10 Изрази „Стари завет“ и „Нови завет“

Данас се делови Светог писма изворно написани на хебрејском и арамејском језику обично називају „Стари завет“, а делови написани на грчком језику „Нови завет“. Али, да ли ти називи имају библијски темељ?

Бројне хришћанске цркве и верске заједнице верују да је израз који је Павле употребио у 2Ко 3:14 заједнички назив за све библијске књиге које су данас познате као „Стари завет“. Такав закључак би се могао донети и на основу превода тог стиха у неким српским преводима Светог писма, као што су превод др Лује Бакотића и превод Даничић-Караџић. У преводу Даничић-Караџић тај стих гласи: „До самога овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завјета, јер у Христу престаје.“ Такав превод наводи читаоца на закључак да Павле говори о претхришћанском делу Светог писма који је данас општепознат као „Стари завет“. Међутим, да ли Павлове речи треба тако да разумемо?

Не. Апостол је мислио само на један део хебрејске Библије, на савез Закона, који је Мојсије описао у Пентатеуху (Петокњижју), а не на хебрејско-арамејске књиге у целини. Зато је у следећем стиху рекао: „Кад год се читају Мојсијеви списи.“ Надаље, он није желео рећи да надахнути хришћански списи из првог века чине неки „нови завет“, јер се тај израз не спомиње у Светом писму.

Такође вреди запазити да грчка реч диатикис коју Павле овде користи заправо значи „савез“. Неки преводиоци признају ту чињеницу у фуснотама испод текста или у пропратним коментарима, иако у тексту ипак задржавају традиционални превод ’стари завет‘. Поред тога, неки преводи на нашем језику као што су Савремени српски превод и превод др Емилијана Чарнића преводе диатикис коју је Павле употребио у 2Ко 3:14 као „савез“.

Дакле, Свето писмо не пружа основу да се његов део изворно написан на хебрејском и арамејском назива „Стари завет“, а део написан на грчком „Нови завет“. Исус Христ је збирку светих списа називао ’Писма‘ (Мт 21:42; Мр 14:49; Јв 5:39). Апостол Павле их је назвао ’света Писма‘, ’Писмо‘ и ’свети списи‘ (Ри 1:2; 15:4; 2Ти 3:15).

Осим тога, назив „Стари завет“ неизбежно носи мисао о мањој вредности и застарелости књига које би носиле тај назив. Међутим, Свето писмо је недељива целина тако да ниједан његов део није застарео, односно није ’стар‘. Његова је порука јединствена од прве књиге у хебрејском делу до последње књиге у грчком делу (Ри 15:4; 2Ти 3:16, 17).

Стога са оправданим разлозима одбацујемо изразе који произлазе из погрешних схватања, а користимо тачније изразе као што су „књиге Светог писма писане хебрејским/грчким језиком“ и слично.