Религија и празноверје — пријатељи или непријатељи
СУБОТА, 11. јун 1983. На индонезијском острву Јава сеоско становништво је побегло у своје домове и највећом брзином позатварало све отворе на крову, те закључало врата и прозоре. Зашто таква паника? Наступило је помрачење Сунца и сељаци су се престрашили да им сена мрака не падне у кућу и проузрокује несрећу.
Не мали број људи такозваног света у развоју заступа слична гледишта и то често религиозним жаром. На пример, у неким деловима Африке људи избегавају излазак на Сунце у подне, да не би „полудели“. Деци се забрањује да једу јаја из страха да не би постали „лопови“. Родитељи сакривају тачан број своје деце, јер се верује да „би вештице, кад чују кога да се хвали, могле узети неко од њих“ (Африкен прајмел релиџенс).
Људи из индустријски развијених земаља обично се смеју том празноверном страху, сматрајући га производом „паганског незнања“. Ипак, таква веровања нису ограничена само на нехришћане. „Налазимо их међу људима широм света“, рекао је Др Вејленд Хенд, професор етнологије и германских језика. Он и његов колега др. Толи сакупили су само у САД скоро један милион примера који сведоче о празноверју.
Многи такозвани хришћани који желе бацити само један поглед у своју будућност баве се астрологијом — једним од најстаријих облика празноверја. А необично је да празноверна убеђења понекад јавно подупиру чак и религиозне вође. Тако је на пример, Василиос, патријарх Грчке ортодоксне цркве, једног хладног јутра 10. јануара 1982. одржао мису под ведрим небом, а поводом свечаности Богојављења. На крају је, како извештава Њујорк пост, бацио златни крст у Источну реку (Ист Ривер), рекавши присутнима да ће онај ко први нађе тај крст бити срећан целог живота.
Но, јесу ли хришћанска верска гледишта и празноверја међусобно спојиви? Неки је писац једном рекао: „На гробу вере буја цвет празноверја“. Не треба ли, онда, очекивати од хришћанске религије да делује против празноверног страха и да га истерује?
Религија — истерује ли празноверни страх?
Права религија би то морала, а тако је било и у првом веку. Иако су први хришћани живели усред празноверног римског света, одбијали су празноверје. Међутим, након омрти Христових апостола, почеле су у скупштину продирати криве религиозне науке и празноверје (1. Тимотеју 4:1,7; Дела апостолска 20:30). Појавила се класа свештенства, која је према књизи Историја хришћанске цркве одобравала примену хороскопа и остало празноверје. Током времена, таква популарна пракса добила је придев „хришћанска“.
А како је данас? Религија још увек одобрава празноверне обичаје. Споменимо Суринам, где многи такозвани хришћани афричког порекла носе амајлије које их по њиховом мишљењу штите од злих духова. Један посматрач је рекао: „Ти људи свакодневно живе, једу, раде и спавају у страху“. Милиони људи широм света на сличан се начин боје „духова“ умрлих. Иронија је да религија често промиче та празноверна веровања.
Нека нам као пример послужи оно што се догодило на афричком острву Мадагаскар. Кад су мисионари хришћанства почели ширити своја верска гледишта, становници Мадагаскара били су у потпуности прихватљиво расположени, али нису показали спремност да напусте своје традиционално веровање. Како је црква реаговала на то? У кенијском часопису Дејли нејшн могло се прочитати следеће: „Први су мисионари били толерантни и прилагодљиви, добро су се мирили са ситуацијом“. И шта је било резултат тога? Половина становника Мадагаскара данас се броје као хришћани. Но, то не значи да се они више не боје „духова“ умрлих предака. Још је увек уобичајено позвати свештеника да благослови кости предака пре него што буду положене у породични гроб. Да, религиозне вође остају код лажи да треба подмићивати Бога; ђавола и мртве претке, држећи се празноверних обичаја.
Исто важи за Јужну Африку, где се 77 посто становништва сматра хришћанима који редовно посећују цркву. Ипак, традиционална афричка религија са својим празноверним страхом пред мртвим прецима и даље је присутна код милиона тих полазника цркава. Дакле, у многим такозваним хришћанским земљама религија је само фасада. Стругањем по површини долази на видело да је старо празноверје преживело и да још увек цвета.
Ипак, права религија истерује празноверни страх. Како? Кључ се зове спознаја. Спознаја чега? И како је постићи?