Право братство данас

ИЗВАНРЕДАН пример хришћанског братства био је дат при крају II светског рата.

У Захсенхаусену, једном концентрационом логору у близини Берлина владало је узбуђење и напетост. Било је то априла 1945. године. Силе Алијансе приближавале су се са Запада, а Руси с Истока.

Међутим, нацистичке воће одлучиле су да униште 26.000 логорских затвореника. Њихов сотонски план се састојао у томе да побију све болесне, који су се налазили у болничком одељењу, а све остале да присиле на марш према луци Либек, где би их укрцали на бродове, а затим потопили у мору.

Када дат налог за покрет сви затвореници су морали да се сврстају у групе према националности. Изузетак је сачињавала група, која се састојала из шест различитих националности. Била је то група Богу преданих хришћана, а прикључило им се 36 мужева, који су у логору прихватили њихово веровање.

По цену живота ти хришћани су ослободили своју браћу из болничког одељења. Тада је дугачка колона затвореника и СС стражара кренула на пут. СС—овцима се журило, јер се већ чуло пуцање с руске стране. Затвореници су марширали данима, једући само коприву, корење и коре. Све који су путем падали од исцрпљености, СС—овци су брутално стрељали. На том маршу је изгубило животе укупно 10 700 затвореника, па је зато означен као „марш смрти“.

Али, сви који су се налазили у групи хришћана стално су били заједно помажући слабима. Један затвореник из те групе прича: „Будући да смо ми показали хришћанску љубав и солидарност држећи се заједно, ни један од нас није остао да лежи поред пута и ни једног СС—овци нису убили.“ Након 12 страшних дана стража се разбежала.

Ко су били ти хришћани? Били су то Јеховини сведоци. Може ли било ко да негира да су показали ознаке правог братства? Али, каква веза постоји између њих и мале групе, која се састала с Исусом оне ноћи пре његове смрти.

Следити пример

Онај ко припада данашњем правом братству мора да следи пример који су оставили Исус и његови ученици. Какво је становиште према рату имало то братство из првог века?

Ориген, хришћански писац из трећег века пише: „Хришћанска црква не може да учествује у рату против ни једне нације. Хришћани су од свог вође научили да су деца мира“ (Исаија 2:2—4). В. В. Хајд пише у књизи Паганство и хришћанство у Римској империји: „У прва три века . . . хришћани су одбијали да служе као професионалне убице у римској војсци“. Из истог разлога су Јеховини сведоци доспевали у смртоносне нацистичке логоре за време другог светског рата. Они су одбијали да служе у Хитлеровој војсци.

Једна друга ознака братства из првог века била је непостојање свештеника или клера. Старија браћа, зрела и духовно квалитетна бринула су за науку и организацију (Титу 1:5—9).a Али они су били браћа, а не „очеви“. Исус је рекао: „А сви сте браћа. Никога на земљи не називајте својим оцем, јер имате само једног оца, онога небескога“ (Матеј 23:8, 9, СТ). Петар је опоменуо своју браћу старешине да не „владају над Божјим наследством“ (1. Петрова 5:1—3).

Одговарајуће томе Исусови ученици из времена првобитног хришћанског братства нису употребљавали никакве дрске титуле, као „часни“, „високопреосвећени“, „монсигнор“ (мој господине) или „оче“. У књизи Стари свет Рима од Џона Лорда читамо да су се првобитни хришћани „међусобно ословљавали са брате и сестро . . . Нису познавали никакве разлике“. Тако ни данас не постоје мећу Јеховиним сведоцима никакве разлике између свештеника и лаика, никакве дрске титуле. Сви су „браћа“ и „сестре“, а старији духовно зрели мужеви преузимају вођство у служењу другима.

Исус је рекао својим ученицима да ће трпети горка прогонства. Та прогонства су долазила не само од политичких, него и од религиозних вођа, који су били део света. Рекао је: „Како нисте од свијета, него вас ја од свијета изабрах, зато мрзи на вас свијет. . . . А доћи ће вријеме кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини“ (Јов. 15:19; 16:2).

Која група широм света доживљава данас прогонства, само зато што није део света? То су Јеховини сведоци. На пример, године 1933. Хитлер је покушао да их истреби из Немачке, јер нису желели да подупиру његову нацистичку партију, ни његове ратове. Наставили су да објављују Божју долазећу краљевску владавину као једину наду за човечанство. Једном приликом је Хитлер хистерично узвикнуо: „Ја ћу то легло истребити из Немачке!“ Било је ухапшено хиљаде сведока, а многи су умрли у концентрационим логорима.

Ипак, догодило се да су истребљени Хитлер и нацистичка партија, а не Јеховини сведоци. Данас има само у Савезној Републици Немачкој око 100 000 сведока. Број активних објавитеља добре вести о Царству у скупштинама Јеховиних сведока широм света износи преко 2 200 000.

Препознати данашње братство

Наравно, бројке нису оно што обележава данашње међународно братство. У поређењу с многим другим религијама, Јеховиних сведока је заправо мало. Исус је рекао: „Како су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало их је који га налазе!“ (Матеј 7:14).

Одговарају ли Јеховини сведоци данас узору датом у до сада споменутим примерима? Уоквирени текст на овој страници помоћи ће нам да установимо која од хиљаду секти и религиозних организација одговара изворном хришћанству, Ту су наведена темељна начела тог братства, Зато испитај сам ко одговара опису који даје Библија.

Шта кажу други

Додуше, многи ће према Исусовом пророчанству да клеветају Јеховине сведоке, ипак не сви. Осмотримо сада те хришћане са становишта неких људи, који сами нису сведоци.

У Мозамбику су Јеховини сведоци доживели жестоко прогонство ради своје политичке неутралности. У вези с тим писала је католичка калуђерица у католичкој португалској публикацији: „25 000 Јеховиних сведока из Малавије и Мозамбика затворено је тренутно у девет ’гулаг’логора (концентрациони логори), који су у (Мозамбику) подигнути у сврху преваспитавања. . . . Сви они заслужују наше дивљење . . . Свет би изгледао сасвим другачије када би смо се сви једног јутра пробудили одлучни као Јеховини сведоци, да никада више не посегнемо за оружјем, без обзира на цену или разлоге.“

О понашању сведока у Африци Лондонски Дејли Телеграф извештава следеће: „У целој Африци Јеховини сведоци су пристојни, цивилизовани грађани, који живе према високом моралном мерилу ... Нема мећу њима за Африку уобичајеног промискуитета и полигамије. Секта промиче особине као што су штедљивост, тачност, поштење и послушност.“

Брајан Вилсон, професор на универзитету у Оксфорду, објавио је једну студију о „наглом порасту“ Сведока у Јапану. Он је написао: „Сведоци дају практичне савете на многим подручјима—у вези брачних односа, морала, васпитања деце и других практичних ствари.“ Вилсон је испитивао Јапанце шта их је привукло сведоцима. Неки су одговорили. „Љубазност сведока“. „Нема религиозног формализма, нема раскоши“. „Био сам изненађен када сам нашао тако кротке људе.“ „Импресионирало ме је јединство њихове организације.“ „Љубав и срдачност међу Јеховиним сведоцима.“

У Шпанији је аутор публикације Хоја дел Линес де Гијон известио следеће, после једног конгреса у Гијони, на коме се сакупило преко 10 000 сведока: „Јеховини сведоци су ме импресионирали зато што су добри грађани. . . . Када би се цели Гијон обратио у веровање Јеховиних сведока, Гијон би постао најчистији и најбоље одржавани град у свету.“

Приликом одржавања једног великог конгреса Јеховиних сведока у Њу Орлеансу (Луизијана, УСА) могло је да се чита у новинама Стејс—Итем: „У Луизијани—Супердоме владао је дух братства мећу младим, и старим, црним и белим Јеховиним сведоцима, који су се нашли тамо да би се пет дана поучавали и измењивали искуства. . . . Расна дискриминација није за Сведоке никакав проблем.“

Практична помоћ

У Мексику су пре неколико година заратила два села због неке свађе. Живот се сматрао безвредан, а полиција није никако могла да реши проблем. Међутим, једна породица је почела да проучава Библију с Јеховиним сведоцима. Други су је следили у томе и убрзо након тога већина становника тих села продала је своје оружје, да би уместо тога купили Библије. Поново се вратио мир, што је значило у малом испуњење једног пророчанства из старог времена: „Они ће расковати мачеве своје на раонике“. То је предукус онога што ће се под Божјим Царством догађати по целој Земљи (Иса. 2:2—4).

То је само један од безброј случајева које можемо да наведемо да бисмо показали како Јеховини сведоци имају помоћ у решавању свих врста проблема—уживање алкохола, зависност од дрога, раставе бракова, депресије и још много тога. Помоћ се пружа кроз библијски студиј, који посредује охрабрење. Та помоћ је бесплатна.

Није „само сан“

Исус је указао на то да ће се право братство познати „по плодовима“ (Мат. 7:16). „Плодови“ су доказ да право братство мећу људима није „само сан“, него је већ данас стварност.

У преко 200 земаља широм света Јеховини сведоци могу наћи праву браћу и сестре, који ће им изразити срдачну добродошлицу—чак ако их раније нису лично познавали. Узмемо ли у обзир сва настојања да се разбије то братство, оно је заиста савремено чудо, које успева широм света. Ипак, то је Божје дело, јер ’његови су путеви виши од наших путева’ (Иса. 55:9).

Дакле, догодило се нешто наизглед немогуће. Чињеница је да се и данас опонаша пример који су дали Христ и његови следбеници. Наравно, не у савршеној мери, као што га ни први хришћани нису савршено опонашали. Савршенство ће бити постигнуто тек под Божјим Царством. Тако живи данас језгро људског друштва, које ће једног дана испунити целу Земљу (Иса. 11:9; 2. Петрова 3:13).

Да, историјске чињенице, као и испуњен.е библијских захтева и пророчанстава потврђују истинитост примедбе, коју је дао један социјални радник из Копенхагена. Приметивши како Јеховини сведоци на примеран начин помажу старијим особама, рекао је: „Кад имам посла са свештеницима понекад сам веома разочаран. Сведоци су једино међународно братство на свету. Дивим се вашем храбром проповедању. Наставите и даље тако!“

Милиони су данас сагласни са тим речима. Уједињени гледају у сусрет времену када ће нестати све патње, када ће Бог у свом новом поретку овде на Земљи излити благослове. Тада ће се сви који теже за правим братством радовати миру, благостању и срећи које је данас тешко замислити (Отк. 21:4).

[Фуснота]

[Слика на 11. страни]

Милиони људи на целој Земљи практикују братство

[Оквир на 10. страни]

Основна начела братимљења

Сви треба да . . .

. . . Јехову, небеског оца љубе свим срцем својим, свом душом својом, свом памети својом и свом снагом својом (Марко 12:29, 30).

. . . љубе ближњега свога као самога себе (Матеј 22:39).

. . . буду права браћа и сестре; нема поделе на свештенике и лаике (Матеј 23:8, 9; 1. Петр. 5:2, 3).

. . . буду слободни од расизма (Дела ап. 10:34, 35; Откривење 7:9, 10).

. . . буду понизни и благи, а не поносни и дрски (Пс. 37:9—11; Јован 13:14, 15; Јаков 4:6, 10).

. . . буду уједињени, а не ужасно раздељени као хришћанство (Јован 17:11, 21; 1. Кор. 1:10; Ефежанима 4:1—6).

. . . буду неутрални према политици (Јован 17:14; 18:36).

. . . буду послушни „цезару“, осим кад је у супротности Божјем закону (Матеј 22:21; Дела ап. 5:29).

. . . буду вођени од Речи Божје, Библије и живе према њеним високим моралним мерилима (Јован 17:17; 2. Тим. 3:14—17).

. . . да се подложе Христу, новом владару Земље (Матеј 7:24—27; Филиб. 2:9— 11).

. . . верно сведоче за Јехову, Христа и Царство (Исаија 43:10—12; Матеј 24:14; Дел. ап. 1:8).

. . . буду спремни на противљење, прогонство, па ако буде потребно и на смрт (Мат. 5:11; 1. Пет. 5:8—10; Откр. 2:10).

Каква је твоја религија упоређена са горе наведним?