ТВ — вести и подмукла пропаганда

ВОЈНА парада је била у пуном јеку. Испред трибине председника пролазиле су моторизоване колоне док су изнад њега грмели борбени авиони. Изненада се зауставио камион са војницима. Више наоружаних мушкараца искочило је, бацили су, гранате на трибину и отворили ватру из свог оружја. За неколико секунди изгубио је Египат свог председника, Анвара ел Садата. А у току неколико часова био је цео свет у стању да прати сцене као да је он лично тамо био. Поново су техничари телевизије обавили значајан посао.

Непосредно посредовање вести

Атентат на председника Регана и папу Јована Павла II и чак покушај преврата у шпанском парламенту—кратко пошто су се одиграли ови непредвиђени драматични догађаји могли су да се прате на екрану. Уз то се преносе често уживо преко телевизијских емисија догађаји на другој страни земљине кугле.

Сигурно је пуно упечатљивије да се посматра како се спејшатл са огромном тачношћу приземљује на једно исушено језеро у Калифорнијској пустињи, него да се само слуша преко вести са радија, да се он сигурно вратио. Такође могу људи када виде штете од поплаве у Индији или неког земљотреса у Италији и када су сведоци људске патње да изразе саосећање и да добију повода да помогну мерама за помоћ. Све то могу телевизијске вести да посредују.

Дволична опасност

Постоји такође и наличје. У Паризу је била објављена вест о јапанској телевизији у часопису Интернешенел Хералд Трибјун у којем је социјални психолог професор Ишикава рекао да веће комерцијалне телевизијске станице „улепшавају“ вести и „не говоре истину“. У том извештају такође Тадаши Окијама, издавач једног јапанског телевизијског часописа је означио телевизију као „најутицајније средство у земљи“.

Оно што важи за Јапан односи се такође више или мање на многе друге земље. Телевизија је постала у скоро свакој земљи на свету врло утицајан медијум, али тај утицај не води увек на добро. Чак када су телевизијске станице потпуно независне од свеопште контроле владе, могу групе које имају интерес или фирме које су заступљене у емисијама да утичу на вести у подручју религије, индустрије и политике. Улепшане вести су подмукли облик цензуре.

Ова опасност је још гора у земљама где су радио и телевизија државни монополи. Искушење, овај „најутицајнији медијум“ да се употреби у пропагандне сврхе за владу је велики. То може, сасвим отворено или на подмукао начин да се уради, на пример, у тоталитарним земљама. Чињенице могу да буду рђаве због себичних ,интереса или изврнуте при чему се само једна страна неке ствари прикаже.

Чак ако ти сам пратиш телевизијске вести не би требало да заборавиш благослов и проклетство телевизије. Не узимајући у обзир да телевизија формира мишљење, она може такође да утиче и на твоје здравље. Како?