Узалудно трагање за срећом

КУД ГОД се окренули видимо око себе људе, који желе да се забављају, да буду срећни. Да ли је то неисправно? Не. Сасвим је природно да људи желе уживати. Па ипак, у свету постоје многи веома несрећни људи. Зашто?

Многи који трче за задовољствима не налазе оно што траже — срећу. Ужитци или радост нису исто што и срећа. Радости могу да допринесу срећи, али могу проузроковати и супротно.

Када усрећују задовољства

Задовољство се дефинише као „уживање чула“, или „површно уживање или забављање“. Срећа је, „стање благостања, задовољства.“ То је стање духа.

Међутим, задовољства су нешто повремено, али могу да допринесу и нечем трајнијем. На пример повремено нешто добро појести и попити је задовољство и тиме се здравље дуже подржава. Повремено задовољство је налазити се у друштву пријатеља, то може ојачати пријатељство. Срећан брак, солидна пријатељства и сразмерно добро здравље све то доприноси расположењу које називамо срећом.

Али, задовољства могу и да штете срећи. Ако оно што радимо доноси радост само нама лично, ускоро ће нам досадити или ће нам изгледати бесмислено. Да би нас нешто заиста усрећило, оно не сме да радује само нас, него морамо и другима да поклањамо срећу. На то указује Библија речима: „Више усрећује давање, него примање“ (Дела апостолска 20:35, НС).

Осим тога, када је реч о задовољствима, потребно је узети у обзир границе дозвољеног, иначе постоји опасност да оне окрње срећу.

1. ЈЕЛО И ПИЋЕ

Добро појести и попити може бити повремено задовољство, али је мало усрећило . . .

● . . . отприлике 40 посто оних који су умрли у најбољим годинама живота, а који су, како пише у стручном часопису Британски медицински журнал, ради превелике количине јела и пића, сами проузроковали своју смрт;

● . . . алкохоличаре и њихове породице:

● . . . десетине хиљада особа, које сваке године својим животима плаћају данас у саобраћајним несрећама, проузрокованима ради пијанства, као и стотине хиљада оних, који су повређени. Само у Савезној Републици Немачкој у тим несрећама је, године 1979. погинуло 2 930, а рањено 66 165 особа.

Где су „границе дозвољеног“ у јелу и пићу? Запазимо шта Библија каже: „Не буди међу пијаницама ни међу изјелицама“ (Пр. Сол. 23:20). Сваки мудар човек увиђа колико је разуман савет да се умерено једе и пије.

2. РЕКРЕАЦИЈА

И рекреација може да буде забава, може за кратко да пружи задовољство. Али, тиме нису постали срећни . . .

● . . . Американци—годишње око десет хиљада њих—који су изгубили животе, јер „су се под плаштом рекреације изложили одређеним опасностима“:

● . . . хиљаде—и њихови рођаци—који су за рекреацију, укључивши и своје хобије, утрошили много више времена и новаца, него што је то било разумно и добро.

Ако рекреација постане сврха сама себи, онда прелази „границе дозвољеног“ и штети нашој срећи. У Библији читамо мудре речи: „Све ми је допуштено! Али све није корисно. Све ми је допуштено. Али ја нећу ничему робовати“ (1. Коринћанима 6:12, СТ).

3. СЕКС

У свом тражењу среће многи су покушали са „слободним сексом“. И док недозвољени полни односи могу да причињавају неке радост, они уопште нису усрећили . . .

● . . . безбројне младе девојке, које су тако остале трудне, а многе од њих одлучиле су на абортус нежељеног детета;

● . . . милионе жена и мушкараца, чији је брачни партнер учинио браколомство, ради чега су остали сами а њихова су деца морала да расту у дому с једним родитељем;

● . . . многе који су оболели од неке данас харајуће полне болести.

У Библији су јасно изложене „границе дозвољеног“ у вези са сексом; „женидбу (брак, НС) да држе сви у части и постеља женидбена да буде чиста; а курварима и прељубочинцима судиће Бог“ (Јеврејима 13:4).

Те границе су разумне, иако не уживају популарност у данашњем свету жељном уживања. Полни односи заиста усрећују само унутар брака.

Шта видимо данас?

Људи троше данас много времена и новаца за задовољстава. „Буди добар према себи; ти то заслужујеш!“, тако гласи начело многих. Похлепа за уживањем је погонска снага. Свест о одговорности и несебичности долазе у други план, а служба Богу код већине уопште не долази у обзир.

То су показали радови деце и омладине, која су суделовала у једном такмичењу на тему како немачке породице проводе недељу. У извештају о томе, писало је између осталог следеће: „Превладавају описи у којима се уопште не спомињу ’нормалне’ и ’лепе’ недеље, што показује да не влада заједништво међу људима, па ни заједништво с Богом.“ Те су мисли оправдане посебно зато, јер нам је Бог дао најбољи савет како да задовољства задржимо унутар разумних граница и зато што он најбоље зна шта нас може заиста усрећити.

Сетимо се библијског пророчанства: „У последње ће доба настати времена тешка, јер ће људи бити саможиви, лакоми, . . . љубитељи пожуде место љубитељи Бога“ (2. Тимотејева 3:1—4, СТ).

Особе које више љубе пожуде него Бога и које мисле само на краткотрајна задовољства, нису стварно срећне, а оне то и не могу бити. Околност да постоје толики несрећни људи, доказ је да живимо у последњим данима данашњег друштва жељног уживања. Оно ће ускоро бити замењено једним друштвом, чији ће чланови бити заиста срећни под Божјим вођством (Откривење 21:3, 4). То је стварно значење онога што видиш данас у свету.