Да ли је неизбежан атомски рат?

Да ли ће Земља бити уништена у атомском рату?

МИ не говоримо о некој представи било које фундаменталистичке религиозне секте Судњег дана. Напротив, ради се о трезном закључивању мужева, који се већ низ година баве проучавањем студија и извештаја разних влада, о катастрофалним последицама нуклеарног рата, по сав живот на Земљи.

Кренемо ли од Хирошиме, потребно је представити одговарајуће повећање—глобални потрес проузрокован бацањем 1000 мегатонских бомби на људе. То је оно што подразумевамо под нуклеарним холокаустом.

Запрепашћујуће је и несхватљиво да га већина људи покушава удаљити из својих мисли, као да та опасност уопште не постоји. Они живе према гледишту: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“. Тако су равнодушни и према уобичајеним катастрофама. Изгледа као да нека надљудска сила тера људе на самоуништење.

Научници уопште не сумњају да је човек у могућности да проузрокује самоуништење. Али, уз људе биле би уништене и животиње и птице. Неке врсте инсеката, које поседују, највећу шансу за преживљавање, тада би почеле да се неконтролисано множе, убрзавајући тако властиту пропаст. Био би опустошен биљни свет—заједно с родом жита и поврћа; прво дрвеће, а на крају трава. Ерозија тла проузроковала би одношење минерала у водене токова, тако да би се бујањем алги и микроорганизама, смањила количина кисеоника, што би опет довело до изумирања још преосталог живот у мору. Заједно са свим што су људи створили—куће, фабрике, извори енергије и владавине—природни свет који нас окружује, драстично би се изменио.

Холокауст таквих размера имао би веће од локалних последица. Шта би се на пример догодило, када би 76 атомских централа у САД. припадало броју од 10 000 циљева руских атомских бомби? Према часопису Сциентифиц Америцан, испаравање једног гигавата атомске централе проузроковало би да велике површине остану деценијама ненастањене. То би радиоактивне честице подигло до стратосфере. Оне би кружиле Земљом, да би се месецима и годинама касније сручиле и заразиле површину целе Земље. Много пре тога директно зрачење загадило би Земљу, ваздух и море, продирући у ткиво и кости, у корене, стабла и лишће.

После једне експлозије на тлу, облаци прашине подигли би се у атмосферу, планета би била покривена облаком, а можда би се чак расхладила земљина атмосфера. То би могло да оштети слој озона, који окружује Земљу, и да је изручи смртоносним ултра—виолетним зрацима сунчеве светлости. Када би у северној хемисфери експлодирала атомска бомба разорне снаге од 10 000 мегатона она би, према процени разорила 70 посто тамошњег слоја озона, а 40 посто у јужној хемисфери.

„Да озон не упија велики део сунчевих ултравиолетних зрака“, закључује америчко Министарство рата и Одељење за истраживање енергије и развоја, „до сада познати живот не би уопште могао да опстане, осим можда у океанима“.

Између организама и њихове неживе околине, кажу научници, постоји велика међусобна зависност. Додуше, земља, ваздух и вода представљају средину за живот али изгледа да је живот средина за земљу, воду и ваздух. Др Мајкл Мекилроу, један физичар са Харвардског центра за земаљску планетарну физику, верује да збивања својствена животу, као што су рађање, размена материје и распадање, дају велики допринос одржавању равнотеже толико важних атмосферских елемената, као што су кисеоник, угљеник и азот„ па чак и садржаја озона у стратосфери.

Дакле, „размена материје“ на Земљи зависи од квалитета живота на њој.

Екосфера је глобални систем у којој много различитих живих облика сачињава уједначену, самоодржавајућу целину. Екосфера планете Земље брижљиво је регулисана, сама одржава равнотежу и сама се одржава. Разорни утицај долази од човека. Он тренутно разара свакодневно просечно 3 врсте животних облика. Због похлепе загађују се и уништавају делови те екосфере. Али, он сада не угрожава само део тога, него све.

Он би могао у потпуности да уништи Земљу.

[Слика на 18. страни]

Беспомоћне жртве људске лакомости

[Оквир на 17. страни]

БЕЗБРОЈНИ РАЗЛОЗИ СМРТИ

● Спаљивање проузроковано ватреном куглом или топлотним зрацима

● Смрт проузрокована тренутним зрачењем

● Смрт проузрокована услед ваздушног притиска, или смрт под рушевинама

● Смртоносна радијација од радиоактивних падавина

● Смрт проузрокована епидемијом

● Зараза од ултравиолетних сунчаних зрака, после разарања слоја озона

● Касније појављивање заразе услед зрачења