ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА Watchtower
ОНЛАЈН БИБЛИОТЕКА
Watchtower
српски (ћирилица)
  • БИБЛИЈА
  • ПУБЛИКАЦИЈЕ
  • САСТАНЦИ
  • g83 8. 4. стр. 7-10
  • Када ће у целој природи владати хармонија

Видео-садржај није доступан.

Нажалост, дошло је до грешке приликом учитавања видеа.

  • Када ће у целој природи владати хармонија
  • Пробудите се! – 1983
  • Поднаслови
  • Сличан материјал
  • Ко је одговоран?
  • Нису за то конструисани
  • Како је било некада
  • Кључ
  • Нису створени да убијају
  • Ко влада светом?
  • Обнова
  • Животиње
    Пробудите се! – 2015
  • Да ли Бог обраћа пажњу на животиње?
    Пробудите се! – 2011
  • Да ли животиње иду на небо?
    Одговори на библијска питања
  • Да ли је погрешно јести месо?
    Пробудите се! – 1997
Више
Пробудите се! – 1983
g83 8. 4. стр. 7-10

Када ће у целој природи владати хармонија

УПРКОС многим доказима који показују да план у природи захтева Планера, многи не верују да постоји Бог. Они мисле да љубазни стваралац не би планирао окрутности, убијања и све зло, које данас преовладава на Земљи.

Али, шта ако Бог НИЈЕ планирао окрутности и убијања? Шта ако он НИЈЕ одговоран за зло међу људима? Шта ако он мрзи такве ствари и обећава да ће у своје одређено време учинити крај свему томе?

Ко је одговоран?

Нека фабрика производи ножеве за резање поврћа. Ако купац употреби такав нож да би некога убио, ко је одговоран за то? Треба ли осудити произвођача тог ножа? Не, него онога ко је злоупотребио нож. Човечја рука служи на чудесан начин за многе конструктивне задатке. Гради куће, сади биље, шије, нежно држи бебу. Али, ако човек својим рукама задави некога. можемо ли тада приговорити да је рука неисправно конструисана? Не, кривица не лежи на конструктору, него на власнику.

Ако неко конструише лепу кућу па је изнајми људима, који ће да је униште, ко је крив за то? Можеш ли архитекту окривити за вандализам? Не, ти ћеш вандале да сматраш одговорнима. Сигурно не би порицао постојање архитекте само зато што су станари заслужили казну.

Окривити недужнога противно је разуму и праведности. Осудити делове тела или органе, које је Бог конструисао за добру сврху, зато што се данас другачије употребљавају, супротставља се разуму.

У Библији налазимо јасан извештај из ког произилази Божја намера у вези људи и животиња из ког сазнајемо зашто они данас живе у хаотичном стању. Осим тога, тај извештај нам показује да ће ускоро у целој природи владати мир и хармонија.

Нису за то конструисани

Да ли су се људи и животиње увек по нашали као данас? Јесу ли увек рањавали, мучили и убијали друге? Да ли су били конструисани за то?

Одговор на та питања гласи: НЕ, никако не!

Да ли је Бог владар данашњег система ствари? Води ли он људе у њиховим међусобним односима? Одговор на ова питања гласи опет: НЕ, нипошто не!

А како је било некада? Како је дошло до појаве данашњег стања? Ко заправо влада нашим светом? И како ће Бог довести у склад и мир целу природу?

Како је било некада

Када је Бог створио људе и животиње да живе на Земљи, он им није наменио да постану убице. Били су створени да живе у мирољубивим односима. Дакле, тада су владале потпуно другачије прилике него данас. Извештај показује да „Погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома“ (1. Мојсијева 1:31).

Људи су требали да подложе себи „рибе у мору и птице небеске и ово звериње што се миче по земљи“ (ставак 28). Ниједна животиња у Еденском врту није била убица. Оне нису биле опасне за човека, нити је човек представљао опасност за било коју животињу.

Бог је јасно рекао првом човеку: „Ево, дао сам вам ове биље што носи сјеме по свој земљи, и сва дрвета родна која носе сјеме; то ће вам бити за храну“ (1. Мојсијева 1:29). Зато се човек није хранио животињским месом.

Чиме су се храниле животиње? У инспирисаном извештају читамо:

„А свјему звјерињу земаљском и свјема птицама небеским и свјему што се миче на земљи и у чем има душа жива, дао сам сву траву да једу. И би тако.“ Савремена енглеска верзија Библије, изражава то следећим речима: „Овим дивљим животињама и овим птицама сам дао траву и лиснато биље за храну“ (1. Мојсијева 1:30).

Створивши прве људе, Бог их је поставио у мирољубиви рај, назван Еден. Створио их је тако да могу живети у миру са животињама—ниједан човек, ни животиња не би требали да примењују силу, нити да се међусобно убијају за храну. Људи су требали да сачувају такво стање, бринући се за себе, за животиње и за рајски врт, који би заједно са својим потомцима коначно проширили по целој Земљи (1. Мојсијева 1:27, 28).

Кључ

Како су људи могли да сачувају тад мирољубиви рај као и изглед да вечно живе на Земљи као што де за њих и било предвиђено? Слушајући Божје законе. То је био кључ. Зашто је то било толико важно? Бог није створио људе да буду независни од Ствараоца а ипак успешни. Библија јасно каже да „пут човечји није у његовој власти нити је човјеку који ходи у власти да управља корацима својим“ (Јеремија 10:23).

Проблеми човечанства појавили су се када су наши прародитељи почели да злоупотребљавају своју слободну вољу. Једно бунтовно духовно створење их је навело да верују како могу без Божје помоћи да одлучују шта је добро а шта зло. Тада су изабрали да буду независни од Бога. Али, то није била грешка Творца. „Дјело му је савршено, јер прави су еви његови путови. Бог је он вјеран и без злоће, праведан је он и правичан“, каже Библија. Одговорност за последице побуне сносе бунтовници: „Они му се изневјерише; нису му синови, пород изопачен и препреден“ (5. Мојсијева 32:4, 5, СТ; 1. Мојсијева 2:15—3:24).

Будући да су људи желели независност, Бог им је дао да буду независни; не подржавајући даље њихову савршеност. Тако се појавила несавршеност и смрт (Рим. 5:12). И Бог допушта све т:о једно одређено време, да би сви могли видети колико ће та независност да кошта како човечанство, тако и животиње и Земљу. Бог допушта то већ хиљадама година, да би се једном заувек виделе жалосне последице побуне.

Дакле, независност од Бога и његових закона одвела је људе на пут несавршенства, насиља и смрти. Осим тога, када се човек окренуо безакоњу, и остало је земаљско стварство постало хаотично. Човек је изгубио љубазну владавину над животињама. Будући да се људи нису више мирољубиво понашали једни према другима, не изненађује нас да су и животиње доспеле у такво стање.

Животиње—каје су се као и људи у Еденском врту храниле биљном храном—почеле су узајамно да се прождиру, а понекада су, када је било могуће, јеле и људе (1. Мојсијева 1:30). После потопа људима је у сврху преживљавања било дозвољено да једу животињско месо (1. Мојсијева 9:2—4).

Нису створени да убијају

А како је с обележјима која омогућавају животињама и људима да рањавају и убијају? Будући да их је Бог створио са много различитих карактеристика, многе од их су се могле прилагодити новој ситуацији да би могле да преживе.

Већина животиња је јела биље, као и данас. Нека за пример послужи горила, чији зуби изазивају страх—зуби које он још увек употребљава за кидање и конзумирање крупних биљака. Друге су се прилагодиле да се хране месом. Али, грабљивице сачињавају веома мали део животињског света.

Човек се такође прилагодио. У својој несавршености и горопадности често користи свој ум и руке за рањавање и убијање. Он се чак на канибалски (људождерски) начин хранио другим људима. И његови зуби могу да се прилагоде исхрани месом, иако оно није у Едену било саставни део његове хране.

А како је с равнотежом у природи? Како би могла бити одржана и без убијања? Једино је човек био одређен да вечно живи на Земљи. За животиње није важило то обећање. Оне су требале да умиру по истеку свог животног века.

Осим тога, многе животиње поседују у својој унутрашњости механизам који смањује њихову плодност, када наступи пренамноженост. То се данас одвија и без Божје директне интервенције. А када дође од Бога одређено време за обнову мирољубивог рајског стања на целој Земљи, тада великом, Ствараоцу животиња и људи неће бити тешко да контролише њихову бројност без насиља.

Један пример како Бог може да подложи дивљи нагон у животињама је мир који је отприлике годину дана владао између животиња и људи у Нојевој арки.

Не заборави да ове што се данас догађа не одговара ономе што је постојало у Еденском рају. Ондашњи свет је био сасвим другачији, вероватно су биле другачије и многе животне намирнице. Животиње с јаким зубима сигурно су узимале и грубљу храну, јер су им зуби били конструисани за то.

Сигурно је да постаје нека питања о појединостима у Еденском врту, на која ми сада не можемо да одговоримо. Али, то не оспорава постојање Творца.

Ко влада светом?

Како стоји ствар с тврђењем Бертранда Расела да свемогући и свезнајући није требао да створи такав хаотичан свет? Он закључује — као и неки други — да је, ако Бог постоји, одговоран за тај свет.

Али, Ствараоц, Јехова Бог није владар овог света. Наш данашњи састав ствари воде људи, који живе независно од њега, а тим саставом манипулише невидљиво, бунтовно духовно створење, сотона, ђаво. Библија означава сотону „богом овог састава ствари“ (2. Коринћанима 4:4). Исус је назвао сотону „владарем овог света“ (Јован 12:31; 14:30; 16:11). У покушају да наведе Исуса на побуну против Бога, сотона му је понудио власт над свим народима (Лука 4:5—8).

Дакле, за хаос и за насиље које чине људи, одговорни су бунтовни људи и зле духовне силе. Бог није крив.

Обнова

Библија говори о „обнови свих ствари“ (Дела ап. 3:21, НС). Она недвосмислено показује да ће бедни покушај независности од Бога ускоро доживети свој крај. Тада ће бити одстрањене како зле духовне силе у небеским пространствима, тако и бунтовни људи на земљи, да би се отворио пут за ,,ново небо и нову земљу, . . . где ће живети правда“ (2. Петрова 3:13; види такође Приче Соломунове 2:21, 22; Откривење 19:11—21).

Тада ће започети поново успостављање стање које је владало у Еденском рају (Лука 23:43). То ће значити обнову мира и хармоније између људи и животиња, јер се неће више међусобно убијати у сврху прехрањивања. Библија каже у Исаији 11:6—9: „И вук ће боравити с јагњетом, и рис ће лежати с јаретом, теле и лавић и угојено живинче биће заједно, и мало дијете водиће их. И крава и медвједица заједно ће пасти, млад њихова лежаће заједно, и лав ће јести сламу као во. И дијете које сиса играће се над рупом аспидином, и дијете одбијено од сисе завлачиће руку своју у рупу змије василинске. Неће удите ни потирати на свој светој гори мојој, јер ће земља бити пуна познања Господњега (Јеховинога) као маре воде што је пуно.“

У људском друштву ће бити остварен потпуни мир: „Прекиде ратова до краја земље, лук преби, копље сломи и кола сажеже огњем“ (Псалам 46:9).

Према томе са добрим разлогом говори инспирисано пророчанство Библије о намери великог Ствараоца да ускоро успостави нови ред: „Земљу ће посједовати кротки, обиље мира они ће уживати“ (Псалам 37:11, СТ; Матеј 5:5).

Иако ће на тај начин бити избрисане све последице побуне, сама помисао да су се наши прародитељи Адам и Ева побунили против Бога изазива чуђење код неких људи. Они су били научени да сматрају Адама и Еву митолошким особама. Можемо ли веровати да су они заиста постојали?

[Слика на 8. страни]

Горила користи своје зубе који изазивају страх за конзумирање биља а не меса

[Слика на 9. страни]

Адам и Ева су живели у миру са животињама у Еденском врту задовољни биљем као храном за све

Бог ће ускоро успоставити Едену сличне прилике на Земљи која ће бити претворена у рај

[Истакнути текст на 7. страни]

Ако неко употреби своју руку да би другога повредио, ко је за то крив—конструктор руке или њен власник?

[Истакнути текст на 8. страни]

Када се човек окренуо безакоњу и остало земаљско стварство је постало хаотично

    Публикације на српском (1979-2025)
    Одјава
    Пријава
    • српски (ћирилица)
    • Подели
    • Подешавања
    • Copyright © 2025 Watch Tower Bible and Tract Society of Pennsylvania
    • Правила коришћења
    • Правила приватности
    • Подешавање приватности
    • JW.ORG
    • Пријава
    Подели