Како Јехова жели да гледамо на преступнике

1. Шта Јехова жели свим људима?

КАДА је створио људе, Јехова им је дао слободу избора. Ту слободу користимо сваки пут када доносимо одлуке. Најважнија одлука коју можемо донети јесте да предамо свој живот Јехови и постанемо део његове духовне породице. Јехова би највише волео да сви то ураде, зато што воли људе и жели им најбоље. Жели да им буде пријатељ и да им подари вечни живот (Пон. зак. 30:19, 20; Гал. 6:7, 8).

2. Како Јехова гледа на преступнике који се не кају? (1. Јов. 2:1).

² Ипак, Јехова никога не присиљава да му служи. Он свакога пушта да сам за себе доноси одлуке. Шта ако крштени Сведок прекрши Божји закон и почини озбиљан грех? Ако се не покаје, мора бити удаљен из скупштине (1. Кор. 5:13). Али и у том случају, Јехова се искрено нада да ће му се он вратити. Управо зато је и обезбедио откупнину – да на основу ње може да опрости преступнику који се каје. (Прочитати 1. Јованову 2:1.) Наш добри Бог с пуно љубави позива преступнике да се покају (Зах. 1:3; Римљ. 2:4; Јак. 4:8).

3. Шта ћемо разматрати у овом чланку?

³ Јехова жели да усвојимо његов став према греху и онима који озбиљно погреше. У овом чланку ћемо видети како то можемо да урадимо. Док га будеш читао, запази (1) како је у коринтској скупштини у првом веку решен случај у коме је један брат починио озбиљан грех, (2) шта им је апостол Павле рекао да ураде када се тај грешник покајао и (3) шта из овог записа разумемо о томе какав је Јеховин став према хришћанима који почине озбиљан грех.

СЛУЧАЈ ОЗБИЉНОГ ГРЕХА У ПРВОМ ВЕКУ

4. Шта се у првом веку дешавало у скупштини у Коринту? (1. Коринћанима 5:1, 2).

⁴ Прочитати 1. Коринћанима 5:1, 2. Током трећег мисионарског путовања, Павле је чуо да се нешто страшно дешава у новооснованој скупштини у Коринту. Један брат је имао полне односе са својом маћехом. То је било скандалозно и није се дешавало „ни међу неверницима“! Не само што је скупштина то толерисала већ се изгледа и поносила тим својим ставом. Можда су неки мислили да такав став одражава Божје милосрђе и разумност према несавршеним људима. Али Јехова не толерише грех међу својим народом. Таквим дрским поступањем, тај човек је кварио репутацију скупштине. Осим тога, могао је и да лоше утиче на браћу и сестре који су се дружили с њим. Шта је Павле рекао скупштини да уради?

5. Шта је Павле рекао коринтској скупштини да уради и шта је то подразумевало? (1. Коринћанима 5:13; видети и слику).

⁵ Прочитати 1. Коринћанима 5:13. Под Божјим надахнућем, Павле је написао посланицу у којој је рекао да непокајничког грешника треба удаљити из скупштине. Како је требало да се остала браћа и сестре поставе према њему? Павле им је рекао да престану да се друже с њим. Шта је то конкретно значило? Павле је прецизирао да то значи да чак и не једу с таквим човеком (1. Кор. 5:11). Кад с неким седнемо да једемо, обично крене разговор и тако се људи зближавају. Дакле, Павле је скупштини јасно ставио до знања да не треба да се друже с тим човеком. Тако се скупштина не би искварила (1. Кор. 5:5-7). Поред тога, када би преступник видео да браћа и сестре више не желе да буду у контакту с њим, можда би схватио да је предалеко отишао, па би се постидео и покајао.

6. Како је Павлова посланица утицала на скупштину и на преступника?

⁶ Након што је написао Посланицу Коринћанима, Павле се питао да ли ће га скупштина послушати. Тит му је донео вести које су га обрадовале. Скупштина је прихватила његов савет (2. Кор. 7:6, 7). Поступили су по ономе што им је написао. Током наредних месеци, преступник се покајао, престао је да греши, променио став и почео да поступа у складу са Јеховиним праведним мерилима! (2. Кор. 7:8-11). Шта је Павле сада рекао скупштини да уради?

КАКО ЈЕ ТРЕБАЛО ДА СЕ СКУПШТИНА ПОСТАВИ ПРЕМА ПОКАЈНИКУ

7. Које добро је проистекло из тога што је грешник био удаљен из скупштине? (2. Коринћанима 2:5-8).

⁷ Прочитати 2. Коринћанима 2:5-8. Павле је написао: „Таквом човеку је довољно што га је укорила већина.“ Другим речима, укор је послужио својој сврси, то јест помогао му је да се покаје (Јевр. 12:11).

8. Шта је затим Павле рекао скупштини да уради?

⁸ Павле је зато рекао скупштини да му опросте, утеше га и покажу му да га воле. Запазимо да Павле није желео само да скупштина дозволи том човеку да се врати. Желео је да га речима и делима увере да су му заиста опростили и да га воле. Тиме би јасно показали да им је драго што се вратио у скупштину.

9. Зашто је можда некима било тешко да опросте покајнику?

⁹ Да ли је некима у скупштини било тешко да прихвате тог покајника? Библија о томе не говори, али је врло могуће. На крају крајева, својим поступцима је нашкодио скупштини, а неким појединцима вероватно и нанео бол. Неки су можда мислили да није поштено да се он тако срдачно дочека, док су се они све то време грчевито борили да остану морално чисти. (Упоредити с Луком 15:28-30.) Зашто је и поред свега тога било важно да скупштина покаже искрену љубав према брату који се вратио?

10-11. Шта се могло догодити да старешине нису опростиле покајнику?

¹⁰ Замисли шта би се десило да старешине нису дозволиле том брату који се искрено кајао да се врати у скупштину или да након његовог повратка скупштина није показала праву љубав према њему. Можда би га сломила превелика жалост. Могао би лако помислити да за њега нема наде. Или би можда чак престао да се труди да обнови пријатељство са Богом.

¹¹ Што је још горе, ако браћа и сестре не би опростила покајнику, угрозила би свој однос са Јеховом. Зашто? Зато што се не би угледала на Јехову, који је спреман да опрости покајнику, већ на Сатану, који је груб и немилосрдан. Тиме би у ствари постали оруђе у Ђаволовим рукама, којим би он радо докрајчио тог човека (2. Кор. 2:10, 11; Еф. 4:27).

12. Како је скупштина могла да се угледа на Јехову?

¹² Како се онда скупштина у Коринту могла угледати на Јехову а не на Сатану? Тако што би се према покајничким грешницима опходила као и Јехова. Погледај шта су неки библијски писци рекли о Јехови. Давид је рекао: „Ти си, Јехова, добар и спреман да опростиш“ (Пс. 86:5). Михеј је написао: „Ко је Бог као ти, који опрашта кривицу и прелази преко преступа“ (Мих. 7:18). А Исаија је рекао: „Нека зли остави свој пут и зликовац своје мисли. Нека се врати Јехови, који ће му се смиловати, нашем Богу, јер ће му великодушно опростити“ (Ис. 55:7).

13. Зашто је било на месту да покајник буде примљен у скупштину? (Видети оквир „После ког времена је човек из Коринта био примљен у скупштину?“)

¹³ Скупштина у Коринту је по угледу на Јехову требало да срдачно прими покајника и увери га у своју љубав. Тиме што би послушали Павла и опростили покајнику, показали би да су „послушни у свему“ (2. Кор. 2:9). Истина је да је од удаљивања тог брата из скупштине прошло свега неколико месеци, али пошто је то уродило плодом и навело га да се покаје, није било разлога одлагати његово примање у скупштину.

КАКО ДА БУДЕМО ПРАВЕДНИ И МИЛОСРДНИ ПО УГЛЕДУ НА ЈЕХОВУ

14-15. Шта учимо из тога како је случај у древном Коринту био решен? (2. Петрова 3:9; видети и слику).

¹⁴ Оно што у Библији пише о томе како је решен случај преступа у древном Коринту, записано је и сачувано нама за поуку (Римљ. 15:4). Из тог записа сазнајемо да Јехова не толерише озбиљне грехе међу својим народом. Он не сматра да ономе ко је починио озбиљан грех и не каје се треба „милосрдно“ дозволити да остане део скупштине. Јехова јесте милосрдан, али није попустљив, нити снижава своја мерила (Јуд. 4). Заправо, кад би то радио, уопште не би био милосрдан јер би тиме угрозио све у скупштини (Посл. 13:20; 1. Кор. 15:33).

¹⁵ Па ипак, Јехова не жели да ико буде уништен. Он жели да спасе људе ако је икако могуће. Указује милосрђе онима који се покају и хтели би да се опет зближе с њим (Језек. 33:11; прочитати 2. Петрову 3:9). Дакле, кад се човек из Коринта покајао и престао да чини грех, Јехова је преко Павла објаснио скупштини да треба да му опросте и приме га назад.

16. Шта ти мислиш о томе како је решен проблем у Коринту?

¹⁶ Ово разматрање случаја у Коринту помаже нам да видимо колика је Јеховина љубав, праведност и правда (Пс. 33:5). Све то нас подстиче да још више хвалимо нашег Бога. На крају крајева, сви ми смо грешни и треба нам његов опроштај. Сви имамо разлога да будемо захвални Јехови што је платио откупнину, на основу које је могуће да нам опрости. Веома је утешно знати да Јехова воли свој народ и да му жели само најбоље!

17. О чему ће бити речи у наредним чланцима?

¹⁷ А како је данас? Ако неко почини озбиљан грех, како се скупштинске старешине могу угледати на Јехову и помоћи тој особи да се покаје? Како скупштина треба да реагује ако старешине одлуче да некога удаље или да га приме? Овим питањима бавићемо се у наредним чланцима.