Извори материјала за Радну свеску

1–7. МАРТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | БРОЈЕВИ 7–8

„Поуке из израелског логора“

it-1-E 497 ¶3

Скупштина

У Израелу су они који су имали велике одговорности често заступали цели народ (Јзд 10:14). На пример, када је подигнут свети шатор, „племенски поглавари“ су дали прилог у име народа (Бр 7:1-11). Левити, свештеници и поглавари народа су у име народа потписали споразум с Немијом и обавезали се на верност (Не 9:38–10:27). Док су Израелци били у пустињи, „250 [...] народних поглавара, угледних људи који су били изабрани из збора“, окупили су се и придружили Кореју, Датану, Авирону и Ону у побуни против Мојсија и Арона (Бр 16:1-3). Јехова је рекао Мојсију да не носи сам терет бриге о народу већ да изабере 70 старешина који су и управитељи да му помогну у томе (Бр 11:16, 17, 24, 25). У Левитској 4:15 се спомињу „старешине народа“. Изгледа да су народ представљале: старешине, поглавари, судије и управитељи (Бр 1:4, 16; ИН 23:2; 24:1).

it-2-E 796 ¶1

Рувим

У израелском логору Рувимово племе се налазило с јужне стране светог шатора, између Симеоновог и Гадовог племена. Када је било време за покрет, Рувим је предводио своју троплеменску групу и они су сви заједно пратили Јуду, Исахара и Завулона (Бр 2:10-16; 10:14-20). Истим тим редом су давали и прилоге када је свети шатор био посвећен (Бр 7:1, 2, 10-47).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-1-E 835

Првенац, прворођени

Пошто је сваки првенац требало да постане поглавар своје породице, сви првенци су представљали израелски народ. Јехова је заправо рекао да је цео Израел његов првенац (Из 4:22). То је било зато што је с њиховим праоцем Аврахамом склопио савез. Након што је израелским првенцима спасао живот, Јехова је рекао: „Посвети ми сваког првенца међу Израелцима. Свако прворођено мушко, и од људи и од животиња, припада мени“ (Из 13:2).

8–14. МАРТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | БРОЈЕВИ 9–10

„Како Јехова води свој народ?“

it-1-E 398 ¶3

Логор

Иако је израелски народ био многобројан, он се од једног до другог места увек кретао изузетно организовано. (Мојсије је у 33. поглављу Бројева записао 40 места на којима су стајали.) Све док би облак био изнад светог шатора, Израелци би били улогорени на једном месту, а када би се облак подигао, Израелци би кренули. „На Јеховину заповест би се улогорили и на Јеховину заповест би кренули“ (Бр 9:15-23). Кретало се на звук две трубе од кованог сребра и тај звук је био испрекидан и чуо се по целом логору (Бр 10:2, 5, 6). Први пут се то десило „двадесетог дана другог месеца друге године [1512. пре н. е]“. На челу колоне је био ковчег, а за њим је ишла прва троплеменска група, и то прво Јудино, онда Исахарово, а затим Завулоново племе. За њима су ишли Гирсонови и Мераријеви потомци, који су носили свети шатор. Следећа је била друга троплеменска група с Рувимовим племеном на челу, а њега је пратило Симеоново и Гадово племе. Иза њих су ишли Катови потомци, који су носили ствари из светилишта. Њих је следила трећа троплеменска група, коју је предводило Јефремово племе, а у њој су још били Манасијино и Венијаминово племе. И на самом крају Даново, Асирово и Нефталимово племе, као заштитна стража. Прва и последња троплеменска група у низу биле су најбројније и најјаче (Бр 10:11-28).

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-1-E 199 ¶3

Скуп

Важност окупљања. Колико је Јехови било важно да се његов народ окупља и тако извлачи што већу духовну корист види се из онога што је заповедио у вези с прославом Пасхе. Сваки мушкарац који би био чист и не би био на путу, а не би прославио Пасху, био би кажњен смрћу (Бр 9:9-14). Када је краљ Језекија становнике Јуде и Јерусалима сазвао на прославу Пасхе, поручио им је између осталог следеће: „Израелци, вратите се Јехови [...] Не будите тврдоглави као ваши преци. Подложите се Јехови и дођите у његово светилиште, које је заувек посветио, и служите Јехови, свом Богу, да би престао да се гневи на вас [...] јер је Јехова, ваш Бог, самилостан и милосрдан, и неће окренути своје лице од вас ако му се вратите“ (2Ле 30:6-9). Свако ко не би дошао, показао би тиме да се одрекао Бога. Премда хришћани не обележавају празнике попут Пасхе, и за њих важи да се редовно састају. Зато их је Павле подстакао: „Размишљајмо једни о другима како бисмо се подстицали на љубав и добра дела, и не пропуштајмо своје састанке, као што неки имају обичај, него храбримо једни друге, тим више што видимо да се приближава дан“ (Јев 10:24, 25).

15–21. МАРТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | БРОЈЕВИ 11–12

„Зашто није добро да се жалимо?“

it-2-E 719 ¶4

Свађа

Гунђање. Гунђање обесхрабрује друге и слама им дух. Недуго након што су Израелци изашли из Египта, почели су да се жале на Мојсија и Арона које им је Јехова дао као вође, чиме су се заправо жалили на самог Јехову (Из 16:2, 7). Мојсију је толико тешко пало што се народ жали на њега да је молио Јехову да га убије (Бр 11:13-15). Они који гунђају могли би да за то плате животом. Када је народ критиковао Мојсија, Јехова је то доживљавао лично, као да се жале на њега (Бр 14:26-30). Зато су многи од њих изгубили живот.

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-2-E 309

Мана

Опис. Мана је била „бела као семе коријандера“ и „подсећала је на смолу од бдела“, која је прозирна, слична воску и има облик бисера. „Имала је укус колача с медом“ или „укус слатког колача припремљеног са уљем“. Израелци би је млели на ручним млиновима или мрвили у авану, а затим би је кували или од ње правили колаче и пекли их (Из 16:23, 31; Бр 11:7, 8).

22–28. МАРТА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | БРОЈЕВИ 13–14

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-1-E 740

Земља коју је Бог дао Израелцима

Земља коју је Бог дао Израелцима била је стварно добра. Када је Мојсије послао уходе да извиде Обећану земљу пре него што народ уђе у њу, замолио их је да донесу нешто од њених плодова да би видели какви су. Они су донели смокве, нар и грозд који је био тако велик да су га двојица морала носити на штапу! Иако је уходама ослабила вера због чега су се плашили да иду у Обећану земљу, ипак су признали да је то земља у којој „заиста тече мед и млеко“ (Бр 13:23, 27).

19–25. АПРИЛА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | БРОЈЕВИ 22–24

„Јехова је проклетство преокренуо у благослов“

it-2-E 291

Неразумност

Неразумно је ићи против Јехове. Да би добио новац од моавског краља Валака, пророк Валам је кренуо да прокуне Израел, што је било потпуно неразумно. Међутим, Јехова га је спречио у томе. Апостол Петар је о том догађају написао: „Створење које не може да говори [магарица] – проговорила је људским гласом и спречила пророкову неразумну намеру.“ Када је рекао да је Валамова намера била неразумна, користио је грчку реч парафронија, која у суштини значи да неко ради нешто што је „ван памети“ (2Пе 2:15, 16; Бр 22:26-31).

26. АПРИЛА – 2. МАЈА

БЛАГО ИЗ БОЖЈЕ РЕЧИ | БРОЈЕВИ 25–26

Пронађимо драгуље у Божјој Речи

it-1-E 359 ¶1-2

Границе

Изгледа да су постојала два фактора која су утицала на то како ће се израелским племенима поделити земља: бацање жреба и величина племена. Жреб је можда показивао где ће неко племе добити наследство. Он би показао једну од две опције: север или југ, исток или запад, приобална равница или брдовито подручје. Пошто је Јехова стајао иза бацања жреба, међу израелским племенима није могло доћи до љубоморе или препирке (Псл 16:33). Захваљујући овој методи Јехова се побринуо да се испуни пророчанство о израелским племенима, које је Јаков изрекао непосредно пре своје смрти у Постанку 49:1-33.

Након што се жребом одредило где ће племе бити, требало је одредити колико ће земље добити. То је зависило од другог фактора: његове величине. „Жребом разделите земљу у наследство по својим породицама. Већим групама дајте веће наследство, а мањим групама дајте мање наследство. Свака група нека добије у наследство оно што јој жребом буде одређено“ (Бр 33:54). Позиција одређена жребом се није могла мењати, али величина земље јесте. На пример, Јудино племе је добило превелик део земље, па је један део дат Симеоновом племену (ИН 19:9).