Зашто је Христос био одбијен?
У првом веку нашег рачунања времена имали су Јевреји да носе тежак јарам римске владавине. У то време била је нада да ће Бог свом народу послати ослободиоца, обећаног Месију. Савремени јеврејски историчари Аба Хилел Силвер пише: „У првом веку . . . нарочито генерација пре разарања Јерусалима, (70. године нашег рачунања времена), доживели су Јевреји једно вредно пажње избијање месијанског узбуђења“.
Јосиф Флавије, историчар првог века, споменуо је такође ту појаву, док је о једној групи људи, који су се тада појавили писао: „Било је ових заводника и варалица, који су радили под изговором божанског налога за преокрет и буну. . . при чему су они народ намамили у пустињу, као да би Бог њима тамо преко чудесних знакова објавио њихово ослобођење.“
Иако су у првом веку многи полагали право на месијански престо, имали су велико мноштво присталица, данас је само још популаран Исус из Назарета. А ипак га тада није признао јеврејски народ као обећаног Месију. Стога се јављају најважнија питања: Зашто је сразмерно тако мало Јевреја веровало, да је Исус био Месија? Зашто га је већина одбила?
Раби Химан Г. Енелон пише: „Представе, које је имао Јеврејин о Месији . . . Није Христос остварио“. Једноставно речено: Исус није био прихваћен од већине, јер он није био испунио очекивање народа. Како је већ споменуто, описао је пророк Исаија Месију као будућег краља, који ће да створи мир за увек и који ће да се брине за правду и праведност. На основу таквих пророчанстава хранили су се Јевреји одређеним очекивањима. Пошто је требало месијанско краљевство да буде над Израелом, могло се стим рачунати, да ће безбожничка сила, која би владала над Израелом при његовој појави отступити.
Најзад, спроводило се ипак уопште мишљење, да би Јевреји под вођством Месије победили ону безбожничку силу. У делу Енциклопедиа Јудаика каже се у вези тога: „Јевреји из римског времена су веровали, да ће Бог послати Месију, да би он јарам неверника сломио и владао Израелом преко обновљеног краљевства“.
Трагови овог раширеног гледишта налазе се такође и у списима овог времена. Тако је писао Јосиф на пример о Јеврејима, који су се подигли 66. године нашег рачунања времена против Рима: „Оно што их је ипак највише терало на рат, било је двосмислено пророштво, које се такође налазило у њиховим светим списима, да ће наиме у то време један из њихове земље постићи владавину светом.“
Потврђује се то такође преко оних који су полагали право на месијански престо, које је народ подупирао. Из историје се сазнаје, да су сви који су полагали право на месијански престо оног времена, осим Исуса из Назарета, били политички револуционарни. Ми читамо у Д бук ов јевиш нолиђ: „Необичност оних људи, који су у првом веку тражили да буду Месије, састојало се у томе, што је сваки служио као место сакупљања јеврејског устанка против владавине Рима. На супрот Исусу . . . биле су друге „месије“ оног времена без изузетка бунтовници и патриоти.“ Њихов начин понашања, огледао је једино очекивања народа.
То све помаже да сазнамо, да је Јеврејима првог века касније прихватање Месије који је патио и умро било страно. Јеврејски научник Јозеф Клауснер је чак писао: „Уопште је била цела идеја једног месије, који би требао да буде убијен, у време Исуса свима . . . још сасвим незамислива“. Чак мало Јевреја, који су веровали, да је Исус био Месија, нису очекивали да ће он патити и да ће бити убијен (Матеј 16:21, 22).
Стога су били сви, који су били привучени Исусовом учењу, сигурно узнемирени, када су видели, да је Исус уместо да сруши римску владавину и себе постави за краља Израелу, био погубљен од римске државе. Јозеф Клауснер објашњава: „Тако је већина изгледала, који су били привржени његовом животном добу, да су били разочарани покрштенима.“
Због тога није чудо, да је Павле из Тарса, хришћански мисионар првог века писао: „А ми приповједасмо Христа разапета, Јеврејима дакле саблазан а Грцима безумље“ (1. Коринћанима 1:23).
Али упркос крајње супротности између живота Исуса и Јеврејских очекивања веровало је најзад у оно време хиљаде Јевреја, да је Исус био Месија. Шта је био разлог?
[Слика на 14. страни]
Шта су очекивали Јевреји: ТО? или ОВО?