Пи-Аиротом [...] поред мора“. Тиме би навели фараона да помисли да „не могу да нађу излаз из пустиње“ (Из 13:20; 14:1-3). Изучаваоци који претпостављају да су Израелци ишли путем Ел Хај кажу да хебрејски глагол „вратити се“ у том стиху не значи да су они само мало скренули с пута већ да су кренули назад или барем направили велики заокрет. Они претпостављају да су Израелци стигли до самог врха Суецког залива, а онда се окренули и пошли ка источној страни планинског венца Џебел Атаке, који се протеже дуж западне стране Суецког залива. С обзиром на то да је Израелаца било много, уколико би их на том месту напали са севера, не би имали куда да побегну јер би им се море нашло на путу.
Јеврејска предања из првог века на сличан начин описују тај догађај. Што је најважније, тај опис догађаја се слаже са оним што стоји у Библији, што се не може рећи за мишљења која заступају многи други изучаваоци (Из 14:9-16). Логично је да Израелци кад су прелазили Црвено море нису били близу самог врха Суецког залива јер би у том случају фараонова војска копненим путем лако обишла тај залив и сачекала их на другој обали (Из 14:22, 23).
10–16. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 15–16
„Песмом хвалимо Јехову!“
(Излазак 15:20, 21) Тада је пророчица Марија, Аронова сестра, узела даире у руке и све жене су јој се придружиле играјући с даирама у рукама. Марија је мушкарцима песмом одговарала: „Певајте Јехови, јер се силно прославио. Коња и коњаника у море је бацио.“
it-2-E 454 ¶1
Музика
У Израелу је хорско певање најчешће било антифонално, што значи да су наизменично певала два хора или један певач и хор. У Библији се указује на такво певање када се каже да је неко „одговарао песмом“ или „говорио песмом“ (Из 15:21; 1Са 18:6, 7). Неки псалми, као на пример 136. псалам, написани су за ту врсту певања. По свему судећи, на такав начин су певала и два велика хора из Немијиног времена. То се види из стихова који говоре о свечаности поводом подизања јерусалимских зидина (Не 12:31, 38, 40-42).
it-2-E 698
Пророчица
Марија је прва жена у Библији која је постављена за пророчицу. По свему судећи, Бог је преко ње пренео неку поруку или поруке, можда током певања (Из 15:20, 21). Зато су она и Арон рекли Мојсију: „Зар не говори [Јехова] и преко нас?“ (Бр 12:2). Преко пророка Михеја сам Јехова је рекао да је послао „Мојсија, Арона и Марију“ пред Израелце када их је извео из Египта (Ми 6:4). Иако је Марија имала част да пренесе неке Божје објаве, она ипак није имала исти положај пред Богом као што је то имао Мојсије. Мојсијев положај као пророка био је виши у односу на њен. Када је то изгубила из вида, Бог ју је оштро казнио (Бр 12:1-15).
17–23. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 17–18
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Излазак 17:14) Јехова је рекао Мојсију: „Запиши ово у књигу да буде за спомен: ’Избрисаћу сећање на Амаличане под небом.‘ Кажи то и Исусу.“
it-1-E 406
Библијски канон
У самој Библији постоје јасни докази да су Мојсијеви списи надахнути од Бога, да су у складу са осталим деловима Библије и да пружају поуздане смернице како се на исправан начин може служити Богу. Мојсије није самог себе поставио за вођу и заповедника израелског народа. Чак се у почетку опирао томе (Из 3:10, 11; 4:10-14). Бог га је изабрао и дао му моћ да чини чуда тако да су чак и фараонови свештеници који су се бавили магијом признали да је Мојсије то радио уз Божју помоћ (Из 4:1-9; 8:16-19). Према томе, Мојсије није имао никакве амбиције да буде говорник и писац. Једноставно је био послушан Богу и имао је подршку светог духа па је могао да говори у Божје име, а касније запише један део Библије (Из 17:14).
24–30. АВГУСТА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 19–20
„Имају ли Десет заповести неко значење за нас?“
(Излазак 20:3-7) Немој имати других богова осим мене. „Не прави себи кип нити било шта налик ономе што је горе на небу, доле на земљи или у води. Не клањај им се нити им служи, јер сам ја, Јехова, твој Бог, Бог који захтева потпуну оданост. За преступе оних који ме мрзе ја кажњавам и њихове потомке, до трећег и до четвртог колена, а показујем верну љубав и хиљадитом колену оних који ме воле и држе се мојих заповести. „Не спомињи име Јехове, свог Бога, на недостојан начин, јер Јехова неће оставити без казне никога ко недостојно спомиње његово име.
w89-E 15. 11. 6 ¶1
Шта за тебе значе Десет заповести?
Прве четири заповести истичу шта Јехова тражи од нас. (Прва) Он је Бог који захтева потпуну оданост (Матеј 4:10). (Друга) Његове слуге не смеју да имају идоле (1. Јованова 5:21). (Трећа) Божје име се не сме користити на недостојан начин, већ увек с поштовањем (Јован 17:26; Римљанима 10:13). (Четврта) Најважније у животу треба да нам буде да угодимо Богу. Тако „држимо сабат“ у том смислу што дајемо предност служењу Богу, а не својим жељама (Јеврејима 4:9, 10).
(Излазак 20:12-17) „Поштуј свог оца и своју мајку да би дуго живео у земљи коју ти даје Јехова, твој Бог. „Не убиј. „Не учини прељубу. „Не укради. „Не сведочи лажно против свог ближњег. „Не пожели кућу свог ближњег. Не пожели жену свог ближњег, ни његовог роба, ни његову робињу, ни његовог бика, ни његовог магарца, нити ишта што припада твом ближњем.“
w89-E 15. 11. 6 ¶2-3
Шта за тебе значе Десет заповести?
(Пета) И данас је од пресудне важности да деца буду послушна родитељима да би породица имала мир и Јеховин благослов. То је прва заповест уз коју је дато једно дивно обећање: „Да би ти било добро и да би дуго остао на земљи“ (Ефешанима 6:1-3). С обзиром на то да живимо у „последњим данима“ овог злог света, млади који су послушни тој Божјој заповести имају прилику да никада не умру (2. Тимотеју 3:1; Јован 11:26).
Ако волимо ближње, нећемо им нанети зло тако што бисмо починили (шеста) убиство, (седма) прељубу, (осма) крађу или (девета) слагали (1. Јованова 3:10-12; Јеврејима 13:4; Ефешанима 4:28; Матеј 5:37; Пословице 6:16-19). А да ли су важни наши мотиви? (Десета) заповест да не будемо похлепни подсећа нас да Јехова жели да све радимо из исправних мотива (Пословице 21:2).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Излазак 19:5, 6) А сада, ако ме у свему будете слушали и држали се мог савеза, издвојићу вас између свих осталих народа, јер моја је сва земља, па ћете постати моје драгоцено власништво. Бићете ми краљевство свештеника и свети народ.‘ То су речи које треба да кажеш Израелцима.“
it-2-E 687 ¶1-2
Свештеник
Свештенство сачињено од помазаних хришћана. Јехова је обећао да ће Израелци, уколико му буду послушни, постати „краљевство свештеника и свети народ“ (Из 19:6). Међутим, свештеници, који су долазили из Аронове лозе, требало је да обављају ту службу само док не дође време да се појави веће свештенство, чију су службу они предочавали (Јев 8:4, 5). Служба коју су обављали Аронови потомци постојала би докле год би важио савез на темељу Закона, то јест док не би био успостављен нови савез (Јев 7:11-14; 8:6, 7, 13). У почетку је само Израелцима понуђено да служе као Јеховини свештеници у његовом Краљевству. Али касније су ту прилику добили и људи из других народа (Дел 10:34, 35; 15:14; Ри 10:21).
Већина Јевреја није прихватила Христа и зато као народ нису могли постати право краљевство свештеника и свети народ (Ри 11:7, 20). Будући да Израелци нису били верни Богу, он их је неколико векова унапред преко пророка Осије упозорио на оно што ће их снаћи: „Пошто си ти одбацио знање, ја ћу одбацити тебе да ми више не служиш као свештеник. И пошто си ти заборавио закон свог Бога, ја ћу заборавити твоје синове“ (Ос 4:6). Нешто слично је и Исус рекао јеврејским верским вођама: „Божје Краљевство ће вам се одузети и даће се народу који доноси добре плодове“ (Мт 21:43). Па ипак, док је живео на земљи Исус је био под Мојсијевим законом и поштовао улогу свештеника. Зато је људима које је излечио од губе рекао да оду код свештеника и принесу одговарајућу жртву (Мт 8:4; Мр 1:44; Лу 17:14).
31. АВГУСТА – 6. СЕПТЕМБРА
БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | ИЗЛАЗАК 21–22
„Гледај на живот као Јехова“
(Излазак 21:20) „Ако неко удари штапом свог роба или своју робињу тако да умре од његове руке, нека буде кажњен.
it-1-E 271
Физичко кажњавање
Јеврејин који је имао роба или робињу имао је право да их удари штапом ако би били непослушни или бунтовни. Ако би роб том приликом умро, власник је морао да буде кажњен. Уколико би роб поживео још дан или два и онда умро, сматрало би се да власник није имао намеру да га убије. Власник је имао право да казни свог роба јер је он био „његово власништво“. Тешко да би иједан човек намерно уништио своју вредну имовину и тако претрпео губитак. Осим тога, уколико би роб умро дан или два након што га је власник казнио, не би се са сигурношћу могло утврдити да ли је умро од задобијених удараца или из неког другог разлога. Зато власник не би био кажњен ако би роб живео још дан или два (Из 21:20, 21).
Пронађимо драгуље у Божјој Речи
(Излазак 21:14) Ако се неко наљутио на свог ближњег и намерно га убио, тај човек мора умрети чак и ако га треба одвући од мог олтара.
it-1-E 1143
Рог
Оно што стоји у Изласку 21:14 можда значи да је чак и свештеник морао бити погубљен ако је починио убиство или да оног ко је намерно неког убио не би спасло ни да се ухвати за рогове олтара. (Упоредити с 1Кр 2:28-34.)