Ја бих и даље била Јеховин сведок

БИЛА сам велики верник и врло активна у оквиру Католичке цркве. Певала сам у црквеном хору и одлазила са свештеником на сеоска подручја где је обављао причест. А онда ми је 1955. године моја старија сестра испричала да ће ускоро доћи нови свет. Дала ми је Библију, брошурицу „Добра вест о Краљевству“ и књигу „Нека Бог буде истинит“. Била сам толико одушевљена да сам питала свештеника да ли бих могла да читам Библију. Рекао ми је да ћу „полудети“, али ја сам ипак решила да је прочитам.

Кад сам се преселила код баке и деке у Бока Чику, тамошњи свештеник ме је питао зашто не долазим у цркву. Рекла сам му да сам схватила да многа црквена учења нису заснована на Библији. Он се разбеснео и рекао ми: „Слушај, девојко, ти си овчица која је одлутала од мог стада.“

„Не“, одговорила сам, „ви сте одлутали од Јеховиног стада, јер овце припадају Јехови, а не неком човеку.“

Никада више нисам отишла у цркву. Преселила сам се код своје сестре и крстила сам се само шест месеци након што сам чула за истину. Одмах сам почела са општом пионирском службом. Годину дана касније удала сам се за Енрикеа Гласа, који је служио као покрајински надгледник. Док смо једном проповедали у парку Ла Романа, полиција је ухапсила Енрикеа. Док су га одводили, ишла сам за њима и говорила: „И ја сам Јеховин сведок, и ја сам проповедала. Зашто и мене не ухапсите?“ Али нису хтели да ме ухапсе.

Енрике је већ више пута био у затвору и тамо је провео укупно седам и по година. Тог пута је осуђен на 20 месеци затвора. Посећивала сам га сваке недеље. Једном ме је управник затвора питао: „Зашто сте овде?“

Одговорила сам му: „Мој супруг је у затвору зато што је Јеховин сведок.“

„Ви сте млада жена и живот је пред вама“, рекао ми је. „Зашто губите време с Јеховиним сведоцима?“

„И ја сам Јеховин сведок“, рекла сам. „Ако бисте ме убили седам пута и ако бих седам пута ускрснула, ја бих и даље била Јеховин сведок.“ Било му је довољно то што је чуо и наредио ми је да одем.

Енрике и ја смо након укидања забране годинама служили у покрајинској и обласној служби. Енрике је умро 8. марта 2008. Ја и даље служим као општи пионир.