9 Исус — особа божанске природе

Јован 1:1 — „и Реч је била бог (божанске природе)“

**грчки: καὶ θεὸς ἦν ὁ λόγος (ке теос ин о логос)**

1808.	„and the word was a god“	The New Testament, in An Improved Version, Upon the Basis of Archbishop Newcome’s New Translation: With a Corrected Text, Лондон.
1829.	„and the Logos was a god“	The Monotessaron; or, The Gospel History, According to the Four Evangelists, 1. том, Џон С. Томпсон, Балтимор, САД.
1864.	„and a god was the Word“	The Emphatic Diaglott (интерлинеарни текст), Бенџамин Вилсон, Њујорк и Лондон.
1879.	„et la Parole était dieu“	La Sainte Bible, Segond-Oltramare, Женева и Париз.
1928.	„et le Verbe était un être divin“	La Bible du Centenaire, Société Biblique de Paris.
1935.	„and the Word was divine“	The Bible—An American Translation, Џ. М. П. Смит и Е. Џ. Гудспид, Чикаго.
1950.	„and the Word was a god“	New World Translation of the Christian Greek Scriptures, Бруклин.
1975.	„und ein Gott [Или: Gott von Art] war das Wort“	Das Evangelium nach Johannes, Зигфрид Шулц, Гетинген, Немачка.
1978.	„und göttlicher Art war der Logos“	Das Evangelium nach Johannes, Јохан Шнајдер, Берлин.
1979.	„und ein Gott war der Logos“	Das Evangelium nach Johannes, Јирген Бекер, Вирцбург, Немачка.

Будући да је грчка реч θεός (теос) именица у једнини у функцији именског предиката која стоји испред глагола и нема испред себе одређени члан, у овим енглеским, француским и немачким преводима испред именице „бог“ налази се неодређени члан (енглески: „а“; немачки: „ein“) или се користе изрази који значе да је Реч била божанске природе. За Бога код ког се Реч, или Логос, првобитно налазила, у грчком тексту овде се користи израз ὁ θεός, дакле именица теос испред које се налази одређени члан о. Именица уз коју се налази одређени члан указује на идентитет, на особу (идентификација), док именица у једнини у служби предиката која се налази испред глагола и нема испред себе одређени члан указује на својство особе (квалификација). Дакле, Јованова изјава да је Реч (Логос) била „бог“, односно „божанске природе“, не значи да је Реч била исто што и Бог код ког се налазила. Том изјавом једноставно се указује на одређено својство Речи (Логоса), али се тиме Реч не поистовећује с Богом.

У грчком тексту постоји много места на којима именице у једнини у служби предиката стоје испред глагола и испред себе немају одређени члан. Види, на пример, Мр 6:49; 11:32; Јв 4:19; 6:70; 8:44, 48; 9:17; 10:1, 13, 33; 12:6; 18:37. На тим местима преводиоци додају неодређени члан (у језицима у којима постоје такви чланови) или ту именицу пишу малим почетним словом како би изразили својство или карактеристику субјекта. Због тога је у Јв 1:1 реч теос без одређеног члана преведена речју „бог“ (писаном малим почетним словом), за разлику од о теос, које је раније у истом стиху преведено са „Бог“. Свето писмо потврђује исправност таквог превода.

У чланку „Квалитативне именице без члана у служби предиката: Марко 15:39 и Јован 1:1“, који је објављен у часопису Journal of Biblical Literature, 92. том, Филаделфија, 1973, 85. страна, Филип Б. Харнер је навео да реченични делови попут овога у Јовану 1:1, „где именица у служби предиката без члана претходи глаголу, првенствено имају квалитативно значење. Они показују да логос има природу теоса. Нема основа да се теос у служби предиката сматра одређеним“. Филип Харнер је на 87. страни свог чланка закључио: „У Јовану 1:1 квалитативна снага предиката, по мом мишљењу, толико је изражена да се именица не може сматрати одређеном.“