Делфин пред нашим вратима

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ АУСТРАЛИЈЕ

ОН ВОЛИ топле, плитке тропске воде, било да су слане или слатке, мутне или бистре. Његово пребивалиште се протеже од индијског Бенгалског залива преко Малајског архипелага до северне Аустралије.

Ипак, мало је људи — а посебно Аустралијанаца, на чијој су северној обали ове животиње можда највише концентрисане на свету — икада видело или чак чуло за Иравади делфина. Изненађујуће? И да и не.

У 19. веку, зоолог Џон Андерсон је угледао јата тих плавосивих делфина, округле главе без кљуна, у реци Иравади у Мјанмару (тада Бурма). Назвао их је Иравади делфини.

Зашто се ретко виђа

Иравадији напредују у врућим и влажним подручјима приобаља, морских рукаваца и река. Њихов дом су често мутне воде, међу мангровима, у џунгли, са облацима комараца и, понегде, чак и крокодилима — околина која људима баш и није нешто привлачна.

Вода у тим подручјима такође је обично мутна, тако да бисте делфина видели једино када кратко изрони да би удахнуо. Чак и тада, види се тек у обрисима. Појављује се само мали део његових леђа, а леђно пераје му је мање него код других делфина.

Али на неким местима Иравади делфини нису тако редак призор. Рибари и лађари који плове реком Иравади у Мјанмару и другим рекама у азијском подручју овог делфина, често виде те животиње како лове и скакућу далеко узводно, чак шприцају млазове воде из уста попут водоскока или фигура у неком воденом врту.

У аустралијским водама, Иравадији се могу наћи дуж западне обале, око врха континента и низ источну обалу. Обично се виде у групама које имају мање од шест али с времена на време и до 15 јединки. За разлику од својих азијских рођака, за ову јужну породицу никад није било познато да ли опонаша водоскоке.

Да ли је то делфин?

Иравадији живе близу копна и спори су пливачи у односу на своје живахније рођаке из бистријих вода. Ипак, научници имају потешкоћа док их проучавају. Кључни фактор је њихово непривлачно подручје. Међутим, живи Иравадији се проучавају у великом морском акваријуму Џаја Анкол, у Џакарти, у Индонезији.

Због тога што се мало зна о Иравадијима, све донедавно биолози нису били сигурни где они спадају на породичном стаблу породице кито-делфина. Очигледно имају много заједничког с делфинима. Ипак, по облику, не по боји (она варира од бледе до тамне плаво-сиве), скоро да би могли проћи као мања верзија арктичког белуга кита, то јест белог кита. Чак и њихов необично покретљив врат веома личи на белугин. Дакле, шта су они — екваторијални еквивалент белуги или прави делфин?

Један начин да се то открије јесте да се широк распон њихових анатомских и генетских карактеристика, такорећи, стави на теразије, па да се испита, и види на коју ће се страну језичак нагнути. Тежина доказа, како изгледа, нагиње на делфинову страну теразија.

Оно мало што знамо

Приликом рођења, младунчад Иравадија су дугачка око један метар и теже око 12 килограма. Мужјаци нарасту до око 2,75 метара, а женке тек нешто мање од тога. Могу живети 28 година.

Узорци узети из стомака мртвих Иравадија откривају да се они хране лигњама, рачићима, шкампима и рибама — посебно онима које живе на дну. Неки научници претпостављају да необична пракса азијских делфина да шприцају воду из уста њима можда помаже док лове рибу у мутним водама.

Као и други делфини, Иравадији испуштају јасно цвоктање. Др Питер Арнолд, из музеја Тропски Квинсленд рекао је за часопис Пробудите се! да се „према истраживању спроведеном у морском акваријуму Џаја Анкол, Иравади делфин вероватно служи цвоктањем за ехо-лоцирање плена као што то чине и други делфини“.

Има ли за њега будућности?

Научници немају никакве представе о томе колико Иравадија има на свету. Али све је већа забринутост да су угрожени. У неким деловима југоисточне Азије њихов број опада, а у другим деловима више се уопште не могу наћи.

То је често услед сече дрвећа и с тиме повезаним загађењем река и таложењем муља у њима. У Аустралији, већина Иравадијеве територије и даље је релативно ненастањена људима. Али у привлачнијим подручјима на источној обали, урбанизација и туризам су узели свој данак. Неки Иравадији су се удавили у рибарским мрежама, а неки у мрежама за ајкуле које су постављене близу плажа да би штитиле купаче. Прекомерно ловљење Иравадијевих залиха хране такође утиче на њихов број.

Ипак, највећа потенцијална претња, може бити све већа количина отпадних материја које се избацују у реке и морске рукавце. Међу најгоре спадају синтетичке органске компоненте, као што су полихлорисани бифенили (PCB), који теже да се задрже у околини. PCB се користе у електронским компонентама, бојама, мазивима, премазима за дрво и метал и у другим производима.

С друге стране, аустралијско Друштво за очување природе, у свом документу The Action Plan for Australian Cetaceans наводи: „Велики део подручја [Иравади делфина] у Квинсленду покрива морски парк Велики корални гребен; према томе, постоје добре могућности за управљање [Иравадијима] у водама Квинсленда.“

Као следећи корак ка бољем управљању, то друштво препоручује да се заједно с грбавим китом, јужним правим китом и с кљунатим делфином, Иравади у програмима за информисање јавности прогласи врстом од првенствене важности. То ће бити добро за Иравади делфина — а и за нас.

[Извор слике на 17. страни]

Фотографије: љубазношћу Dr. Tony Preen