Да ли си се икада питао. . .
Да ли су сујеверна мишљења безазлена или опасна?
ПОЗНАЈЕШ ли особе које се плаше да прођу између наслоњених мердевина и зида или три пута куцну у дрво? Зашто у неким хотелима нема 13. спрата и собе број 13? Зашто је енглески адмирал Нелсон причврстио потковицу на јарбол „Викотрије“? Зашто многи носе амулете или друге предмете ради „заштите и одбране“? Зато јер су били или су сујеверни.
Да ли је сујеверност побеђена рационално научним начином мишљења?
Сујеверност слепо прихвата одређена гледишта сматрајући их истинитима. Када је пре седамдесет година наука која је напредовала доказала да су многа слепо прихваћена гледишта неистинита, у познатом делу Британска енциклопедија могло је да се чита да ће „убудуће друштво бити ослобођено свих трагова сујеверности“.
Ово пророчанство се ипак није обистинило. Појединци су данас мање сујеверни због рационално—научног размишљања али упркос томе има, према једном каснијем издању споменуте енциклопедије, „само мало особа које ако вршиш притисак на њих неће признати да су у најскривенијем делу свог срца ипак мало сујеверне“. Чак образовани, научени на рационално размишљање, пилоти великих млазних авиона „пре полетања често стављају на седиште унакрст неупотребљиве појасеве или пре старта, после инспекције, пљуну на точак“. То раде из сујеверја.
Зашто се задржало сујеверје? Др. Едвард Хорник, професор психијатрије из Њујорка пише да су „такве радње и пракса ’штака’ на коју се човек ослања у борби против сумње, страха и несигурности.“ Други стручњаци сматрају да је сујеверност „неисправно обожавање“ или „накарадно веровање“. Сујеверје је у људима дубоко укорењено.
Да ли могу сујеверна мишљења бити опасна?
У једној стручној књизи се извештава: „Немогуће је проценити колико одраслих је поло као жртва сујеверја и било обешено или спаљено и колико деце удављено.” Да, сујеверје је довело до велике нетрпељивости, а њени различити облици између осталог су: чаробњаштво, чаролије и астрологија.
Пошто су данас ретке жртве због сујеверја многи верују да су сујеверна мишљења безазлена. Један човек који је причврстио потковицу изнад улаза у својој кући како би му срећа била наклоњена показује која је подмукла опасност повезана са сујеверјем. Он признаје: „Знам да је глупо и не верујем у то. Ипак и вас би изненадило како то одлично делује.“ Да, човек је почео да се ослања на потковицу као да му доноси срећу. Слично поверење је у Другом светском рату показао митраљезац са једног бомбардера. Његов авион се срушио а он је остао жив. Показујући на малу бакарну лутку која је висила о његов џеп признао је: „Нисам сујеверан, али овде је све висило о концу и луткица нам је помогла.“ Стварно? Колико особа је носило амулете, и упркос тога су погинули у рату?
Неки људи се осећају сигурни јер носе амулете или врше неку сујеверну радњу, па без потребе улазе у опасности. Човек може трагично да заврши ако се ослања на мишљење да ће амулет да га заштити.
Сујеверним особама прети још једна опасност.
Да ли сујеверје делује против правог обожавања?
Један цели народ је неко време искрено служио Јехови, свом Богу. Али дошло је до промене. У Исаији 65:11 је о том народу речено: „Али ви сте што остависте Јехову, заборависте моју свету гору, спремисте сто богу ’среће’ и богу ’судбине’ налисте помешана вина“.
Кад су Јевреји почели да верују у „бога среће“ одбили су се од Јехове. Истина, у темплу су још увек спроводили одређени облик обожавања али све то је био само неки ритуал јер су у свом срцу обожавали „бога среће“. Због тога им је Јехова упозоравајући рекао да ће их „одредити за мач“ (Иса. 65:12). Те речи су се испуниле када је цели народ снашла катастрофа. Јехова му није више помагао када га је 607 г.пр.н.е. напао моћни Вавилон. „Бог среће“ кога су Јевреји обожавали није заштитио Јерусалим од потпуног разарања. Дакле, сујеверан човек напушта праву веру и не узда се више у Бога, у Свемогућега. Тако губи његову милост и у данашња тешка времена нема више правог помоћника.
Али како је могуће ослободити се сујеверног мишљења?
Како се можемо ослободити сујеверја?
Можемо се ослободити на тај начин ако придобијемо јаку веру у Бога не верујући више у амулете или било коју сујеверност него у Бога. Библија описује како можемо постићи такву веру. У Псалму 78:4—7 прави обожаваоци су позвани да говоре долазећим нараштајима о „дивним стварима које начини Бог“ и да се „тиме поуздају у самог Бога и не забораве дела Божја него да се држе његових властитих заповести“. Да, говорити о Богу и ономе што је учинио, о његовим силним делима и љубазном настојању око његовог народа, јача веру. Човек тако учи да се ослања на правог Бога и његову помоћ уместо да мисли да мора радити нешто сујеверно.
У Библији можемо да читамо о многим дивним стварима „које начини Бог“. Зато се може искреним проучавањем Библије прво стећи права вера. Несумњиво осећаш и ти као што су осећали апостоли Исуса Христа који су га молили: „Дај нам ваше вере“ (Лука 17:5). Јеховини сведоци су одмах спремни с тобом систематски да проучавају Библију. То раде сасвим бесплатно. Зашто не упоставиш везу са Јеховиним сведоцима који делују у крају где станујеш или не пишеш издавачима овог часописа.