Чудновати делфини

То је требала да буде прва беба. Као и хиљаде других будућих мајки, она је са узбуђењем тражила своју мајку када се приближило време порођаја. Како би било корисно имати мајку поред себе да помогне када дође младунче. У фамилијама широм света су нове генерације мајки делиле овај сентиментални осећај. Али фамилија коју ћемо сада узети у обзир је стварно сасвим другачија, сви њени чланови су—делфини!

Сазнање да се и делфин овако понаша може да буде за многе новост, иако је ово створење и човеку познато од давнина. У ствари, делфин је имао важну улогу у грчким легендама. Фамозно пророчиште у Делфима, добило је назив по делфину. Митологија тврди да је грчки Бог Аполон узео облик делфина. Једно време је појам делфина био повезан са краљевима. Француски принц, престолонаследник био је познат по имену (Dauphin)—делфин.

Приче о делфиновим играријама и њиховој спремности да опонашају људе који се даве је свакако изазвало интересовање за ова створења. Међутим, извесни амерички пилоти за време Другог светског рата чији је авион био оборен над Пацификом, нису били нарочито обрадовани због помоћи коју су им пружили делфини. На њихову несрећу, мали гумени сплав за спасавање спасиоци—делфини—су изгурали на острво које је било окупирано од Јапанаца.

О овим дивним воденим створењима до недавно се врло мало знало: зато ћемо да их осмотримо мало ближе и видимо шта можемо о њима да сазнамо.

Опис и породични живот

Иако према спољном изгледу личе на рибе, делфини су сисари, значи животиње. Они дојењем хране своје младе, удишу ваздух и одржавају сталну телесну температуру врло сличну људској. Ако сте изненађени, рећи ћемо вам да су исто били и Католици у 13. веку изненађени када им је наређено да на безмесни петак не смеју да једу месо делфина. Без сваке сумње ова створења нису оно што изгледају да су.

Када изблиза осмотримо делфине могуће је запазити неке интересантне разлике између њих и риба. Ма колико тражили нећете наћи шкрге, али ако сте пажљив посматрач приметићете један мали отвор на леђима одмах иза главе. Ово је једина ноздрва те животиње и нема велике ноздрве за дисање. Отвори иза очију представљају један пар ушију, толико осетљивих да им се приписује перфектност која нема премца у животињском свету. Да ли примећујете неку разлику када је у питању реп? Тачно је, он је хоризонталан, а не вертикалан као код риба.

У сваком погледу делфини су као врста разгранати укључујући и огромне рођаке Орке или како их другачије зову „Китови убице“, који су понекад дужи од 9 метара и тешки до 15 тона. Обични делфини могу да достигну дужину око 4 метра и тежину преко 400 кг. Родбински односи међу споменутима нису завидни јер китови убице сматрају своје рођаке за укусан залогај. Свеједно у својим одвојеним групама чланови породица делфина уживају у добрим међусобним односима. Водећу улогу имају крупни одрасли чланови.

У воденом свету делфина, овакав фамилијарни живот има многе предности. На пример, када се роди беба делфина, она мора моментално да буде изнесена на површину да би могла да удахне ваздух, при чему је добро да су присутни делфини бабице а често је ту и бака да помогне.

Међутим овим се не прекида старање након рађања. И мајка и беба су опкољене осталим члановима заједнице. Они чувају стражу од крволочних ајкула које могу да буду привучене мирисом крви. Уколико би се појавила нека ајкула, једина могућност да доживи старост је да што брже отплива даље са тог места и да никога не узнемирава, јер у супротном стражари делфини могу да убију нежељеног насртљивца ударцима главом у јетру за неколико минута.

Свака беба делфина уз мајку има још и неговатељицу што пружа гаранцију да ће младунче имати прописну негу и надзор. Оваква пажња укључује и дисциплинске мере уколико младунче не послуша одмах. Познато је да мајке делфина поступају на тај начин са бунтовним младунцима што их узму у кљун, односно уста и зароне дубоко или изроне и држе их изнад воде тридесетак секунди. Оваква казна је обично довољна да се поврати ред.

Савршена форма

Нешто што је одавно збуњивало истраживаче је брзина којом се делфини крећу у води. Прорачуни који су започети још 1938. г. показују да делфинов облик дозвољава брзину од 12 миља (19 километара) на сат. Међутим та створења далеко премашују и три пута већу брзину од те. Како је овакво брзо кретање наизглед супротно хидродинамичким знаковима могуће? Да ли је то углавном ствар снаге?

Према неким извештајима, делфини су шест пута јачи од човека када се упореди иста телесна тежина. Ипак изгледа да снага није најважнији фактор делфинове брзине. Кључни фактор је способност овог створења да пролази кроз воду не стварајући никакво трење, и вртложења. Ово се не постиже само пливањем којим се елиминише таласање већ такође и делфиновом необичном кожом. Испод његове коже се налази велики број малих еластичних носача који служе као амортизери. Такође постоји и један процес који ствара пригушивање трења између спољних ћелија коже и воде и тај процес је толико спонтан и тренутан када је потребно да делфин нагло реагује да се за њега може рећи да једноставно „излети из коже“. Долази до тренутног усмеравања ћелија на површина коже тако да оне не стварају отпор.

Као морска створења делфини морају често да зароне до великих дубина у потрази за храном. Они могу да проведу више од пет минута на дубини од 200 метара и онда да се нагло врате на површину да удахну ваздух. За људе је нешто овако немогуће без обзира на ронилачку опрему. Две опасности важе за човека када би био изложен оваквом поступку. Једна је грч а друга кесонска болест. Обе могу да буду фаталне и оно што је неизбежно када би човек нагло изронио то је стварање нитроген гаса у плућима што би проузроковало да крв прокључа. Што је човеку немогуће могуће је делфину?

Постоји неколико разлога: Када делфин рони откуцаји његовог срца се успоре за 50% при чему се само срце, мозак и витални делови тела снабдевају кисеоником што за узврат умањује потребу за ваздухом. Нарочито је интересантно то да делфин има способност да испразни плућа са 90% садржине истрошеног ваздуха при чему у плућима остаје једна занемарљива количина нитрогена коју абсорбује и уклони слуз у плућима тако да животиња без икаквих штетних последица може да изрони и удахне ваздух. Што се тиче убиствено великог притиска који влада на тим дубинама, делфинов грудни кош је изузетно еластичан и може да буде спљоштен у дубинама без икаквих оштећења.

Док људи не могу да задовоље потребе свог организма са морском водом делфин може.Зашто је то тако? Морска вода садржи 35 гр.соли у једном литру. Ово је превише соли за људске бубреге да би могли да га издвоје, јер су они способни да издвоје само 22 грама. Зато и ако човек пије морску воду доћи ће до појачане жеђи и убрзо до смрта због дехидрације. Делфин нема таквих тешкоћа. Њихови су бубрези створени за океанску средину и отклањају толико соли да они могу да пију морску воду без опасности.

Једна интересантна особина делфина је та да одржи телесну топлоту у хладним водама у којима би здрав и јак човек умро за неколико минута. Зашто је то тако? Делфин има способност да се одржи такорећи стално у покрету чак и када одмара. У стању опуштености док привидно спава ова животиња ће с времена на време избацити главу изван воде да удахне ваздух при чему направи и нагли покрет репом што му све заједно помаже да постигне потребну топлоту. Међутим ова драгоцена топлота би била нагло утрошена да нису у питању две друге уграђене особине — слој изолационе масноће и способност делфина да искључи крвоток према површини коже.

Следећа изванредна и запањујућа способност делфина без разлике на његову величину и тежину је да и при највећој брзини избегне препреку у води. Ово се донекле приписује његовом перфектном виду, што ипак не објашњава његову способност оријентације и проналажења хране у дубоким и мутним водама.

Постоји доказ да делфинов уграђен сонар и ехо аналитички систем помаже животињи да избегне препреке.Емитујући серију високофреквентних звиждука и пуцкетања затим анализирајући тај звук након што се одбије од неке препреке на коју је наишао и вратио се у виду еха, делфин може да одреди одстојање и особине тог предмета.

Пошто ова животиња не поседује органе за мирис, она не може да нађе храну путем мириса па је зато сонарни односно ехолокациони систем ове животиње важан за опстанак. Чак и кад му се привремено онемогући да гледа за време експеримената који су вршени, делфин је без грешке правио разлику између две врсте риба исте величине и хватао ону коју он радије једе. Тако је фино подешена делфинова способност да анализира повратне сигнале да може да разликује металне објекте исте величине али различите масе и све то затворених очију.

Током експеримената као ови који су описани истраживачи су били запањени делфиновом способношћу да моментално и послушно реагује на људске команде. Пошто ове животиње имају добру способност учења и емитују обиље звукова, постављено је питање да ли делфини говоре.

Да ли делфини говоре?

Различита су реаговања међу научницима на ово питање. Иако делфини немају гласне жице они могу да произведу разне звукове, чак и до степена да имитирају људски глас, тврди др. Џон Лили, познати истраживач делфина. Неке особе су овоме придале велику важност видећи у томе могућност да човек у будућности комуницира са овим животињама. Међутим то је тек ствар будућности. У књизи коју су написали два француска научника „Наш пријатељ делфин“, доктори Берлој и Ехард примећују да је делфинова имитација људског гласа лошија по квалитету од папагајеве.

Шта онда рећи о звучним сигналима и да ли они значе да животиња може интелигентно да комуницира, макар само са својим сродницима? Многи научници су сигурни да је то тако међутим има и оних који не деле ово мишљење. Они сматрају да 15 сигнала које користе делфини а који су у звучном опсегу људског уха о којима је много писано у научним часописима, заостају по броју које на пример емитује свиња—35 или лисица—38. Што се тиче ових 15 сигнала које емитује делфин мало пре споменути доктори признају да је значење тих сигнала далеко од разумљивог као и поступци делфина у вези са тим сигналима. Зашто? Они даље кажу: „Иако се много истраживало немамо доказа да делфини могу да склопе реченицу.“

У интервјуу за британски радио, кустос музеја морских животиња изнео је своје мишљење да делфини не могу да комуницирају интелигентно. Као доказ навео је страдање великог броја делфина приликом лова на туне (неки мисле да на сваких 10 уловљених туна страда један делфин). Он примећује да ове животиње не би страдале у тако великом броју када би биле способне да једна другој интелигентно објасне да беже од звука бродског пропелера.

Шта је са делфинима у будућности? Пре 19 векова писао је Христов ученик Јаков 3:7 да ће требати и да ће бити припитомљене ове морске животиње. Ово се са сигурношћу може односити и на делфина. Предложено је да делфини патролирају на плажама и штите купаче да их не нападну ајкуле. Да ли ће ово постати реалност остаје нам да видимо. Међутим пошто Библија истиче да долази време када ће животињско стварство да буде опште цењена, можемо да будемо сигурни да ћемо да научимо много више о дивном стваралаштву које нас окружује укључујући и чудноватог делфина.