Млади људи питају. . .

Да ли мој начин одевања открива моје право ’ја‘?

„МНОГИ од нас имају искуства у вези секса и дроге“, писао је неки 14—годишњак једном новинару. „Ипак, немате право да мислите да је тако са свим тинејџерима“, додао је. „На многе тинејџере се то не односи“.

Можда се ни теби не свиђа тврдња да сви тинејџери пуше марихуану и да имају полне односе. Можда си видео како су злоупотреба дроге и неморал утицали на твоје пријатеље, па зато желиш живети бољим начином живота. Уместо да те се увек сматра „тинејџером“, ти би радије желео да се с тобом поступа као са јединком. А као јединка узимаш право да сам бираш своју одећу.

Како утичеш на друге? Избором своје одеће многи нехотице побуђују код других погрешан утисак. „Начин како се одевамо“, каже истраживач Јохн Т. Малој „знатно утиче на људе с којима саобраћамо и увелико одређује како ће исти поступати са нама.“

Људи процењују „ствари према спољашњој вредности“ (2. Коринћанима 10:7, НС). Стога не би било мудро занемарити ту темељну особину људске природе. Откриваш ли својим начином одевања свој „прави ја“? Чиме се дајеш водити када бираш одећу?

Данас у моди—сутра старомодно

Мода и стил су попут заставе на ветру. Оно што је данас модерно, може већ сутра постати старомодно. Протеклих година наочаре у боји су се употребљавале више него контактна сочива, мини сукње више него сукње са шлицом, широке крагне и широке панталоне више него уске. Библија описује живот врло добро следећим речима: „Мења се сцена овога света“ (1. Коринћанима 7:31, НС).

Можда се питаш: „Да ли је неисправно модерно се одевати?“ Онај ко поступа по Библији, могао би да одговори: „Не безусловно.“ У библијска времена су се Божје слуге одевале одговарајуће уобичајеном укусу. На пример, у Библији читамо да је Тамара носила хаљину са дугим рукавима „јер су се некада у такве хаљине облачиле краљеве кћери док су биле девојке“ (2. Самуилова 13:18).

Али, неки допуштају да их мода зароби, па су незадовољни ако не могу да имају одећу одређеног стила или одређене марке. Једна девојчица се жалила: „У неком сам дућану угледала фантастичне панталоне, које ови носе, па са.м рекла: ’Мајко, купи ми те панталоне!’ А она је одговорила: ’Не, такве ти могу и сама сашити!’ Потом сам рекла: „Ти ме не разумеш. Ја желим имати баш те панталоне.“

Дизаин Џинс је модна појава, коју прате у многим местима, а показује како је лако манипулисати људима. Џинс је одједном постао отмен. На површину избија збуњујућа разноликост Блу џинс, са именом дизајнераa као што су Калвин Клаин и Глориа Вандербилт. Људи су били и још су увек спремни плаћати претерано високу цену за панталоне, ношењем којих у ствари постају путујући носиоци рекламе.

Зашто? „Људи придају важност неком имену“, рекао је Ели Каплан у часопису Њусвик. Он је директор фирме, која производи „Серђо—Валенте“ Џинс. Ко је тај господин Валенте, чије се високо цењено име сјаји на Џинс џеповима? „Он не постоји“, каже се у Њусвику. „Па ко би још куповао ’Ели Каплан’ Џинс“? пита господин Каплан.

Ако подлежеш свакој модној лудости, могли би творци моде заробити твоју индивидуалност, чиме остаје сакривен твој прави ја. Не дозволи да те савладају изазовни огласи у новинама и рекламе. Уместо тога размисли о библијском савету из Римљанима 12:2: „Немојте се прилагођавати овоме свету! Напротив, преобличавајте се обновом овога ума да могнете уочавати што је воља Божја: што је добро, угодно и савршено!“

А шта је „добра, угодна и савршена воља Божја“, обзиром на избор твоје одеће? Даје ли ти Библија у том погледу неке смернице?

’Скромно и пристојно‘

Хришћани данашњице нису везани неким строгим прописима одевања. Ипак, мисли из 1. Тимотеју 2:9 (НС) подбуђују их да се украшавају „пристојном одећом, у скромности и здравих мисли“.

Пристојна одећа наравно је уредна и чиста. Бити скроман или чедан значи узети у обзир туђе осећаје, као и околности. Неко одело може бити прикладно за твоје радно место, али не и за плажу. И обрнуто, купаћи костим једва да бисмо могли сматрати прикладним за рад у установи.

Неки Нису у довољној мери обазриви према осећајима других, нити брину за то како се исти осећају. Али, Библија наводи на размишљање: „И то савести, кажем, не твоје, него онога другога“ (1. Коринћанима 10:29, СТ). Ако ниси сигуран да је одређена одећа пристојна, тада се немој бојати питати за савет своје родитеље. Ти би желео да будеш сигуран да твоја одећа открива твој прави „ја“!

Одевај се пристојно

Пристојна одећа може допринети томе да повољно делујеш на друге. На пример, Библија извештава о томе како је краљица Јестира сматрала за потребно да се појави пред својим мужем, краљем. Али, за такве самозване посете предстојала је смртна казна. Зато је Јестира постила и срдачно молила Бога за помоћ. Такође је поклонила пажњу свом спољашњем изгледу, тиме што се ’оденула у краљевску одећу’. „И кад цар угледа царицу Јестиру где стоји у трему, она нађе милост пред њим“ (Јестира 5:1, 2).

Пристојна одећа може допринети томе да ставиш повољан утисак када се представљаш неком послодавцу. Али, шта је пристојно? Вики Л. Баум, директорица Керие Дивелоупмент Сенте, примећује: „Многе жене су сасвим збуњене када иду на разговор са послодавцем. Мисле да је то тако као да иду на љубавни састанак, па се заводнички одевају.“ И какав је резултат тога? „Тиме губи на вредности стручно знање.“ Стога она препоручује: „Не долази у обзир хаљине са деколтеима, тесно припијени пуловери, ништа што је тесно, двосмислено или било како секси!“

И млади мушкарци се морају ’пристојно’ одевати када траже посао. Јохн Т. Малој каже да најуспешнији пословни људи које ћеш вероватно срести имају почешљану косу и чисте ципеле. А исто то очекују од других мушкараца.“

Непристојна одећа може да окрњи твој однос према другима. У магазину Психолођи тудеи је писало како је нека анкета спроведена међу младима показала да мушкарци сматрају сексуалним изазовом „дубоки изрез, кратке панталоне, тесно припијени џинс или недостајање брусхалтера“. Неки млади човек је признао: „Мени је посебно врло тешко гајити само чисте мисли према младим женама, када видим како су одевене.“ Ако следиш библијски, савет да се пристојно одеваш, ти омогућаваш другима да цене твоју унутрашњу вредност. Зар не би желела деловати привлачно и својом унутрашношћу, а не само својим спољашњим изгледом?

Наравно, има случајева када се телесном привлачношћу наизглед много постиже. Али, не би требало да будеш у првом реду забринута за свој спољашњи изглед. Не заборави да је најбитнија унутрашњост. Стога апостол Павле опомиње да је накит хришћана „скривеност—срце обучено у нераспадљив накит, кротак и миран дух, што је пред Богом“—да и у очима других—„драгоцено“ (1. Петрова 3:4).

Дакле, открива ли твоја одећа твој прави „ја“? Или, посредујеш криви утисак? Допушташ ли да други виде твоју унутрашњу лепоту? Онај ко је леп у својој унутрашњости, тај делује привлачно на друге—чак и ако његова одећа не одговара најновијој моди, ако није „тетовирана“ смешним, можда чак кривотвореним знаком неког дизајнера.

Ко зна коју ће следећу модну лудост омладина увести у трговине? Али, ти можеш бити другачији тиме да не робујеш туђем начину мишљења. Држање високих мерила одевања и понашање постепено ће ти прибављати поштовање од стране других. А пре свега тиме развијаш особину допадљиву у Божјим очима. То је ипак оно најважније, или?

[Фуснота]

[Слика на 21. страни]

„Мајко, ја морам имати баш те панталоне“

[Слика на 22. страни]

Одећа може деловати тако да се други опходе са тобом са великим поштовањем